Томас Хобс (енгл.Thomas Hobbes; Малмсбури, 5. април1588 — Дербишир, 4. децембар1679) је био енглескифилозоф, представник класичног енглеског емпиризма. Човека сматрао за слободног појединца, а државу као вештачку творевину насталу на основу уговора појединаца.[4] Његово главно дело је Левијатан (1651), чија је основна теза да је у човековом интересу да изађе из природног стања, у коме свако води рат против свих, и формира, кроз друштвени уговор, државу, која ће обезбедити друштвени мир.[5]
Хобс је био шампион сувереног апсолутизма, али је такође развијао неке од основа модерне европске мисли:
право појединца
природна једнакост свих људи
вештачки карактер политичког реда (која је довела до касније разлике између цивилног друштва и државе)
поглед да сва легитимна политичка моћ мора бити репрезентативна и базирана на сагласности људи
либералну интерпретацију права која оставља људима слободу да чине оно што закон експлицитно не забрањује.
Хобс перципира природно стање из Аристотелове Политике, у којој пише да „ човек због своје природе, а не случајем стоји ван друштвене заједнице и по природи жели рат, будући да је сам и препуштен случају Природа је по Хобсу свеукупности сила и тела који се према одређеним законима сударају или усклађују. Људи су једина привилегована створења која поседују Божији дар стварања и зато имају слободу изласка ван дејства природних закона случајности.
Људи излазе из природног стања друштвеним уговором којим стварају државу. Држава је вештачки производ активности људи. Хобс закључује да два елемента државе постоје и у природном стању: људи и закони разума у облику природних закона.
Биографија
Рани живот
Томас Хобс је рођен 5. априла 1588. (стари стил), у Вестпорту, који је сада део Малмзберија у Вилтширу, Енглеска.[6] Пошто је рођен прерано када је његова мајка чула за надолазећу инвазију Шпанске Армаде, Хобс је касније известио да је „моја мајка родила близанце: мене и страх.“[7] Хобс је имао брата Едмунда, отприлике две године старијег, као и сестру по имену Ана.
Иако је детињство Томаса Хобса у великој мери непознато, као ни име његове мајке,[8] познато је да је Хобсов отац, Томас старији, био викарЧарлтона и Вестпорта. Хобсов отац је био необразован, према Џону Обрију, Хобсовом биографу, и он је „презирао учење.“[9] Томас старији је био умешан у тучу са локалним свештенством испред своје цркве, након чега је био приморан да напусти Лондон. Као резултат тога, породица је остављена на бригу старијем брату Томаса старијег, Френсису, богатом произвођачу рукавица без сопствене породице.
Сматра се да је на универзитету Томас Хобс следио сопствени наставни план и програм, јер га је мало привлачило школастичко учење.[10] Напуштајући Оксфорд, Хобс је завршио дипломске студије стичући диплому инкорпорацијом на Ст Јонов колеџ у Кембриџу, 1608. године.[14] Препоручио га је сер Џејмс Хаси, његов настојник у Магдалени, као учитеља Вилијаму, сину Вилијама Кевендиша,[10]барона од Хардвика (а касније и грофа од Девоншира), и започео је доживотну везу са том породицом.[15] Вилијам Кевендиш је уздигнут у племство након очеве смрти 1626. године, држећи статус две године до своје смрти 1628. Његов син, такође Вилијам, такође је постао трећи гроф од Девоншира. Хобс је служио као учитељ и секретар обојици људи. Млађи брат првог грофа, Чарлс Кевендиш, имао је два сина који су били Хобсови заштитници. Старији син, Вилијам Кевендиш, касније 1. војвода од Њукасла, био је водећи присталица Чарлса I током грађанског рата и лично је финансирао војску за краља, будући да је био гувернер принца од Велса, Чарлса Џејмса, војводе од Корнвола. Овом Вилијаму Кевендишу је Хобс посветио своје Елементе закона.[9]
^Orozco-Echeverri, Sergio H. (2012). „On the Origin of Hobbes's Conception of Language: The Literary Culture of English Renaissance Humanism”. Revista de Estudios Sociales. 44: 102—112.
^ аб„Thomas Hobbes”. Thomas Hobbes (Stanford Encyclopedia of Philosophy). Metaphysics Research Lab, Stanford University. 2021.
^Lloyd, Sharon A.; Sreedhar, Susanne (2020), Zalta, Edward N., ур., Hobbes’s Moral and Political Philosophy (Fall 2020 изд.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Приступљено 2021-02-03
Garcia, Alfred (1986). Thomas Hobbes: bibliographie internationale de 1620 à 1986. Caen: Centre de Philosophie politique et juridique Université de Caen.
Brandt, Frithiof (1928). Thomas Hobbes' Mechanical Conception of Nature. Copenhagen: Levin & Munksgaard..
Jesseph, Douglas M (1999). Squaring the Circle. The War Between Hobbes and Wallis. Chicago: University of Chicago Press.
Leijenhorst, Cees (2002). The Mechanisation of Aristotelianism. The Late Aristotelian Setting of Thomas Hobbes' Natural Philosophy. Leiden: Brill.
Lemetti, Juhana (2011). Historical Dictionary of Hobbes's Philosophy. Lanham: Scarecrow Press.
Malcolm, Noel (2002). Aspects of Hobbes. New York: Oxford University Press.
MacKay-Pritchard, Noah (2019). "Origins of the State of Nature", London
Malcolm, Noel (2007). Reason of State, Propaganda, and the Thirty Years' War: An Unknown Translation by Thomas Hobbes. New York: Oxford University Press.
Manent, Pierre (1996). An Intellectual History of Liberalism. Princeton: Princeton University Press.
Martinich, A. P. (2003) "Thomas Hobbes" in The Dictionary of Literary Biography, Volume 281: British Rhetoricians and Logicians, 1500–1660, Second Series, Detroit: Gale, pp. 130–144.
Martinich, A. P (1995). A Hobbes Dictionary. Cambridge: Blackwell.
Parkin, Jon, (2007), Taming the Leviathan: The Reception of the Political and Religious Ideas of Thomas Hobbes in England 1640–1700, [Cambridge: Cambridge University Press]
Pettit, Philip (2008). Made with Words. Hobbes on Language, Mind, and Politics. Princeton: Princeton University Press.
Vélez, Fabio (2014). La palabra y la espada: a vueltas con Hobbes. Madrid: Maia.
Vieira, Monica Brito (2009). The Elements of Representation in Hobbes. Leiden: Brill Publishers.
Zagorin, Perez (2009). Hobbes and the Law of Nature. Princeton NJ: Princeton University Press.
Додатна литература
Montmorency, James E. G. de (1913). „Thomas Hobbes”. Ур.: Macdonell, John; Manson, Edward William Donoghue. Great Jurists of the World. London: John Murray. стр. 195—219. Приступљено 12. 3. 2019 — преко Internet Archive.CS1 одржавање: Формат датума (веза)