Фудбалска репрезентација Мађарске је током 1972. године одиграла четрнаест званичних утакмица. Година са великим бројем утакмица већ је почела у јануару утакмицом против Шпаније. Занимљивост меча су била два селектора репрезентација, Рудолф Иловски и Ласло Кубала, који су заједно играли у Вашашу 25 година раније и били добри пријатељи. У марту је била још једна пријатељска утакмица против Немачке, нека од познатих имена из немачког тима су била: Бекенбауер, Брајтнер, Нецер, Хенес, Герд Милер.
У пролећној сезони смењивали су се мечеви Европског првенства и Светског купа, а после два ремија са Румунијом, Мађарској је још требала победа у трећем мечу за пласман у полуфинале Европског првенства. У овом мечу у Београду репрезентација Мађарске је победила Југославију са 2 : 1. У полуфиналу је поново победила екипа Совјетског Савеза, а селекција Мађарске није могла да парира Белгији за треће место.
Крајем августа већ је био у току Олимпијски фудбалски турнир, после победе над Ираном, Данском и НДР, уследило је финале са Пољском. Прво полувреме завршено је тако што је Мађарска и даље била у вођству, али су у другом полувремену са два гола једног од најбољих играча тог времена Казимјежа Дејне извојевали победу и освојили олимпијско злато.[1]
Савезни селектор националног тима у овом периоду је био:
.jpg)
