Улица краља Милутина (Београд)

Улица краља Милутина

Општина	Врачар
Почетак	Крунска улица
Крај	Пастерова улица
Дужина	1100 m
Створена	1872
Названа	1992
Стари називи	Улица Орловића, Милутинова,Цара Хаила Селасија

Улица краља Милутина је улица на Врачару, у Београду. Простире се од Крунске улице до Пастерове улице. Улица је добила назив по српском краљу Стефану Урошу II Милутину Немањићу, млађем сину Уроша I и Јелене Анжујске.

Улица је дугачка 1100 метара.

Име улице

Улица краља Милутина се пружала од Тиршове улице до Булевара краља Александра (1896—1931).

Пређашњи називи:

Орловића (1872—1896) - део од Тиршове до улице Краља Милана;
Милутинова (1872—1896) - део од улице Краља Милана до Булевара краља Александра.

Потоњи називи:

Краља Милутина (1931—1972) - део од Тиршове до Крунске улице;
Цара Хаила Селасија (1972-1992)
Др Кестера (1931—1958) - део од Крунске улице до Булевара краља Александра.

Садашње име је добила 1992. године.^[1]

Улицом краља Милутина

У улици краља Милутина налазе се многобројни објекти проглашени за споменике културе, као и многе значајне институције.

бр. 5

Дом браће Крстић, саграђен је крајем 19. века. У овој згради рођени су познати архитекти Петар и Бранко Крстић. Припадали су групи архитеката модерног правца.^[2]

бр. 10

Основна школа „Владислав Рибникар”

бр. 25

Зграда Државне хемијске лабораторије представља непокретно културно добро као споменик културе. Подигнута је 1882. године.^[3]

бр. 33

Кућа Јосифа Шојата представља једно од значајних остварења архитекте Милана Злоковића. Грађена је у периоду од 1926. до 1927. године и уврштена у споменик културе Србије. ^[4]

бр. 52

Завод за психофизиолошке поремећаје и говорну патологију "Проф. др Цветко Брајовић"основан је 1971. године. Бави се превенцијом, дијагностиком, хабилитацијом и рехабилитацијом деце и одраслих особа са различитим тешкоћама у психофизиолошком и говорно-језичком функционисању.^[5]