Референдум је расписан након што је организација У име обитељи прикупила више од 740.000 потписа грађана који подржавају уношење ове одредбе у Устав Републике Хрватске.[1]
Највећа излазност на референдуму била је у Граду Загребу где је изашло 49,17% од укупног броја уписаних бирача, док је још у две жупаније забележена излазност преко 40 одсто. Најмања излазност била је у Личко-сењској жупанији, свега 25,20%.
У 18 жупанија и Граду Загребу гласачи су подржали уставно дефинисање брака као заједнице мушкарца и жене. Највише гласова ЗА било је у Вуковарско-сремској жупанији, и то 80,79%, док је у још 6 жупанија било преко 75% гласова ЗА. Гласачи у две жупаније су гласали против предложене уставне дефиниције брака, и то у Истарској жупанији где је било 58,23% гласова ПРОТИВ, и у Приморско-горанској жупанији где је било 53,30% гласова ПРОТИВ.
Интересантно је и то да је у већем броју општина које су претежно насељене српским становништвом победила опција ПРОТИВ.[4]
На општинском нивоу, изван општина у Истарској, Приморско-горанској, Вараждинској и Међимурској жупанији, референдумска иницијатива је наишла на одбијање искључиво унутар одређених општина где су Срби у Хрватској чинили већину. Те општине укључивале су Негославце, Борово, Трпињу, Маркушицу, Јагодњак, Врховине, Ервеник и Цивљане.[5][6][7] Упркос ниском одазиву у тим подручјима, на исход у тим срединама значајно је утицала такозвана иницијатива за референдум о употреби ћирилице, која је имала за циљ ограничити службену употребу мањинских језика у Хрватској.[8][9] Та иницијатива касније је проглашена неуставном.[10]
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
