Савремена уметност

Жена и птица,^[1]^[2]^[3] Жоан Миро

Под савременом уметношћу подразумевамо уметност коју стварају савременици и ону уметност коју перципирају савременици, и како не постоји чврсти оквир за савремено, тако не постоји правило за њену присутност и временску ограниченост.^[4] Слична значења у овом контексту имају и појам актуелне уметности и енглески појам contemporary art. Овај појам се употребљава да би се избегао израз модерна уметност. У свакодневном говору под појмом модерно, па и помодно подразумевамо оно што се тренутно већини људи може допасти, а што може да се замени изразом савремено. Ови изрази представљају оно што доноси време у којем живимо. Стручно, у контексту уметности и историје уметности израз модèрна спаја се са одређеном епохом у историји уметности, али без временског закључења. Посебно у појму постмодèрна више се не јавља значење примерено времену.

Под појмом савремене уметности и савремености не подразумева се неки одређени уметнички стил који би имао одређене карактеристике, трајање нити који се спаја са формом у уметности или пак одређеним техникама. Савремена уметност може бити сликарство које се одомаћило у последњим годинама или деценијама, али под тим појмом можемо подразумевати и видео уметност, концептуалну уметност и уметност која се ствара уз помоћ рачунара. Савремена уметност није обележје само неког уметничког дела већ и тешко разграничивог културног и економског система у уметничкој производњи који су оријентисани на предузетништво и уметничко тржиште. Многи музеји и уметничке галерије данас представљају уметничка изложбена места за савремену уметност. Што се тиче појмова савремене и актуелне уметности, актуелно не значи дело које је настало јуче — оно мора да има данашњи значај.

Опсег

Неки дефинишу савремену уметност као стваралаштво настало у оквиру „нашег живота“, увиђајући да се животи и животни век разликују. Међутим, постоји спознаја да ова генеричка дефиниција подлеже специјализованим ограничењима.

Класификација „савремене уметности” као посебне врсте уметности, а не опште описне фразе, сеже до почетака модернизма на енглеском говорном подручју. У Лондону, Друштво савремене уметности основали су 1910. критичар Роџер Фрај и други, као приватно друштво за куповину уметничких дела за постављање у јавне музеје.^[5] Бројне друге институције које користе овај термин основане су 1930-их, као што је у 1938. години Друштво савремене уметности Аделејда, Аустралија,^[6] и све већи број након 1945.^[7] Многи, попут Института за савремену уметност, у Бостону су у овом периоду променили своје називе из оних који користе „модерну уметност“, пошто је модернизам постао дефинисан као историјски уметнички покрет, а много „модерне“ уметности је престало да буде „савремено“. Дефиниција онога што је савремено природно је увек у покрету, усидрено у садашњости са датумом почетка који се креће унапред, и дела која је Друштво за савремену уметност купило 1910. више се не могу описати као савремена.

Посебне тачке које се виде као обележавање промене у уметничким стиловима укључују крај Другог светског рата и 1960-е. Можда је од 1960-их постојао недостатак природних преломних тачака, а дефиниције онога што чини „савремену уметност” 2010-их варирају и углавном су непрецизне. Уметност из последњих 20 година ће врло вероватно бити укључена, а дефиниције често укључују уметност која сеже до отприлике 1970;^[8] „уметност касног 20. и раног 21. века“;^[9] „и израстање и одбацивање модерне уметности“;^[10] „Строго говорећи, термин „савремена уметност“ односи се на уметност коју стварају и производе уметници који живе данас“;^[11] „Уметност из 1960-их или [19]70-их до овог тренутка“; а понекад и даље, посебно у музејским контекстима, јер музеји који формирају сталну колекцију савремене уметности неизбежно се суочавају са застаревањем. Многи користе формулацију „Модерна и савремена уметност“, која избегава овај проблем.^[12] Мање комерцијалне галерије, часописи и други извори могу користити строже дефиниције, можда ограничавајући „савремено“ да се односи на од 2000. године надаље. Уметници који су и даље продуктивни након дуге каријере и текућих уметничких покрета, могу представљати посебно питање; галерије и критичари често нерадо деле њихов рад на савремено и несавремено.

Социолог Натали Хајних прави разлику између модерне и савремене уметности, описујући их као две различите парадигме које се делимично историјски преклапају. Она је открила да док „модерна уметност” доводи у питање конвенције репрезентације, „савремена уметност” доводи у питање сам појам уметничког дела.^[13] Она сматра Дишанову фонтану (која је настала 1910-их у јеку тријумфа модерне уметности) као полазну тачку савремене уметности, која је добила замах након Другог светског рата Гутајевим представама, монохромима Ива Клајна и Раушенберговим Избрисаним де Кунинговим цртежом.^[14]

Нека од кретања у историји савремене уметности

Шездесете године двадесетог века

Седамдесете године двадесетог века

Осамдесете године двадесетог века

Деведесете године двадесетог века

Прва деценија двадесет првог века

Види још

Референце

^ „Joan-Gardy Artigas”. The Artists.org. Приступљено 23. 11. 2011.
^ Mink, Janis (2000). Joan Miró: 1893-1983. стр. 96. ISBN 978-3-8228-5975-9.
^ „Joan Gardy Artigas”. rogallery.com. Приступљено 22. 11. 2011.
^ NYU Steinhardt, Department of Art and Arts Professions, New York
^ Fry Roger, Ed. Craufurd D. Goodwin, Art and the Market: Roger Fry on Commerce in Art, 1999, University of Michigan Press, ISBN 0472109022, 9780472109029, google books
^ Also the Contemporary Arts Society of Montreal, 1939–1948
^ Smith, стр. 257–258
^ Some definitions: "Art21 defines contemporary art as the work of artists who are living in the twenty-first century." Art21
^ „Contemporary art - Define Contemporary art at Dictionary.com”. Dictionary.com.
^ „Yahoo”. Архивирано из оригинала 2013-07-20. г.
^ „About Contemporary Art (Education at the Getty)”.
^ Examples of specializing museums include the Strasbourg Museum of Modern and Contemporary Art and Museum of Modern and Contemporary Art of Trento and Rovereto. The Oxford Dictionary of Modern and Contemporary Art is one of many book titles to use the phrase.
^ Heinich, Nathalie, Ed. Gallimard, Le paradigme de l'art contemporain : Structures d'une révolution artistique , 2014, ISBN 2070139239, 9782070139231, google books
^ Nathalie Heinich lecture "Contemporary art: an artistic revolution ? at 'Agora des savoirs' 21st edition, 6 May 2015.

Литература

Udo Kuterman, Savremena arhitektura- Umetnost u svetu, Novi Sad 1971.
H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
David Britt: Modern Art - Impressionism to Post-Modernism. 2007. ISBN 978-0-500-23841-7. . Thames & Hudson, London. .
Rauterberg, Hanno (2007). Und das ist Kunst?! − Eine Qualitätsprüfung. ISBN 978-3-10-062810-7. , S.Fischer Vlg., Frankfurt am Main. ., 304 S.
Saehrendt, Christian/ Kittl, Steen T.: Das kann ich auch − Gebrauchsanweisung für moderne Kunst. 2007. ISBN 978-3-8321-7759-1. , DuMont Literatur und Kunstverlag Köln. ., 248 S.
Völker, Wolfram (Hg.): Was ist gute Kunst?. 2007. ISBN 978-3-7757-1976-6. , Hatje Cantz Verlag, Ostfildern. ., 167 S.
Smith, Terry (2009). What Is Contemporary Art?. Chicago: University of Chicago Press. ISBN 978-0226764313. Приступљено 26. 4. 2013.
Meyer, Richard (2013). What Was Contemporary Art?. Cambridge: MIT Press. ISBN 978-0262135085. Приступљено 26. 10. 2014.
Altshuler, B. (2013). Biennials and Beyond: Exhibitions that Made Art History: 1962-2002. Phaidon Press. ISBN 978-0714864952. . New York, N.Y.:,
Atkins, Robert (2013). Artspeak: A Guide To Contemporary Ideas, Movements, and Buzzwords, 1945 To the Present (3rd. изд.). New York: Abbeville Press. ISBN 978-0789211514.
Danto, A. C (2013). What is art. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0300205718. ,
Desai, V. N. (Ed.). Asian art history in the twenty-first century. 2007. ISBN 978-0300125535. . Williamstown, Mass.: Sterling and Francine Clark Art Institute,
Fullerton, E. (2016). Artrage! : the story of the BritArt revolution. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0500239445.
Gielen, Pascal (2009). The Murmuring of the Artistic Multitude: Global Art, Memory and Post-Fordism. Amsterdam: Valiz. ISBN 9789078088394.
Gompertz, W. (2013). What Are You Looking At?: The Surprising, Shocking, and Sometimes Strange Story of 150 Years of Modern Art (2nd изд.). ISBN 978-0142180297. New York, N.Y.: Plume,
Harris, J. (2011). Globalization and Contemporary Art. ISBN 978-1405179508. . Hoboken, N.J.: Wiley-Blackwell,
Lailach, M. (2007). Land Art. ISBN 978-3822856130. . London: Taschen,
Martin, S. (2006). (U. Grosenick,, ур. Video Art. Los Angeles: Taschen. ISBN 978-3822829509.
Mercer, K. (2008). Exiles, diasporas & strangers. MIT Press. ISBN 978-0262633581. . Cambridge, Massachusetts:,
Robertson, J., & McDaniel, C. Themes of Contemporary Art: Visual Art after 1980 (3rd изд.). Oxford University Press. 2012. ISBN 978-0199797073. Oxford:,
Robinson, H. (Ed.). Feminism-art-theory : an anthology 1968-2014 (2nd изд.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. 2015. ISBN 978-1118360590.
Stiles, Kristine and Peter Howard Selz (1996). Theories and Documents of Contemporary Art, A Sourcebook of Artists's Writings. ISBN 0-520-20251-1. ,
Strehovec, J. (2020).Contemporary Art Impacts on Scientific, Social, and Cultural Paradigms: Emerging Research and Opportunities. Hershey, PA: IGIGlobal.
Thompson, D. (2010). The $12 Million Stuffed Shark: The Curious Economics of Contemporary Art. ISBN 978-0230620599. New York, N.Y.: St. Martin's Griffin,
Thorton, S. (2009). Seven Days in the Art World. ISBN 978-0393337129. . New York, N.Y.: W.W. Norton & Company,
Wallace, Isabelle Loring and Jennie Hirsh (2011). Contemporary Art and Classical Myth. Farnham: Ashgate. ISBN 978-0-7546-6974-6. (2011),
Warr, T. (Ed.). The Artist’s Body. Phaidon Press. 2012. ISBN 978-0714863931. (Revised). New York, N.Y.:,
Wilson, M. (2013). How to read contemporary art : experiencing the art of the 21st century. ISBN 978-1419707537. . New York, N.Y.: Abrams,
Gudykunst, William B.; Kim, Young Yun (2003). Communicating with Strangers: An Approach to Intercultural Communication (4th изд.). New York: McGraw-Hill Education. ISBN 9780071195379.
Kramer, Eric Mark (1988). Television criticism and the problem of ground interpretation after deconstruction (Теза). Ann Arbor: University of Michigan.
Kramer, Eric Mark (1992). Consciousness and culture: an introduction to the thought of Jean Gebser (PDF). Contributions in sociology. Westport, Conn: Greenwood Press. стр. 1—60. ISBN 978-0313278600. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-26. г. Приступљено 2011-12-19.
Kramer, Eric Mark (1997a). Modern/postmodern: Off the Beaten Path of Antimodernism. Westport, CT: Praeger. ISBN 9780275957582.
Kramer, Eric Mark (1997b). Postmodernism and Race. Westport, CT: Praeger.
Kramer, Eric Mark (2000a). „Cultural fusion and the defense of difference” (PDF). Ур.: Asante, M. K.; Min, J. E. Socio-cultural Conflict between African and Korean Americans. New York: University Press of America. стр. 182—223. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-26. г.
Kramer, Eric Mark (2000b). „Contemptus mundi: Reality as disease” (PDF). Ур.: issues, V.; Murphy, J. W. Computers, human interaction, and organizations: Critical issues. Westport, CT: Praeger. стр. 31—54. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2011-12-19.
Kramer, Eric Mark (2003). The Emerging Monoculture: Assimilation and the "Model Minority". Westport, CT: Praeger. ISBN 9780275973124.
Kramer, Eric Mark (2009). „Theoretical reflections on intercultural studies: Preface” (PDF). Ур.: Croucher, S. Looking Beyond the Hijab. Cresskill, NJ: Hampton. стр. ix—xxxix. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2011-12-19.
Kramer, Eric Mark (2010). „Immigration” (PDF). Ур.: Jackson, II, R. L. Encyclopedia of Identity. Thousand Oaks: Sage. стр. 384—389. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-26. г. Приступљено 2011-12-19.
Kramer, Eric Mark (2011). „Preface” (PDF). Ур.: Croucher, S. Religious Misperceptions: The case of Muslims and Christians in France and Britain. Cresskill, NJ: Hampton. стр. vii—xxxii. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-04-26. г.
Kramer, Eric Mark (2012). „Dimensional accrual and dissociation: An introduction”. Ур.: Grace, J. Comparative Cultures and Civilizations. 3. Cresskill, NJ: Hampton.
Ward, C. (2001). The A, B, Cs of acculturation. In D. Matsumoto (Ed.) "The handbook of culture and psychology" (pp. 411–445). Oxford, United Kingdom: Oxford University Press.