Шеста приморско-горанска бригада

Шеста приморско-горанска бригада
Бригада на дан формирања, 12. октобра 1942.
Постојање12. октобар 1942—1945.
Место формирања:
Дрежница, код Огулина
Формација4 батаљона
Јачина1147 војника и официра[1]
ДеоНародноослободилачке војске Југославије
Ангажовање
ОдликовањаОрден партизанске звезде
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединства
Команданти
КомандантВиктор Бубањ (12. октобар 1942 – јануар 1943)
Саво Вукелић (јануар – август 1943)

Шеста приморско-горанска бригада НОВЈ (позната и под именима: Прва бригада Пете оперативне зоне НОВ и ПОХ и Прва бригада 13. дивизије НОВЈ) формирана је 12. октобра 1942. године у селу Дрежници код Огулина од 1. и 2. ударног батаљона, батаљона „Марко Трбовић” и „Љубица Геровац” Првог приморско-горанског партизанског одреда. Састојала се од четири батљона са 1147 бораца. Била је под командом Пете оперативне зоне, а од 22. новембра 1942. била је у саставу Осме дивизије НОВЈ. Од 11. децембра 1942. поновно је била под командом Пете оперативне зоне.

Борбени пут бригаде

1942.

Бригада је 14. октобра напала италијанску колону код Кланца (близу Бриња), и нанела јој губитке од око 100 погинулих и рањених; 27. октобра уништила је транспортни воз код Љубошине (близу Огулина); 4. новембра заузела је Модруш и у рејону Личке Јесенице уништила теретни воз на прузи Карловац-Госпић; 7. новембра је између Гомирја и Хрељина напала италијански транспорт; 20. новембра код Рапаиног Кланца уништила је италијанско-четничку колону; 27. новембра ослободила је Северин на Купи и заробила усташко-домобранску посаду од 70 војника. Крајем новембра вратила се у Дрежницу и са Четрнаестом приморско-горанском бригадом 9. децембра заузела Гомирје, које је бранило око 500 четника и италијанских војника, а притом убијено и заробљено 203 непријатељска војника; тиме је био задат одлучан ударац четничкој организацији у том крају. Јединице бригаде су затим 17. децембра напале и заузеле Равну Гору, где је заробљено 150 усташа и заплењена велика количина ратног материјала. Бригада је у току децембра успешно дејствовала на железничкој прузи Огулин-Сушак. Тада се слободна територија Горског котара и Хрватског приморја простирала између Краљевице, Фужина, Врбовског, Плашког, Сења и морске обале.[1]

1943.

Строј бригаде пред напад на Гомирје децембра 1942.

У првој половини јануара 1943. године, бригада је садејствовала Осмој дивизији НОВЈ у чишћењу четника у Плашћанској долини, а потом је за време непријатељске операције Вајс 20. јануара порушила пругу Карловац-Огулин-Сушак, 23. јануара водила тешке борбе код Вељуна против 7. СС дивизије „Принц Еуген”, којој је нанела значајне губитке, а затим и код Личке Јесенице, Плашког, Војнића, Крњака, Коренице, Пријебоја и обронцима Пљешевице. Од 1. до 8. априла садејствовала је јединицама Шесте личке дивизије НОВЈ у ослобођењу Гацке долине. У другој половини априла ушла је у састав новоформиране Тринаесте приморско-горанске дивизије НОВЈ, а 17. маја преименована је у Прву бригаду 13. дивизије НОВЈ. Крајем априла била је упућена у сектор Босиљева ради садејствовања јединицама Друге оперативне зоне НОВ и ПО Хрватске, а од краја јуна учествовала у одбрани слободне територије Лике и Брињске котлине. После капитулације Италије септембра 1943. водила је четверодневне борбе с јединицама италијанске дивизије „Мурђе” у рејону Сења и учествовала у њеном разоружавању. У другој половини септембра извршила је десант на острва Крк и Црес и ослободила их, а 25. септембра и десант на Лошињ, где је после дводневне борбе свладала отпор 500 четника (МВАЦ), од чега је њих 265 било заробљено. После ослобођења Лошиња вратила се на копно и садејствовала Другој бригади 13. дивизије НОВЈ у ослобођењу Карлобага и околине. Почетком октобра садејствовала је Шестој дивизији НОВЈ у нападу на Госпић и при ослобођењу околних села, а потом учествовала у борбама око Мркопља, Јасенка, Делница и Брода на Купи. Дејствовала је и на прузи Огулин-Сушак. Половином новембра била је пребачена у Хрватско приморје ради одбране слободне територије.

1944. и 1945.

У 1944. години истакла се ослобођењем Новог Винодолског 1. фебруара 1944, у борбама са деловима немачке 392. легионарске дивизије код Тужевића, Кривог Пута, Алана и Жуте Локве у фебруару, између Прокика и Бриња у марту, у нападу на Босиљево 26. априла, у одбрани слободне територије у Горском котару у мају, у борбама око арловца, Делница и Цриквенице у јуну, затим 30. јуна код Босиљева и у ослобођењу Дрежнице 13. јула. У међувремену је 6. маја у луци Омишаља на Крку летећа ударна група бригаде потопила немачки пароброд „Плав”, а посаду заробила.[1]

Крајем јуна бригада је у сасом саставу имала: 4 батаљона, пратећу чету, чету за везу, извиђачки и сантиетски вод, вод ловаца тенкова и летећу ударну групу, с укупно 1298 бораца наоружаних са 725 пушака, 45 аутомата, 45 пушкомитраљеза, 9 митраљеза, 6 минобацача, 1 противтенковским топом и 107 пиштоља.

Од августа до октобра 1944. године, дејствовала је у захвату комуникација Огулин-Бриње-Сењ-Краљевица и Огулин-Сушак, а потом до марта 1945. у Лици. У завршним операцијама за ослобођење, учествовала је у ослобођењу Лике, Хрватског приморја, Горског котара и дела Словеније.[1]

Референце

  1. ^ а б в г Војна енциклопедија, 322. стр.

Литература

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya