Фернанда Монтенегро
 Арлет Пињеиро Естевес Торес (порт. Arlette Pinheiro Esteves Torres; 16. октобар 1929, Рио де Женеиро), познатија као Фернанда Монтенегро, је бразилска глумица. Многи је сматрају највећом бразилском глумицом свих времена, а често је називају великом дамом бразилског позоришта, биоскопа и сценских уметности.[1][2] За свој рад у филму Централна станица (1998), постала је прва Бразилка и прва Латиноамериканка која је номинована за Оскара за најбољу глумицу, као и прва глумица номинована за Оскара за наступ у филму на португалском језику. Њена ћерка, Фернанда Торес, је такође номинована 2025. године.[3][4][5][6][7] Поред тога, за свој наступ у Слатка мајка (2014), постала је прва Бразилка која је освојила Еми награду за најбољу глумицу.[8] Међу разним националним и међународним наградама које је добила у каријери дугој више од шездесет година, она је 1999. године награђена највишим цивилним признањем своје земље, Националним орденом за заслуге, „у знак признања за њен изузетан рад у бразилској сценској уметности“, који јој је уручио тадашњи председник Фернандо Енрике Кардозо.[9] Поред тога што је пет пута награђена Молијеровом наградом,[10] Фернанда Монтенегро је троструки добитник награде гувернера државе Сао Пауло.[10] Такође је освојила Сребрног медведа за најбољу глумицу на 48. Међународном филмском фестивалу у Берлину 1998. за улогу „Доре“ у филму Централна станица Валтера Салиса,[11] улогу која јој је донела номинације за Оскара за најбољу глумицу и награду Златни глобус за најбољу глумицу у филму – драма, 1999. године.[12] На телевизији је била прва глумица коју је ангажовао ТВ Тупи, 1951. године, где је глумила у телепозоришним представама под режијом Фернанда Тореса, Серђа Брита и Флавија Ранђела. У теленовелама је дебитовала 1954. године са А Мураља на Рекорд ТВ-у, где се појавила и у другим продукцијама.[13] Радила је на већини главних бразилских емитера, као што су Band, TV Cultura, RecordTV и TV Globo (где је остала од 1981), поред угашених TV Excelsior, TV Rio и TV Tupi.[14][15] Године 2014. проглашена је за 15. најутицајнију славну личност у Бразилу од стране магазина Форбс.[16] Током церемоније отварања Летњих олимпијских игара 2016, Фернанда је прочитала песму „A Flor e a Náusea“ Карлоса Драмонда де Андрадеа, коју је на енглески синхронизовала Џуди Денч. Дана 4. новембра 2021. изабрана је да заузме катедру број 17 Бразилске књижевне академије, а наследила је Афонса Ариноса де Мело Франка.[17] У новембру 2024. године ушла је у Гинисову књигу рекорда за постизање највеће публике на предавању из филозофије, са преко 15.000 људи који су присуствовали догађају 18. августа 2024. у парку Ибирапуера, где је Монтенегро читала La Cérémonie des Adieux Симон де Бовоар.[18] Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
