Филмографија Вудија Харелсона

See caption
Харелсон на премијери филма Зомбиленд 2009. године.

Вуди Харелсон је амерички глумац који је свој филмски деби имао као статист без заслуга у филму Harper Valley PTA (1978). Пробојну улогу остварио је као бармен Вуди Бојд у NBC ситкому Cheers (1985–1993), за коју је добио Еми награду за најбољег споредног глумца у хумористичкој серији од укупно пет номинација.[1] Касније је поновио овај лик у другим телевизијским емисијама, као што су Фрејжер и Симпсонови. Године 1992, Харелсон је глумио уз Веслија Снајпса у филму Белци не умеју да скачу. Потом се појавио у остварењу Рођене убице (1994) Оливера Стоуна заједно са Томијем Ли Џоунсом и Робертом Даунијем Млађим. За своју улогу активисте за слободу говора Ларија Флинта у Народ против Ларија Флинта (1996) номинован је за Златни глобус за најбољег глумца и Оскара за најбољег глумца.[2][3] Потом се појавио у ратном филму Танка црвена линија (1998).

Од 1999. до 2000. године, Харелсон је играо у бродвејском комаду The Rainmaker. Затим је имао мању улогу у комедији Без љутње, молим (2003). Од 2005. до 2006. године, Харелсон је играо оца Шанона у лондонској продукцији драме Тенесија Вилијамса Ноћ игуане. Његова следећа филмска улога била је као ловац на главе Карсон Велс у филму браће Коен Нема земље за старце (2007), који је освојио Оскара за најбољи филм.[4] Те године такође је глумио доктора Роберта О. Вилсона у документарцу Нанкинг. Године 2008, Харелсон је глумио уз Вила Ферела у Полупрофесионалац и Вила Смита у Седам живота. Његов рад у Гласник (2009) донео му је награду Спирит за најбољег споредног глумца.[5] Потом је глумио у Зомбиленд (2009), касније се вративши франшизи у Повратак у Зомбиленд (2019).

Харелсон је глумио као Хејмич Абернати у Игре глади (2012). Поново је тумачио ту улогу у још три филма: Игре глади: Лов на ватру (2013), Игре глади: Сјај слободе - Први део (2014) и Игре глади: Сјај слободе - Други део (2015). Потом је играо главну улогу у биографском филму LBJ (2016). За своју улогу у Три плаката изван града (2017), Харелсон је био номинован за Оскара за најбољег споредног глумца и БАФТА награду за најбољег глумца у споредној улози, али је обе награде изгубио од колеге Сема Роквела.[6][7] Те године је такође играо милитаристичког „Пуковника“ у Три плаката изван града. Наредне године се појавио у филму Соло: прича Ратова звезда (2018) у режији Рона Хауарда. Потом је тумачио адмирала Честера Нимица у филму Битка за Мидвеј (2019) у режији Роланда Емериха, након што је имао мању улогу у Емериховом филму 2012 (2009). Током примарних избора Демократске странке 2020. године, тумачио је кандидата Џоа Бајдена у више епизода емисије Уживо суботом увече.[8] Године 2021, Харелсон је играо серијског убицу Клитуса Касадија и дао глас симбионту Карниџу у филму Веном 2 из Сонијевог универзума Спајдермена, након што је први пут тумачио овај лик у сцени после одјавне шпице у филму Веном (2018).

Филм

Ознака
Филмови који још нису објављени Означава филмове који још нису објављени
See caption
Харелсон на Филмском фестивалу Трајбека 2007. године
See caption
Харелсон на премијери филма Rampart (2011) на 36. Међународном филмском фестивалу у Торонту
See caption
Харелсон на промоцији филма LBJ у Лајндон Бејнс Џонсон библиотеци и музеју 2016. године.
Година Наслов Улога Напомена Реф.
1978. Harper Valley PTA непотписана улога [9]
1986. Wildcats Крушински [10]
1990. Cool Blue Дастин [11]
1991. L.A. Story менаџер станице непотписана улога [12]
Doc Hollywood Хенк Гордон [13]
Ted & Venus бескућник, ветеран из Вијетнама [14]
1992. Белци не умеју да скачу Били Хојл [15]
1993. Непристојна понуда Дејвид Марфи [16]
1994. Рођени да убијају Мики Нокс [17]
Каубојски начин Пепер Луис [18]
I'll Do Anything Херој из „Граунд Зиро“ [12]
1995. Воз пун лове Чарли Робинсон [19]
1996. Народ против Ларија Флинта Лари Флинт [10]
Краљ куглања Рој Мансон [10]
Ловац на Сунце др Мајкл Рејнолдс [20]
1997. Ратом против истине наредник Вилијам Шуман [10]
Добро дошли у Сарајево Џордан Флин [10]
1998. Танка црвена линија наредник Вилијам Кек [21]
Palmetto Хари Барбер [22]
Обећана земља Биг Бој Матсон [23]
1999. Удри до коске Винс Будро [24]
EDtv Реј Пекурни [25]
Остин Пауерс: Шпијун који ме је креснуо себе [26]
Grass наратор гласовна улога [27]
2000. Welcome To Hollywood себе камео
2003. Без љутње, молим Галаксија / Гери [28]
Go Further себе [29]
Дуги прсти Џејсон „Вудс“ Вали [30]
2004. После сумрака Стенли „Стен“ П. Лојд [31]
Она ме мрзи Леналд Пауер [32]
2005. Северна земља Бил Вајт [33]
Победница Лео „Кели“ Рајан [34]
Велика бела превара Рејмонд „Реј“ Барнел [35]
2006. Free Jimmy Рој Арни гласовна улога [36]
Мрачни скенер Ерни Лакман [37]
Кућни пријатељ из прерије Дасти [38]
2007. Опасна пратња Картер Пејџ Трећи [39]
Нема земље за старце Карсон Велс [40]
Битка у Сијетлу Дејл [41]
Тексашки покер једнооки Џек Фаро познат и под именом Блефери [42]
Нанкинг Роберт О. „Боб“ Вилсон [43]
2008. Полупрофесионалац Ед Моникс [44]
Месечарење (филм из 2008) Рендл [45]
Сибирска пруга Рој [46]
Сурфер ортак Џек Мејведер [47]
И то се зове љубав Џанго познат и под именом Савршена жена [10]
Седам живота Езра Тарнер [48]
2009. Гласник капетан Ентони „Тони“ Стоун [49]
Defendor Артур Попингтон / Дифендор [49]
Зомбиленд Талахаси [49]
2012 Чарли Фрост [49]
2010. Бунраку шанкер [50]
Hempsters: Plant the Seed себе [51]
2011. Само другарски Томи Болинџер [52]
Ethos наратор гласовна улога [53]
Rampart Дејвид Даглас „Дејв“ Браун [54]
2012. Игре глади Хејмич Абернати [55]
Седам психопата Чарли Костело [56]
2013. How to Make Money Selling Drugs себе [57]
Велика илузија Мерит Мекини [58]
Из зла у горе Харлан Дегроат [59]
Ћурке на слободи Џејк гласовна улога [60]
Игре глади: Лов на ватру Хејмич Абернати [61]
2014. Игре глади: Сјај слободе - Први део [62]
2015. Игре глади: Сјај слободе - Други део [63]
2016. Троструко 9 Џефри Ален [64]
Велика илузија 2 Чејс Мекини / Мерит Мекини [65]
The Duel Абрахам Брант [66]
LBJ Линдон Б. Џонсон [67]
Кад напуниш седамнаест Макс Брунер [68]
2017. Изгубљен у Лондону себе такође режисер, продуцент и сценариста [69]
Вилсон Вилсон [70]
Планета мајмуна: Рат пуковник Џ. Весли Макалох [71]
Дворац од стакла Рекс Волс [72]
Три плаката изван града шериф Бил Вилоби [73]
Изненадни напад Џонатан Лендеј [74]
2018. Соло: прича Ратова звезда Тобијас Бекет [75]
Веном Клитус Касади / Ред Камео у средини одјавне шпице [76]
2019. Чувари закона Мени Голт такође извршни продуцент [77]
Повратак у Зомбиленд Талахаси [78]
Битка за Мидвеј адмирал Честер Нимиц [79]
2020. Kiss the Ground наратор [80]
2021. Kate Варик [81]
Веном 2 Клитус Касади / Карниџ гласовна улога [82]
2022. Троугао туге капетан Томас Смит [83]
Човек из Торонта Ренди [84]
2023. Champions Маркус Маркович такође извршни продуцент [85]
Common Ground себе [86]
2024. Suncoast Пол Ворен [87]
Одведи ме на Месец Мо Беркус [88]
2025. Last Breath Данкан Олкок [89]
The Electric State господин Кикирики гласовна улога [90]
Animal Farmdagger боксер гласовна улога, постпродукција [91]
Ella McCaydagger TBA постпродукција [92]
Now You See Me: Now You Don'tdagger Мерит Мекини [93]

Телевизија

Ознака
Серије које још увек нису објављене Означава серије које још увек нису објављене
See caption
Харелсон на црвеном тепиху 40. доделе Еми награда 1988. године.
Година Наслов Улога Напомена Реф.
1985–1993. Cheers Вуди Боуд 196 епизоде [94]
1987. Bay Coven Слејтер телевизијски филм [95]
1988. Mickey's 60th Birthday Вуди Боуд телевизијски специјал [96]
1989. Dear John Ричард епизода Love and Marriage [97]
1989–2023. Уживо суботом увече себе (водитељ) 5 епизода [12]
1990. Mother Goose Rock 'n' Rhyme Лу овца телевизијски филм [12]
1994. Симпсонови Вуди Боуд глас; епизода Fear of Flying [98]
1996. Spin City Томи Дуган епизода Meet Tommy Dugan [12]
1999. Фрејжер Вуди Боуд епизода The Show Where Woody Shows Up [99]
2001–2002. Вил и Грејс Натан 7 епизода [100]
2012. Game Change Стив Шмит телевизијски филм [101]
2013. David Blaine: Real or Magic себе телевизијски специјал [102]
2014. Прави детектив Мартин „Марти“ Харт 8 епизоде; такође извршни продуцент [103]
2019. Live in Front of a Studio Audience Арчи Бункер 2 епизоде [104]
Saturday Night Live Џо Бајден 3 епизоде [8]
2020–у току The Freak Brothers Фривилин Франклин Фрик глас; главна улога; такође извршни продуцент [105]
2021. Без одушевљавања, молим себе епизода The Watermelon [106]
2023. White House Plumbers Хауард Хант 5 епизода; такође извршни продуцент [107]
TBA Brothers dagger себе главна улога; такође извршни продуцент [108]

Позориште

Година Наслов Улога Позорница Напомена Реф.
1985–1986. Biloxi Blues Џозеф Вајковски, Рој Селриџ (резерве) Позориште Нил Сајмон [109]
1987–1988. Boy Next Door Џек Позориште Ламб [110]
1999–2000. The Rainmaker Бил Старбак Позориште Брукс Аткнсон [111]
2002. On an Average Day Боб Позориште Харолд Пинтер, Лондон [112]
2005–2006. Night of the Iguana Шенон Позориште Лирик, Лондон [113]
2012. Bullet for Adolf — Њу Ворлд Стејџис, Сцена IV (режисер и драмски писац) [114]
2023–2024. Ulster American Џеј Риверсајд Студиос, Лондон [115]

Музички спотови

Година Наслов Извођљч Албум Реф.
2015. Song for Someone U2 Songs of Innocence (сингл) [116]

Аудио

Година Наслов Улога Напомена Реф.
2023. White House Plumbers Podcast себе 3 епизоде

Референце

  1. ^ „Woody Harrelson”. Emmys.com. Архивирано из оригинала 1. 3. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  2. ^ „Woody Harrelson”. Golden Globe Awards. Архивирано из оригинала 14. 10. 2019. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  3. ^ „The 69th Academy Awards 1997”. Academy Awards. 5. 10. 2014. Архивирано из оригинала 16. 5. 2020. г. Приступљено 25. 5. 2020. 
  4. ^ „The 80th Academy Awards (2008) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 23. 11. 2011. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  5. ^ „'Precious' and 'The Last Station' lead Independent Spirit Award nominations”. The Los Angeles Times. 1. 12. 2009. Архивирано из оригинала 15. 1. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  6. ^ Russian, Ale (14. 3. 2019). „Woody Harrelson Voted for Sam Rockwell to Win 2018 Best Supporting Actor Oscar — Not Himself!”. People. Архивирано из оригинала 15. 7. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  7. ^ „Bafta winners 2018: All the awards including best film, leading actor and actress”. The Telegraph. London. 19. 2. 2018. Архивирано из оригинала 8. 5. 2020. г. Приступљено 24. 5. 2020. 
  8. ^ а б Sims, David (13. 10. 2019). „Woody Harrelson Is a Surprisingly Effective Joe Biden for SNL”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 22. 10. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  9. ^ White, James (13. 6. 2011). „In Praise of Woody Harrelson”. Empire. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 23. 9. 2017. 
  10. ^ а б в г д ђ Leitch, Will; Grierson, Will (11. 11. 2019). „Every Woody Harrelson Movie Performance, Ranked”. Vulture. New York City. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  11. ^ „Cool Blue”. TV Guide. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  12. ^ а б в г д „Woody Harrelson”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  13. ^ Ebert, Roger (2. 8. 1991). „Doc Hollywood”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  14. ^ Maslin, Janet (20. 12. 1991). „Review/Film; One Man's Approach To Sexual Obsession”. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  15. ^ McNary, Dave (17. 1. 2017). „'White Men Can't Jump' Remake in the Works With Blake Griffin, Ryan Kalil”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  16. ^ Howe, Desson (9. 4. 1993). „'Indecent Proposal'”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  17. ^ Bramesco, Charles (26. 8. 2019). „Natural Born Killers at 25: the problem with Oliver Stone's hit film”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 26. 8. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  18. ^ Boyar, Jay (3. 6. 1994). „3 Cheers for Woody Harrelson in Comedy 'The Cowboy Way'”. The Orlando Sentinel. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  19. ^ Welkos, Robert W. (11. 3. 1995). „A Subway Commuters Can't Ride : 'Money Train,' With Woody Harrelson and Wesley Snipes, Lays Some Costly Tracks”. The Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  20. ^ Thomas, Kevin (25. 10. 1996). „"'Sunchaser' Leaves Beaten Path in Its Quest"”. The Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 5. 3. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  21. ^ O'Sullivan, Michael (8. 1. 1999). „'Red Line': Above and Beyond”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  22. ^ Hunter, Stephen (20. 2. 1998). „Turning Pulp Into a Soggy Mess”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 29. 12. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  23. ^ Howe, Desson (15. 1. 1999). „'Hi-Lo': So-So”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 30. 4. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  24. ^ Ebert, Roger (1. 1. 2020). „Play It To The Bone”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 24. 5. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  25. ^ Ebert, Roger (26. 3. 1999). „EDTV”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  26. ^ Maslin, Janet (11. 6. 1999). „'Austin Powers: The Spy Who Shagged Me'-- The Girls All Go for His Euphemism”. The New York Times. Архивирано из оригинала 18. 5. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  27. ^ Ebert, Roger (16. 6. 2000). „Grass”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 15. 3. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  28. ^ Hoffmann, Bill (21. 6. 2002). „Who's That Girl?”. The New York Post. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  29. ^ „Go Further”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 23. 5. 2020. „The film follows actor Woody Harrelson as he takes a small group of friends on a bio-fuelled bus-ride down the Pacific Coast Highway.” 
  30. ^ Bradshaw, Peter (2003). „Scorched”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 11. 7. 2018. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  31. ^ Ebert, Roger (11. 11. 2004). „'Sunset' sheds no new light on heist genre”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 31. 10. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  32. ^ Holden, Stephen (28. 7. 2004). „Film Review; In a Career Crisis, You Can Look to a Service Industry”. The New York Times. Архивирано из оригинала 8. 12. 2017. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  33. ^ Morales, Tatiana (20. 10. 2005). „Woody Harrelson's Legal Role”. CBS News. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  34. ^ Travers, Peter (14. 10. 2005). „The Prize Winner of Defiance, Ohio”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  35. ^ Koehler, Robert (16. 11. 2005). „The Big White (Canada-New Zealand)”. Variety. Архивирано из оригинала 16. 10. 2015. г. Приступљено 21. 5. 2020. 
  36. ^ „Free Jimmy”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 4. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. „Jimmy's minder is a sleazy American expatriate, Roy Arnie (voice of Woody Harrelson), who keeps the nervous beast pacified with regular doses of heroin.” 
  37. ^ Manohla, Dargis (7. 7. 2006). „'A Scanner Darkly': Keanu Reeves, Undercover and Flying High on a Paranoid Head Trip”. The New York Times. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  38. ^ Scott, A.O. (9. 6. 2006). „Altman's Casual Chaos Meets Keillor's Rhubarb-Tinged Nostalgia in 'A Prairie Home Companion'”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 1. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  39. ^ Holden, Stephen (7. 12. 2007). „Crimes of the Naïve, Superficial Heart”. The New York Times. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  40. ^ Holub, Christian (10. 11. 2017). „Why Anton Chigurh is still an iconic movie villain, 10 years later”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 19. 5. 2020. 
  41. ^ Ebert, Roger (25. 9. 2008). „Grande frappuccino, medium cool”. RogerEbert.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  42. ^ Manohla, Dargis (21. 3. 2008). „Poker Faces”. The New York Times. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  43. ^ Holden, Stephen (12. 12. 2007). „Giving Testimony on the Horror That Was Nanking”. The New York Times. Архивирано из оригинала 5. 10. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  44. ^ Weintraub, Steve 'Frosty' (11. 2. 2008). „Woody Harrelson – Exclusive Video Interview – SEMI PRO”. Collider. Архивирано из оригинала 9. 1. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  45. ^ Farber, Stephen (24. 1. 2008). „Performances entrance in downbeat "Sleepwalking"”. Reuters. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  46. ^ Holden, Stephen (18. 7. 2008). „Intrigue on an Ill-Fated Train, Moscow-Bound”. The New York Times. Архивирано из оригинала 4. 11. 2019. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  47. ^ Farber, Stephen (8. 9. 2008). „Surfer Dude”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 11. 7. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  48. ^ Phillips, Michael (19. 12. 2008). „'Seven Pounds' stars Will Smith, Rosario Dawson, Woody Harrelson”. The Chicago Tribune. Архивирано из оригинала 22. 9. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  49. ^ а б в г Kung, Michelle (6. 11. 2009). „Woody Harrelson Goes to War”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2002. 
  50. ^ Webster, Andy (29. 9. 2011). „Violent Revenge, No Guns Required”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 3. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  51. ^ „Hempsters: Plant the Seed – DVD Review”, 420 magazine, 21. 12. 2013 
  52. ^ Dargis, Manohla (22. 7. 2011). „It's Just Sex. We're Just Friends. You Know the Rules. Etc., Etc.”. The New York Times. Архивирано из оригинала 23. 7. 2011. г. Приступљено 21. 5. 2020. 
  53. ^ „Ethos”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 29. 11. 2017. г. Приступљено 23. 5. 2020. „Hosted by the two-time Academy Award (R) nominated actor and activist Woody Harrelson, "Ethos: a Time For Change" lifts the lid on a Pandora's box of systemic issues that has proven to have a negative impact in every aspect of our lives.” 
  54. ^ Hattenstone, Sim (17. 2. 2012). „Woody Harrelson: my father, the contract killer”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 29. 4. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  55. ^ Vary, Adam B. (10. 5. 2011). „Woody Harrelson is Haymitch in 'The Hunger Games'”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 23. 11. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. 
  56. ^ Schou, Solvej (10. 9. 2012). „Toronto Q&A: Rockwell, Harrelson, Walken on 'Seven Psychopaths'”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  57. ^ Holmes, Linda (9. 9. 2012). „Documentary Explains 'How To Make Money Selling Drugs'”. NPR. Архивирано из оригинала 6. 6. 2020. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  58. ^ Jagernauth, Kevin (16. 3. 2016). „Watch: The Con Is On In New Trailer For 'Now You See Me 2' With Jesse Eisenberg, Mark Ruffalo, Woody Harrelson, More”. IndieWire. Архивирано из оригинала 27. 1. 2018. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  59. ^ Queenan, Joe (27. 12. 2013). „Out of the Furnace and the return of the gangster”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 5. 8. 2017. г. Приступљено 22. 5. 2020. 
  60. ^ Bale, Miriam (31. 10. 2013). „Rethinking the Main Course”. The New York Times. Архивирано из оригинала 25. 7. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  61. ^ „Hunger Games: Catching Fire Movie Pics Jennifer Lawrence, Josh Hutcherson & Woody Harrelson”. Entertainment Weekly. Los Angeles. Архивирано из оригинала 2. 5. 2014. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  62. ^ Lee, Ashley (14. 11. 2014). „'The Hunger Games: Mockingjay — Part 1': What the Critics Are Saying”. The Hollywood reporter. Архивирано из оригинала 20. 3. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  63. ^ Denham, Jess (16. 11. 2015). „Woody Harrelson interview: The Hunger Games star recalls pranking Liam Hemsworth in the darkest way possible”. The Independent. London. Архивирано из оригинала 12. 4. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  64. ^ Manohla, Dargis (25. 2. 2016). „Review: In 'Triple 9,' an Appealing Cast Can't Rise Above the Violence”. The New York Times. Архивирано из оригинала 27. 12. 2016. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  65. ^ Macdonald, Moira (9. 6. 2016). „'Now You See Me 2': No magic in this forgettable sequel”. The Seattle Times. Архивирано из оригинала 17. 8. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  66. ^ Gleiberman, Owen (22. 6. 2016). „Film Review: 'The Duel'”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 11. 3. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  67. ^ Wloszczyna, Susan (2. 11. 2017). „'LBJ': Woody Harrelson delivers an outsize performance in a film that somehow feels small”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  68. ^ Alexander, Bryan (15. 11. 2016). „Woody Harrelson sits and delivers as a bad teacher in 'Edge of Seventeen'”. USA Today. Архивирано из оригинала 18. 2. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  69. ^ Burton, Byron (29. 5. 2018). „Woody Harrelson on How He Turned a Disastrous Night Into His Directorial Debut”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 4. 6. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  70. ^ Scott, A.O. (22. 3. 2017). „Review: 'Wilson,' With Woody Harrelson as a Misanthrope”. The New York Times. Архивирано из оригинала 15. 3. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  71. ^ Morgenstern, Joe (13. 7. 2017). „'War for the Planet of the Apes' Review: Evolving Deep Feelings and High Drama”. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 8. 1. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  72. ^ Garcia-Navarro, Lulu (13. 8. 2017). „Woody Harrelson On 'Glass Castle' Dad Whose Rages And Redemptions Loomed Large”. NPR. Архивирано из оригинала 22. 10. 2017. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  73. ^ Abramovitch, Seth (22. 2. 2018). „'Three Billboards': Why Woody Harrelson Was "Embarrassed" Over the Film's Standing Ovation”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  74. ^ Kenigsberg, Ben (12. 7. 2018). „Review: In 'Shock and Awe,' Journalists Expose Gaps in Case for Iraq War”. The New York Times. Архивирано из оригинала 12. 7. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  75. ^ Tapley, Kristopher (24. 5. 2018). „Playback: Woody Harrelson on 'Solo' and Having the Skills to Land 'White Men Can't Jump'”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 15. 6. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  76. ^ Boucher, Geoff (7. 1. 2019). „Sony's 'Venom' Sequel Taking Shape: Woody Harrelson's Carnage On The Way?”. Deadline. Los Angeles. Архивирано из оригинала 6. 4. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  77. ^ Collis, Clark (29. 3. 2019). „Woody Harrelson tried (and failed) to get Kevin Costner eating healthy on set of The Highwaymen”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 21. 10. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  78. ^ Joseph, Matt (21. 1. 2019). „First Zombieland 2 Plot Details Tease New Zombies And More”. We Got This Covered. Архивирано из оригинала 1. 4. 2019. г. Приступљено 21. 1. 2019. 
  79. ^ Waxman, Olivia B. (8. 11. 2019). „The Real World War II History Behind the Movie Midway”. Time. Архивирано из оригинала 26. 4. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  80. ^ Winkelman, Natalia (22. 9. 2020). „'Kiss the Ground' Review: Regenerating Hope for the Climate”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 11. 5. 2021. 
  81. ^ McNary, Dave (11. 7. 2019). „Woody Harrelson Joins Mary Elizabeth Winstead in Netflix Thriller 'Kate'”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 2. 3. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  82. ^ Weiss, Josh (27. 8. 2017). „Venom 2's Cinematographer Confirms Woody Harrelson Returning as Carnage for Sequel”. SyFy Wire. Архивирано из оригинала 2. 3. 2020. г. Приступљено 27. 5. 2020. 
  83. ^ Wiseman, Andreas (4. 2. 2020). „'Triangle Of Sadness': Harris Dickinson, Charlbi Dean & Woody Harrelson Lead Satire From Palme D'Or Winner Ruben Ostlund; Imperative, 30WEST, More Join”. Deadline (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2020. 
  84. ^ Borys Kit; Mia Galuppo (10. 3. 2020). „Woody Harrelson to Replace Jason Statham in Action-Comedy 'Man From Toronto' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Приступљено 10. 3. 2020. 
  85. ^ Wilson Chapman (5. 12. 2022). „'Champions' Trailer: Woody Harrelson Plays a Gruff Coach in Bobby Farrelly Sports Film”. indiewire.com. Приступљено 6. 12. 2022. 
  86. ^ Laffly, Tomris (2024-04-16). „‘Common Ground’ Review: Well-Intentioned Doc About Regenerative Farming Offers Limited Insights Into an American Environmental Crisis”. Variety (на језику: енглески). Приступљено 2025-04-26. 
  87. ^ Borys Kit (18. 8. 2022). „Laura Linney, Woody Harrelson, Nico Parker Starring in Laura Chinn's 'Suncoast' (Exclusive)”. The Hollywood Reporter. Приступљено 6. 12. 2022. 
  88. ^ Grobar, Matt (10. 1. 2023). „Project Artemis: Woody Harrelson Rounds Out Cast Of Greg Berlanti-Directed Space Race Pic For Apple”. Deadline Hollywood. Приступљено 10. 1. 2023. 
  89. ^ Fleming, Mike Jr. (6. 5. 2022). „Hot Cannes Package: Woody Harrelson, Simu Liu, Djimon Honsou In Last Breath, Alex Parkinson's Narrative Remake Of His Harrowing Docu”. Deadline Hollywood. Приступљено 6. 5. 2022. 
  90. ^ Breznican, Anthony (1. 10. 2024). „Millie Bobby Brown and Chris Pratt Face a Robot Uprising in The Electric State”. Vanity Fair. Приступљено 1. 10. 2024. 
  91. ^ Lang, Brent (22. 4. 2025). „Andy Serkis Animal Farm Animated Film Casts Seth Rogen, Glenn Close, Woody Harrelson and More in Voice Roles (EXCLUSIVE)”. Variety. Приступљено 22. 4. 2025. 
  92. ^ Fitzpatrick, Edward (1. 2. 2024). „In R.I. to film a movie, Jamie Lee Curtis tells California: 'This is how you do it'”. The Boston Globe. Приступљено 2. 2. 2024. 
  93. ^ Ridgely, Charlie (2. 7. 2024). „Now You See Me 3 Release Date Confirmed”. ComicBook.com. Приступљено 16. 8. 2024. 
  94. ^ Palmer, Martyn (7. 1. 2018). „Woody Harrelson: 'I used to have my head up my ass'”. The Guardian. London. Архивирано из оригинала 29. 5. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  95. ^ „Bay Coven”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 6. 5. 2019. г. Приступљено 23. 5. 2020. „It looks like a who's who of '80s sitcoms, with Woody Harrelson, Jeff Conaway, and Inga Swenson along for the evil doings, but some viewers will be rolling on the floor when they see Leave It to Beaver's Barbara Billingsley as a 300-year-old witch.” 
  96. ^ Cotter, Bill (1997). The Wonderful World of Disney Television. Hyperion Books. стр. 135—136, 537. ISBN 0-7868-6359-5. 
  97. ^ „Dear John”. TV Guide. Архивирано из оригинала 3. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  98. ^ Pierce, Scott D. (17. 12. 1994). „FOX's 'The Simpsons' Host a 'Cheers' Reunion of Sorts”. Deseret News. Приступљено 20. 5. 2020. 
  99. ^ „Frasier”. TV Guide. Архивирано из оригинала 8. 12. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  100. ^ Gillibrand, Abigail (17. 3. 2019). „True Detective's Woody Harrelson explains why he was left 'disappointed' by second season”. Metro. Архивирано из оригинала 7. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  101. ^ Bianculli, David (8. 3. 2012). „Is 'Game Change' Fair To Sarah Palin? You Betcha”. NPR. Архивирано из оригинала 28. 8. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  102. ^ Grow, Lory (20. 11. 2013). „David Blaine Impales Himself for Kanye West, Bryan Cranston and More”. Rolling Stone. Приступљено 20. 5. 2020. 
  103. ^ Rice, Lynette (15. 3. 2019). „Woody Harrelson talks True Detective and season 2: 'I was kind of disappointed'”. Entertainment Weekly. Los Angeles. Архивирано из оригинала 11. 5. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  104. ^ Keveney, Bill (11. 12. 2019). „Kevin Bacon joins Woody Harrelson, Marisa Tomei in Kimmel-Lear 'All in the Family' special”. USA Today. Архивирано из оригинала 3. 4. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  105. ^ Strout, Paige (19. 10. 2021). „'The Freak Brothers': Woody Harrelson & Pete Davidson-Voiced Series Lands at Tubi”. TV Insider (на језику: енглески). Приступљено 2021-12-15. 
  106. ^ Chavez, Danette (2021-11-15). „Woody Harrelson drops by a thorny Curb Your Enthusiasm”. The A.V. Club. Приступљено 2023-04-27. 
  107. ^ Andreeva, Nellie (2021-04-27). „'The White House Plumbers': Domhnall Gleeson To Play John Dean In HBO's Watergate Limited Series”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 2021-05-15. г. Приступљено 2021-04-28. 
  108. ^ „Apple TV+ announces new comedy series starring Matthew McConaughey and Woody Harrelson, and hailing from Emmy Award-winning creator David West Read”. Apple TV+ Press. 14. 3. 2023. Приступљено 8. 4. 2025. 
  109. ^ Daniel, Danica (23. 7. 2012). „Bullet For Adolf Writer/Director Woody Harrelson on The Hunger Games, Feeling Like a 'Hot Girl' & Much More”. Broadway.com. New York City. Архивирано из оригинала 18. 11. 2014. г. Приступљено 3. 6. 2020. 
  110. ^ Warren, M.E. (30. 9. 1993). „What Is It About 'The Boys Next Door'?”. The Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 4. 6. 2020. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  111. ^ Isherwood, Charles (11. 11. 2009). „The Rainmaker”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 12. 5. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  112. ^ Costa, Maddy (9. 8. 2002). „On an Average Day, Comedy Theatre, London”. The Guardian. 
  113. ^ Wolf, Matt (6. 12. 2005). „The Night of the Iguana”. Variety. Los Angeles. Архивирано из оригинала 16. 11. 2018. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  114. ^ Scheck, Frank (8. 8. 2012). „Bullet for Adolf: Theater Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 2. 8. 2015. г. Приступљено 20. 5. 2020. 
  115. ^ Akbar, Arifa (2023-12-14). „Ulster American review – Woody Harrelson and Andy Serkis perfectly awful in anarchic comedy”. The Guardian (на језику: енглески). ISSN 0261-3077. Приступљено 2024-12-16. 
  116. ^ Beauchemin, Molly (10. 7. 2015). „U2 Share Song For Someone Short Film Starring Woody Harrelson and His Daughter”. Pitchfork. Архивирано из оригинала 21. 2. 2024. г. Приступљено 21. 2. 2024. 

Спољашње везе
Index: pl ar de en es fr it arz nl ja pt ceb sv uk vi war zh ru af ast az bg zh-min-nan bn be ca cs cy da et el eo eu fa gl ko hi hr id he ka la lv lt hu mk ms min no nn ce uz kk ro simple sk sl sr sh fi ta tt th tg azb tr ur zh-yue hy my ace als am an hyw ban bjn map-bms ba be-tarask bcl bpy bar bs br cv nv eml hif fo fy ga gd gu hak ha hsb io ig ilo ia ie os is jv kn ht ku ckb ky mrj lb lij li lmo mai mg ml zh-classical mr xmf mzn cdo mn nap new ne frr oc mhr or as pa pnb ps pms nds crh qu sa sah sco sq scn si sd szl su sw tl shn te bug vec vo wa wuu yi yo diq bat-smg zu lad kbd ang smn ab roa-rup frp arc gn av ay bh bi bo bxr cbk-zam co za dag ary se pdc dv dsb myv ext fur gv gag inh ki glk gan guw xal haw rw kbp pam csb kw km kv koi kg gom ks gcr lo lbe ltg lez nia ln jbo lg mt mi tw mwl mdf mnw nqo fj nah na nds-nl nrm nov om pi pag pap pfl pcd krc kaa ksh rm rue sm sat sc trv stq nso sn cu so srn kab roa-tara tet tpi to chr tum tk tyv udm ug vep fiu-vro vls wo xh zea ty ak bm ch ny ee ff got iu ik kl mad cr pih ami pwn pnt dz rmy rn sg st tn ss ti din chy ts kcg ve
Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Portal : Agama
Agama
Portal : Bahasa
Bahasa
Portal : Biografi
Biografi
Portal : Budaya
Budaya
Portal : Ekonomi
Ekonomi
Portal : Elektronika
Elektronika
Portal : Film
Film
Portal : Filsafat
Filsafat
Portal : Geografi
Geografi
Portal : Indonesia
Indonesia
Portal : Ilmu
Ilmu
Portal : Lingkungan
Lingkungan
Portal : Masyarakat
Masyarakat
Portal : Matematika
Matematika
Portal : Militer
Militer
Portal : Mitologi
Mitologi
Portal : Musik
Musik
Portal : Olahraga
Olahraga
Portal : Pendidikan
Pendidikan
Portal : Politik
Politik
Portal : Sastra
Sastra
Portal : Sejarah
Sejarah
Portal : Seni
Seni
Portal : Teknologi
Teknologi

Kembali kehalaman sebelumnya