Уметничка галерија Босне и Херцеговине

Уметничка галерија Босне и Херцеговине
Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine
Оснивање	1946.
Локација	Сарајево БиХ
Координате	43° 51′ 28″ С; 18° 25′ 28″ И / 43.8578° С; 18.42454° И / 43.8578; 18.42454
Колекција	дела модерне и савремене уметности
Број предмета	више од 6000
Адреса	Зелених беретки 8, Сарајево
Веб-сајт	www.ugbih.ba/

Уметничка галерија Босне и Херцеговине (УГБиХ) је најстарија босанска институција која се бави заштитом и промоцијом културе и уметности.^[1] Основана је 11. октобра 1946. године. Галерија се налази у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине.

Примарни задатак и обавеза УГБиХ је да прикупља и откупљује дела домаћих и страних ликовних уметника, да излагањем тих дела утиче на развој уметности и да упознаје јавност о ликовној уметности. Галерија је по оснивању преузела колекцију Галерије слика Државног музеја (данас Земаљски музеј БиХ) коју је чинило више од 600 уметничких дела, углавном слика и цртежа. На вест о оснивању сликар и графичар Бранко Шотра сакупио је у Београду 83 дела југословенских уметника и поклонио их Галерији.

За 65 година постојања и рада, путем куповине, поклона, прилога и завештања, фонд Галерије порастао је на више од 6000 уметничких дела, што је чини јединственом институцијом у Босни и Херцеговини. Целокупни фонд Галерије подељен је у неколико збирки:

• босанскохерцеговачка уметност
• југословенска уметности, 
• збирка старе и стране уметности,  
• иконе, 
• збирка швајцарског уметника Фердинанда Ходлера,
• колекција фотографија и нових медија^[2]  и 
• ликовни архив „Нада”.^[3]

Међу вредним уметничким делима налазе се и слике великана босанскохерцеговачке ликовне уметности, Мице Тодоровић, Исмета Мујезиновића, Воја Димитријевића, Бекира Мисирлића, Романа Петровић, Габријела Јуркића, Бехаудина Селмановића и других.

У оквиру Галерији се налази и рестаураторско-конзерваторска радионица и специјализована библиотека са фондом од око 10.000 библиотечких јединица из области историје уметности, теорије уметности, естетике, историје, филозофије итд.

Током раних 1990-их година из Уметничке галерије БиХ нестало је 51 уметничко дело.^[4]  У послератном периоду изведени су обимни радови на санацији ратом изазване штете, као и потпуна реконструкција целог објекта уз подршку страних донатора.

Због недостатка средстава Уметничка галерија БиХ, је у периоду од септембра 2011. до августа 2012. године била затворена за јавност, после чега је наставила са редовним радом.

• 
  Ива Деспић - Сељак
• 
  Колекција српске црквене умјетности, Умјетничка галерија БиХ
• 
  Урош Предић - Студија девојке, 1881
• 
  Владислав Тителбах - Свадбени обичаји у Србији, 1893
• 
  Лео Арндт - Кнез са Сокоца, 1896.
• 
  Николај Рерих - Змај (1896), Илустрација (1895), Вила на мору (средина)
• 
  Влахо Буковац - Слијепац, 1903
• 
  Роман Петровић - Аутопортрет, 1909-1923
• 
  Тодор Швракић - Из старе цркве, 1913
• 
  Роман Петровић - Кула у Витини, 1918
• 
  Тодор Швракић - Славолук, 1919
• 
  Тодор Швракић - Предворје џамије, прије 1930
• 
  Роман Петровић - Беспризорни (дијете на улици), 1933
• 
  Тодор Швракић - Планински пејзаж
• 
  Лудвиг Куба - Сељаци из околине Пирота
• 
  Непознати аутор - Манастир Ловница, акварел и оловка
• 
  Шпиро Боцарић - Под џамијом

Уметничка галерија Босне и Херцеговине на Викимедијиној остави.

• „Zvanična prezentacija”. Umjetnička galerija Bosne i Hercegovine. Приступљено 24. 12. 2017. 
• „Umjetnička galerija BiH”. Destination Sarajevo. Приступљено 24. 12. 2017.