Трећа (Плашчанска) бригада Осме дивизије НОВЈ

Трећа бригада Осме дивизије НОВЈ
Југословенска партизанска застава
Постојање	1. јануар 1944
Јачина	1402 (фебруар 1945)
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Команданти
Командант	Милош Кукић
Политички комесар	Симо Ливада

Алтернативни називи:
Плашчанска бригада
Трећа бригада Осме дивизије НОВЈ

Трећа (Плашчанска) бригада Осме дивизије НОВЈ позната и као Плашчанска бригада формирана је 1. јануара 1944. од два батаљона 3 (15) бригаде 8. дивизије НОВЈ, и око 600 бораца Плашчанског НОП одреда. У другој половини јануара и првој половини фебруара бранила је слободну територију Плашчанске долине од делова немачке 392. легионарске дивизије и усташких јединица. У борбама 23—29. јануар 1944. на подручју Јосипдол—Модруш—Плашки онемогућила је продор делова 392. дивизије у Плашки. Непријатељ је претрпео губитке од 421 избаченог из строја. У поновљеним борбама 31. јануара уз учешће и делова 33. усташке бојне, Плашки је напуштен. Јединице Бригаде ослободиле су 5. фебруара село Дабар, а 10. фебруара села Сабљак и село Кукињу. Под притиском делова 846. пука 392. дивизије и 33. усташке бојне, бригада је у марту напустила Плашћанску долину, али је истог месеца изгубљена територија повраћена офанзивном акцијом с осталим снагама 8. дивизије. Заједно са 2. ударном бригадом 8. дивизије и деловима Кордунашког НОП одреда, бригада је 5/6. априла одбацила усташке и домобранске снаге из села Вукманић (непријатељ имао 73 погинула и 243 заробљена), а у борбама 9—19. априла осигуравала је из рејона Дрежника напад на Цазин. За време напада немачких, усташких и четничких снага против јединица НОВ] на слободној територији Лике у мају 1944, бригада је водила тешке борбе у рејону Врховина, Бабиног потока и Чудиног кланца везујући за себе знатне снаге, а затим је из рејона села Саборског бранила слободну територију Кордуна. Са деловима 2. бригаде 8. дивизије, ослободила је истог месеца село Примишље од делова немачког 1. ловачког пука. У јуну и јулу бригада је с осталим јединицама 8. дивизије дејствовала у Жумберку и Покупју. Међу значајније борбе спадају оне код Свете Јане 22. јуна са немачким, усташким и домобранским снагама за одбрану слободне територије Жумберка, успешна офанзивна дејства (са 24. дивизијом) на посаде дуж пута и железничке пруге Загреб—Јастребарско и пута Јастребарско—Раков поток и поновно борбе за одбрану слободне територије Жумберка од 27. јуна до 2. августа 1944. Крајем јула бригада је враћена на Кордун. У августу води борбе у рејону Огулина и руши пругу Карловац—Огулин. Крајем новембра с подручја Дрежник-града спречавала је продор непријатеља од Ваганца на слободну територију Слуња, од 12. до 16. децембра 1944. са 1. бригадом 8. дивизије водила је успешне борбе дуж пута Дрежник-град—Личка Јасеница са деловима 7. усташког здруга и четничком групацијом војводе Момчила Ђујића, а задњих дана децембра и почетком јануара 1945. учествовала је у разбијању немачких и усташких јединица у Личком Петровом Селу, Чалопеку и Ваганцу. У фебруару је имала 1402 борца. Бригада је 6. и 8. фебруара 1945. бранила Плашћанску долину од делова немачке 392. легионарске дивизије и 17. усташког здруга и претрпела знатне губитке (38 погинулих и 41 рањен, међу којима и 7 руководилаца батаљона и чета). Крајем марта учествовала је у разбијању немачких снага код Слуња, које су покушале да интервенишу из Карловца ка нападнутом Бихаћу. У завршним операцијама, дејствовала је у саставу дивизије водећи нарочито тешке борбе са немачким јединицама у рејону Илирске Бистрице.^[1]