Прве две пролећне утакмице биле су против Египта и Аустрије, оба су завршена победама Мађарске. Дана 23. маја репрезентација Енглеске стигла је на узвратну утакмицу од претходне године. За енглезе узврат није био успешан, према тадашњој шали Пеште: „Енглези су дошли на једну седмицу (1 : 7), али су отичли са 7 : 1”.
Три недеље касније, репрезентативни тим је био у Швајцарској, на СП 1954.. Највећи кандидат за освајање турнира била је репрезентација Мађарске, која је импресионирала свет својом спектакуларном нападачком игром у годинама које су претходиле Светском првенству. Мађари су оправдали положене наде и кренули са две узастопне победе у групи. Победили су Немачку са 8 : 3 и Јужну Кореју са 9 : 0.
Мађари су наставили победнички низ и у елиминационој фази, победивши увек јаку репрезентацију Бразила са 4 : 2 у четвртфиналу.
У полуфиналу се мађарски тим састао са Уругвајем, непораженим браниоцем титуле, где су се на крају, у огромној борби, после продужетака, показали бољи Мађари и победили са 4 : 2.[1] На другој страни, Немачка, која је у међувремену улазила у форму, изненађујуће лако је победила Аустрију са 6 : 1. Тако су до финала стигле Мађарска и Немачка, које су мечеве почеле у истој групи.
Финале је донело драматичну борбу. За само 10 минута мађарски тим је повео са 2 : 0, а сви знакови су указивали на то да ће публика поново видети велику победу. Међутим, Немци су брзо одговорили чак и изједначили. На крају Немци су однели победу голом постигнутим шест минута пре краја меча. У последњем минуту капитен мађарске репрезентације Ференц Пушкаш постигао је изједначујући гол, али је енглески судија сигнализирао прекид (касније се испоставило да гол Пушкаша није био у офсајду). Мађари су тако забележили први пораз од 1950. године и тако изгубили титулу светског првака за коју се веровало да је њихова.[2]
Мађарски тим је касније те јесени одиграо шест мечева заредом, од којих је најупечатљивија била победа против Шкотске од 4 : 2, коју је у Глазгову подржало 134.000 гледалаца.
Савезни селектор националног тима у овом периоду је био:
Dénes Tamás-Rochy Zoltán. A 700. után. Rochy és Társa. ISBN963-04-7169-8.
Rejtő, László; Lukács, László ; Szepesi, György (1977). Felejthetetlen 90 percek: A magyar labdarúgó-válogatott 477 mérkőzése [Незаборавних 90 минута]. Budapest: Sportkiadó. ISBN963-253-501-4.
Béla, Nagy (1981). Futballkrónika 1901–1959. Sportpropaganda. ISBN963-754-241-8.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
