Урсицин (римски војсковођа)

Урсицин (лат. Ursicinus) је био римски војсковођа у 4. веку и вршио је службу врховног заповедника коњице (лат. magister equitum) у источном делу Римског царства од око 349. до 359. године^[1].

Урсицинова каријера позната нам је искључиво захваљујући Историји Амијана Марцелина који је као гардиста једно време провео у Урсициновој пратњи. Амијан је 353. у Нисибису у Месопотамији постао члан Урсициновог штаба^[2]. Урцицин је опозван из Нисибиса 354. како би, у име цезара Констанција Гала, председавао у Антиохији у суђењима у случајевима велеиздаје^[3].

Због учешћа у процесима које август Констанције II није одобрио, Урсицин је позван у Милано да се оправда пред царем. Ту је убрзо добио нови задатак када се прочуло да се војсковођа Силван у Келну 355. прогласио за цара. Урсицин је са групом гардиста, међу којима је био и Амијан Марцелин, послат у Келн. Силван је пријатељски прихватио Урсицина који се јавно претварао да није ни знао за узурпацију и да је стигао са наредбом да замени Силвана на положају врховног заповедника војске (лат. magister militum). У ствари, Урсицин је поткупио бунтовне војнике који су заузврат погубили Силвана.

Након што је Констанције II послао цезара Јулијана да преузме команду у Галији, Урсицин и његова пратња су упућени на исток царства. Ту је дошло до обнове непријатељстава са Персијским царством и Урсицин је, као један од заповедника, морао да организује одбрану. Ипак, персијски краљ Шапур II је заузео важну тврђаву Амиду (данашњи Дијарбакир у Турској)^[4]. Према Амијану, Урсицин је био стална мета оптужби и подметања царевих дворана, тако да је на њега сваљена кривица за губитак Амиде. После сукоба са Констанцијевим дворанином, евнухом Евсевијем, Урсицин је 359. отпуштен из војне службе^[5]

После 360. ништа се не зна о Урсициновој биографији, осим да је имао сина Потенција, који је као војни трибун погинуо у бици код Хадријанопоља 378. борећи се против Гота^[6].