Уједињење Албаније и Косова

Уједињење Републике Албаније и самопроглашене Републике Косово^[а] је иредентистичка политичка идеја етничких Албанаца. Ова идеја је први пут откривена оснивањем Призренске лиге, а потом је знатно популаризована након Бојанске конференције, рата на Косову и Метохији и доношења Декларације о независности Косова.^[1] Уско је повезана са иредентистичким концептом Велике Албаније.^[2]^[3]^[4]

Историја

Током протеста на Косову 1981. године, Југославија се плашила потенцијалног уједињења Косова са Албанијом.^[5] Почетком 1990-их, изјаве албанских политичара често су биле контрадикторне у погледу могућности.^[6] Политички активиста Укшин Хоти, оснивач Партије албанске националне заједнице, који је нестао у притвору српске полиције 1999. године, био је ватрени присталица уједињења Косова са Албанијом.^[7] Арбен Имами, политичар из Демократске партије Албаније, 2001. је изјавио да уједињење Косова са Албанијом треба да буде партијски циљ, али је ова изјава наишла на критике унутар његове партије.^[8]

Ахтисаријев план је условио независност Косова усвајањем мултиетничког „Косова“, а не албанског идентитета.^[9] Ипак, Галупова истраживања су открила да би 75% косовских Албанаца радије живело уједињено са Албанијом у једној земљи. Иста подршка је забележена и у Албанији где је 68% грађана Албаније дало предност уједињењу Албаније са Косовом.^[9] У 2017. години, неки албански политичари, као што је Бен Блуши, иступили су у прилог уједињењу.^[10] На Косову, политичка партија Самоопредељење подржава уједињење. Политичка унија између две државе може довести Албанију у дипломатски сукоб са Србијом, која Косово сматра својом де јуре територијом.

Хашим Тачи је у мају 2019. предложио референдум о уједињењу Косова и Албаније, уколико се спори процес интеграције Европске уније не убрза. Међутим, неки то једноставно виде као покушај Тачија да се „одржи у центру пажње“, без икакве стварне намере да уједини две земље.^[11]

Јавно мњење

Без обзира на анкете које подржавају уједињење Косова са Албанијом, циљ албанских политичара је био улазак у НАТО и ЕУ, а не национално уједињење.^[12] Неки римокатолици и православни хришћани Албанци страхују да би свако евентуално уједињење балканских области које доводи значајан број муслимана у нову државу могло довести до све веће „муслимизације“ Албаније.^[13]

Према анкети Фондације за отворено друштво из 2019. која је обухватила 2.504 испитаника у обе земље, 79,4% косовских Албанаца је било за уједињење између Албаније и Косова, у поређењу са 82,9% испитаника у Албанији. На питање да ли би били спремни да плате порез за уједињење, 66,1% испитаника на Косову се сложило, у поређењу са само 45,5% у Албанији.^[14]

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

^ Sharon L. Wolchik; Jane Leftwich Curry (2011). Central and East European Politics: From Communism to Democracy. Rowman & Littlefield. стр. 390. ISBN 978-0-7425-6734-4. „Undoubtedly, Kosovo's independence has revived the idea of the national unification of Albanians”
^ Tristan James Mabry; John McGarry (2013). Divided Nations and European Integration. University of Pennsylvania Press. стр. 175.
^ Lenard J. Cohen; Jasna Dragović-Soso (2008). State Collapse in South-Eastern Europe: New Perspectives on Yugoslavia's Disintegration. Purdue University Press. стр. 194.
^ Winston Langley (2013). Encyclopedia of Human Rights Issues Since 1945. Routledge.
^ Howard Clark (2000). Civil Resistance in Kosovo. Pluto Press. стр. 44—. ISBN 978-0-7453-1569-0.
^ Geert-Hinrich Ahrens (6. 3. 2007). Diplomacy on the Edge: Containment of Ethnic Conflict and the Minorities Working Group of the Conferences on Yugoslavia. Woodrow Wilson Center Press. стр. 323. ISBN 978-0-8018-8557-0. „CSCE mission of May 1992 judged that “on the question of the relations with Albania and of a possible unification, the answers were unclear, vague, and sometimes contraddictory”
^ Heike Krieger (12. 7. 2001). The Kosovo Conflict and International Law: An Analytical Documentation 1974-1999. Cambridge University Press. стр. 75. ISBN 978-0-521-80071-6.
^ Maria Koinova (1. 7. 2013). Ethnonationalist Conflict in Postcommunist States: Varieties of Governance in Bulgaria, Macedonia, and Kosovo. University of Pennsylvania Press. стр. 197. ISBN 978-0-8122-0837-5.
^ ^а ^б Tristan James Mabry; John McGarry; Margaret Moore; Brendan O'Leary (30. 5. 2013). Divided Nations and European Integration. University of Pennsylvania Press. стр. 182. ISBN 978-0-8122-4497-7.
^ „Blushi: Nëse ndryshojnë kufijtë, Kosova të bashkohet me Shqipërinë [video]”. Архивирано из оригинала 08. 04. 2019. г. Приступљено 23. 06. 2022.
^ „Thaci's Pan-Albania Union Plea Scorned as Populism”. Balkan Insight (на језику: енглески). 2019-06-03. Архивирано из оригинала 08. 06. 2019. г. Приступљено 2019-06-09.
^ Henry H. Perritt (2010). The Road to Independence for Kosovo: A Chronicle of the Ahtisaari Plan. Cambridge University Press. стр. 94. ISBN 978-0-521-11624-4.
^ Lesser, Ian O.; Larrabee, F. Stephen; Zanini, Michele; Vlachos-Dengler, Katia (2001). Greece's new geopolitics. Santa Monica: Rand Corporation. стр. 51. ISBN 9780833032331.
^ Demi, Agron; Çeka, Blendi (2019). Kosovo-Albania Interaction, knowledge, values, beliefs, cooperation and unification (PDF) (Извештај). Open Society Foundations. стр. 38-39. Приступљено 2021-04-09.