Пролеће – Цар Валенс се враћа у Цариград и мобилише војску (40.000 људи). Поставља Себастијана, који је тек пристигао из Италије, за магистра милитума да реорганизује римске војске у Тракији.
Фебруар – Део Алемана прелазе залеђену Рајну и пљачкају сеоска подручја. Римске палатинске трупе (Келти и Петуланти) их потискују назад.
Мај – Битка код Аргентоварије: Цар Грацијан је приморан да повуче војску коју је послао на исток. Готи су поражени од стране Малобауда код Колмара (Француска). Грацијан добија титулу Алеманик Максимус.
Готски рат: Валенс шаље Себастијана са одабраним трупама (2.000 људи) у Тракију и обнавља герилски рат против Гота. Прогони мале групе готских освајача око Адријанопоља.
Јул – Фригерид, римски генерал, утврђује Сучки (Ихтимански) превој како би спречио „варваре“ да продру на северозапад (Панонија).
Грацијан креће из Лауријакума (Аустрија) са одредом лако наоружаних трупа. Његове снаге су довољно мале да путују чамцем низ Дунав. Задржава се четири дана у Сирмијуму (Србија) патећи од грознице.
Август – Грацијан наставља низ Дунав до „Логора Марса“ (граничне тврђаве близу данашњег Ниша), где губи неколико људи у заседи групе Алана.
Римско извиђање открива Готе. Валенс који је већ био западно од Адријанопоља, враћа се и успоставља утврђени логор ван града.
Готи, са колима и породицама рањивим на нападе, повлаче се назад на север. Римски извиђачи не успевају да открију коњицу која се храни даље уз долину реке Тунџе.
Фритигерн шаље хришћанског свештеника у римски логор са понудом услова и писмом за Валенса. Мировни предлози су одбијени.
Готи нападају Адријанопољ; покушавају да се попну на градске зидине мердевинама, али их браниоци одбијају, бацајући комаде зида.
Готи, уз подршку Хуна, крећу се ка Цариграду. Њихов напредак заустављају Сарацени, регрутовани из арапских племена која контролишу источне рубове царства.
Октобар – Готи, суочени са несташицом хране, одвајају се и крећу на запад у Панонију. Праћени својим породицама, пљачкају села и пољопривредно земљиште.
_obverse.jpg)
