Хришћанска филозофија је почела око 3. века. Она настаје кроз покрет хришћанске заједнице под назив патристика,[3] који је у почетку имао за главни циљ одбрану хришћанства. Како се хришћанство ширило, патристички писци су се све више бавили филозофским школама хеленизованог Римског царства, и ултиматно су научили из неких аспеката ових околних идеја како да боље артикулишу хришћанско сопствено откривење Исуса Христа као оваплоћеног Бога и једног са Богом Оцем и Богом Духом. Многи научници сматрају Оригена Александријског као првог хришћанског учитеља који је у потпуности представио хришћанску филозофију и метафизику као јачу алтернативу другим школама (посебно платонизму). Ориген против Платона Марка Ј. Едвардса и увод дела Ориген: О првим принципима које је превео и представио Џон Бер су два истакнута примера ове историје специфично хришћанске филозофије и метафизике.
Од 11. века па надаље, хришћанска философија се манифестовала кроз схоластику. Ово је период средњовековне филозофије који се протегао до 15. века, како је истакао Т. Адао Лара. Од 16. века па надаље, хришћанска филозофија са својим теоријама почиње да коегзистира са независним научним и филозофским теоријама.
Развој хришћанских идеја представља раскид са философијом Грка, имајући у виду да је полазна тачка хришћанске филозофије хришћанска религиозна порука.
Филозофско полазиште хришћанске философије је логика, не искључујући хришћанску теологију.[5] Иако постоји однос између теолошких доктрина и филозофске рефлексије у хришћанској философији, њена рефлексија је строго рационална. На овај начин сагледавања две дисциплине, ако је бар једна од премиса аргумента изведена из откривења, аргумент спада у домен теологије; иначе спада у домен филозофије.[6][7]
Филозофија и хришћанство, од најранијег периода у коме су се могли сусрести, ступају у различите односе, од односа одбијања, до односа преплитања и узајамног признавања.
У почецима хришћанства,[8][9] веровање у оно што је дато објавом искључује истраживање, јер нова вера не инсистира на рационалној уверљивости својих тврдњи. Неки, као Тертулијан (155-220 н. е.), виде однос вере и филозофије као сукоб:
„
Шта имају заједничког философ и хришћанин, ученик Грчке и ученик неба, трговац славом и спасилац душе, делатник на речима и делатник на делу, разоритељ и градитељ, пријатељ и непријатељ заблуде, онај ко искривљује истину и онај ко истину обнавља и објављује, крадљивац истине и њен чувар... Нема ничег заједничког између филозофије и теологије. Нема ничег изнад веровања што би требало да верујемо.
Тертулијан одбија сваку везу вере са знањем, односно религије са филозофијом. Познат је по својим изјавама: „сваки припрости хришћанин ближи је богу од Платона“ и "credo quia absurdum" (верујем јер је бесмислено). Он и други хришћански апологети бране изворно верско осећање и претпостављају га свакој научној и филозофској спознаји.
Гностици су први хришћани који покушавају знањем доћи до истине вере. Но временом, услед одупирања јереси и филозофској критици, јављају се хришћански апологети, који су филозофски писали у одбрану хришћанства. Временом, како је хришћанство постајало државна религија на просторима Римског царства, долази до хеленизације хришћанске филозофије, што се понајвише одразило надовезивањем на Платона и неоплатонизам. Филозофија и теологија се схватају као одвоје области, које не противрече једна другој, већ се надопуњују. Филозофија се бави оним што се заснива на чулном искуству, а теологија оним чега нема у чулном искуству (натприродним). Теологија окреће оним стварима које се не могу знати, али се у њих може веровати.
У 4. и 5. веку долази до системске разраде хришћанске науке која се зове патристика (од лат. patres - оци). Источни црквени оциГригорије Богослов (329-390) и Василије Велики (330-378), позивају да се опрезно изучавају антички филозофи, да се од њих прихвати оно што ваља, а да се њихове заблуде одбаце.
На западу, Тома Аквински (1225—1274) ствара теолошки систем у коме следи Аристотелову филозофију, сматрајући га својим учитељем.
Основне теме
У односу на античку филозофију, хришћанска филозофија доноси бројне промене. Разлика у поимању времена долази до изражаја код Августина Хипонског (354-430 н. е.). Док су Грци сматрали да се свет обнавља у циклусима сличним смени годишњих доба, хришћани очекују наступање Царства небеског, схватајући историјски процес линеарно.[10][11] Такође, Грци су сматрали да ништа не може настати ни из чега, док су хришћани тврдили да Бог ствара свет ex nihilo (из ничега).[12]
^Peter van Inwagen (мај 2018). Metaphysics (4th изд.). Taylor and Francis. ISBN9780429963575. „metaphysics must be distinguished from sacred or revealed theology. Theology is, by definition, the science or study of God. Theology partly overlaps metaphysics. What is common to theology and metaphysics is usually called philosophical, or natural, theology. It is the remaining part of theology that is called sacred, or revealed, theology.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^Hitchcock, Susan Tyler; Esposito, John L. (2004). Geography of Religion: Where God Lives, where Pilgrims Walk (на језику: енглески). National Geographic Society. стр. 281. ISBN978-0-7922-7313-4. „By the year 100, more than 40 Christian communities existed in cities around the Mediterranean, including two in North Africa, at Alexandria and Cyrene, and several in Italy.”CS1 одржавање: Датум и година (веза)
^Bokenkotter, Thomas S. (2004). A Concise History of the Catholic Church (на језику: енглески). Doubleday. стр. 18. ISBN978-0-385-50584-0. „The story of how this tiny community of believers spread to many cities of the Roman Empire within less than a century is indeed a remarkable chapter in the history of humanity.”
^"Abrahamic Faiths, Ethnicity and Ethnic Conflicts" (Cultural Heritage and Contemporary Change. Series I, Culture and Values, Vol. 7) by Paul Peachey, George F. McLean and John Kromkowski (Jun 1997) ISBN1565181042 p. 315
^France, R. T. (2005). „Kingdom of God”. Ур.: Vanhoozer, Kevin J.; Bartholomew, Craig G.; Treier, Daniel J.; Wright, Nicholas Thomas. Dictionary for Theological Interpretation of the Bible. Grand Rapids: Baker Book House. стр. 420—422. ISBN978-0-8010-2694-2. Архивирано из оригинала 26. 1. 2021. г. Приступљено 19. 7. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hillar, Marian (2012). From Logos to Trinity. The Evolution of Religious Beliefs from Pythagoras to Tertullian. Cambridge, UK; New York: Cambridge University Press. ISBN978-1-107-01330-8.
Richmond, James. (1966). Faith and Philosophy, in series, Knowing Christianity. London: Hodder and Stoughton..
Boehner, Philoteus. Gilson, Etienne. História da filosofia cristã: desde às origens até Nicolau de Cusa, 8a edição, Petrópolis, Vozes, 2003.
Lara, Tiago Adão. Curso de história da filosofia: A filosofia nos tempos e contratempos da cristandade ocidental, Petrópolis, Vozes, 1999.
Störig, Hans Joachim. História Geral da Filosofia, Petrópolis, Vozes, 2008.
Butchvarov, Panayot (1979). Being Qua Being: A Theory of Identity, Existence and Predication. Bloomington and London: Indiana University Press..
Chalmers, David, David Manley and Ryan Wasserman, eds. (2009). Metametaphysics: New Essays on the Foundations of Ontology. Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Crane, T and Farkas, K (2004). Metaphysics: A Guide and Anthology. Oxford University Press. ISBN978-0-19-926197-0.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза), .
Gale, Richard M (2002). The Blackwell Guide to Metaphysics. Oxford: Blackwell..
Tuomas E. Tahko (2015). An Introduction to Metametaphysics. Cambridge: Cambridge University Press.
Benovsky, Jiri (2016), Meta-metaphysics: On Metaphysical Equivalence, Primitiveness, and Theory Choice. Springer.
Bliss, Ricki and J. T. M. Miller, eds. (forthcoming). The Routledge Handbook of Metametaphysics. Routledge.
Kim, Jaegwon and Ernest Sosa, eds (1999). Metaphysics: An Anthology.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). Blackwell Philosophy Anthologies.
Kim, Jaegwon and Ernest Sosa, eds (2000). A Companion to Metaphysics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). Malden Massachusetts. Blackwell.
Neil A. Manson, Robert W. Barnard, eds. (2014). The Bloomsbury Companion to Metaphysics.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза). Bloomsbury.
Raven, Michael J (2020). The Routledge Handbook of Metaphysical Grounding.. Routledge.
„metaphysics”. American Heritage Dictionary of the English Language (5th изд.). 2011. Приступљено 24. 11. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hall, Ned (2012). „David Lewis's Metaphysics”. Ур.: Edward N. Zalta. The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Fall 2012 изд.). Center for the Study of Language and Information, Stanford University. Приступљено 5. 10. 2012.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Cohen, S. Marc. „Aristotle's Metaphysics”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. The Metaphysics Research Lab Center for the Study of Language and Information Stanford University Stanford, CA. Приступљено 14. 11. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Hofweber, Thomas (2020). „Logic and Ontology”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Приступљено 23. 12. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)