Филмографија Кејт Винслет

Кејт на Међународном филмском фестивалу у Торонту 2015. године

Кејт Винслет је енглеска глумица која је дебитовала на екрану са петнаест година у BBC серији Dark Season 1991. године.[1][2] Након више телевизијских појављивања у Великој Британији, појављује се на филму са главном улогом у улози убице Џулијет Хулм у криминалистичком филму Питера Џексона Небеска створења 1994. године.[3] Кејт је стекла широку препознатљивост играјући Маријану Дашвуд у филмској адаптацији Разум и осећајност из 1995. године, за коју је добила номинацију за Оскара и освојила БАФТА награду за најбољу споредну глумицу.[4][5][6] Те године, појавила се у продукцији Ројал Екчејнџ позоришта у фарси Џоa Ортонa What the Butler Saw.[7] У 1997. години, глумила је у пару са Леонардом Дикапријем у романтичном филму Џејмса Кемерона Титаник, који је постао најпрофитабилнији филм свих времена до тог тренутка. Ова улога је учврстила њену позицију филмске звезде и донела јој номинацију за Оскара за најбољу глумицу.[8][9]

Кејт је након Титаника глумила у мањим периодним драмама које су биле критички похваљене, али нису биле широко гледане..[1][10][11] Глумила је разочарану самохрану мајку у Hideous Kinky (1998), Аустралијанку коју је испрао религиозни култ у Свети дим (1999), сексуално потиснуту праљу у Quills (2000) и романописац Ајрис Мурдок у Ајрис (2001).[12] За последњу од ових улога добила је своју трећу номинацију за Оскара.[13] Кејт је освојила Греми награду за нарацију кратке приче у дечјој аудиокњизи Listen to the Storyteller (1999), а отпевала је и сингл What If за анимирани филм Божићна прича (2001).[14] Научно-фантастични романтични филм Вечни сјај беспрекорног ума из 2004. године означио је једну од њених првих улога која се одвија у савременом времену, а Кејт је након тога глумила у филмовима У потрази за Недођијом (2004) и Интимне ствари (2006).[15][16] За први и последњи од ових филмова добила је номинације за Оскара и потом је глумила са Камерон Дијаз у комерцијално успешним романтичним комедијама Љубав и празници (2006).[10][13]

У 2008. години, Кејт је играла домаћицу из 1950-их која жуди за бољим животом у филму Револуционарни пут и стражарку из нацистичког концентрационог логора у филму Читач.[12] За другу улогу добила је БАФТА и Оскара за најбољу глумицу.[13] Кејт је затим глумила истоимену протагонисту у HBO мини-серији Милдред Пирс 2011, за коју је освојила Еми награду за изузетну главну глумицу.[17] У 2014. години, Кејт је играла Жанин Мејтју у филмском серијалу Другачија, а 2015. је глумила у филму Кројачица, који се сврстао међу најпрофитабилније аустралијске филмове.[18][19] За улогу Џоане Хофман у биографском филму Стив Џобс из 2015, редитеља Денија Бојла, добила је своју трећу БАФТА награду и своју седму номинацију за Оскара.[20][21] Након што је играла циничну конобарицу у драмском филму Вудија Алена Чудесна панорама (2017),[22] Кејт је глумила проблематичну детективку у HBO мини-серији Мер из Истауна (2021), освојивши другу Примајм Тајм Еми награду.[23] У 2022. години, имала је споредну улогу у научно-фантастичном филму Камерона Аватар: Пут воде, који је постао њен други филм који је зарадио преко две милијарде долара широм света.[24] Такође је освојила две БАФТА ТВ награде за продукцију и главну улогу у драми I Am Ruth из 2022. године.[25]

Филм

Легенда
Films that have not yet been released Означава филмове који још нису објављени
Година Наслов Улога Напомена Реф.
1994. Небеска створења Џулијет Хјум [26]
1995. Разум и осећајност Меријен Дашвуд [27]
Дечак на двору краља Артура принцеза Сара [28]
1996. Jude Су Брајдхед [29]
Хамлет Офелија [30]
1997. Титаник Роуз Девит Бјукетер [31]
1998. Hideous Kinky Џулија [32]
1999. Вилењаци Бриџид гласовна улога [33]
Свети дим! Рут Барон [34]
2000. Перо Мадлен Мади Леклерк [35]
2001. Енигма Хестер Волас [36]
Ајрис млада Ајрис Мердок [37]
Божићна прича (филм из 2001) Бела гласовна улога [38]
2002. War Game Ени гласовна улога; кратки филм [39]
2003. Живот Дејвида Гејла Битси Блум [40]
2004. Вечни сјај беспрекорног ума Клементајн Кручински [41]
У потрази за Недођијом Силвија Луелин Дејвис [42]
2005. Романса и цигарете Тјула [43]
2006. Deep Sea 3D наратор документарни филм [44]
Прошиш'о кроз шољу Рита гласовна улога [45]
Сви краљеви људи Ен Стентон [46]
Интимне ствари Сара Пирс [47]
Љубав и празници Ајрис Симпкинс [48]
2007. Лисица и дете наратор енглеска синхронизација [49]
2008. Читач Хана Шмиц [50]
Револуционарни пут Ејприл Вилер [51]
2009. A Mother's Courage: Talking Back to Autism наратор документарни филм [52]
2011. Крвопролиће Ненси Кауан [53]
Зараза др Ерин Мирс [54]
2013. Филм 43 Бет сегмент: The Catch [55]
Празник рада Адел Вилер [56]
2014. Другачија Џанин Метјуз [57]
Мали хаос Сабин [58]
2015. Трилогија Другачија: Побуњени Џанин Метјуз [59]
Daisy Chain Батеркап кратки филм [60]
Стив Џобс Џоана Хофман [61]
Кројачица Миртл Тили Даниџ [62]
2016. Троструко 9 Ирина Власлов познат и под именом Шифра 999 [63]
Скривена лепота Клер Вилсон [64]
The Lost Letter наратор кратки филм [65]
2017. The Mountain Between Us Alex Martin [66]
Чудесна панорама Џини Ранел [67]
2018. Мери и чаробни цвет Мадам Мамблчук гласовна улога, енглеска синхронизација [68]
2019. Birds of a Feather Бланш гласовна улога [69]
Мирно срце Џенифер [70]
2020. Baba Yaga Баба Јага кратки филм; гласовна улога [71]
Амонит Мери Анинг [72]
Црни лепотан Црни лепотан гласовна улога [73]
2021. Eating Our Way to Extinction наратор документарни филм [74]
2022. Eleven Days in May [75]
Аватар: Пут воде Ронал [76]
2023. Ли Ли Милер такође продуцент [77]
2024. DreamScapes наратор документарни филм [78]
2025. Аватар: Ватра и пепеоFilm has yet to be released Ронал постпродукција [79]
TBA Goodbye JuneFilm has yet to be released TBA снимање; такође редитељ и продуцент [80]

Телевизија

Година Наслов Улога Напомена Реф.
1991. Dark Season Рит 6 епизода [81]
1992. Anglo-Saxon Attitudes Керолајн Џенингтон мини-серија [82][83]
1992–93. Get Back Елеанор Свит 15 епизода [84]
1993. Жртва Сузан епизода: Family Matters [85][86]
2004. Гордост Суки телевизијски филм; гласовна улога [87]
Уживо суботом увече домаћин епизода: Кејт Винслет/Еминем [88]
2005. Статисти себе епизода: Kate Winslet [89]
2011. Милдред Пирс Милдред Пирс мини-серија [90]
2015. Running Wild with Bear Grylls себе епизода: Kate Winslet [91]
Snow Chick наратор телевизијски филм [92]
2017. Diana: The Day Britain Cried наратор документарни филм [93]
Snow Bears наратор документарни филм [94]
2019–20. Moominvalley госпођа Филијонк 6 епизода; гласовна улога [95]
2021. Мер из Истауна Мер Шин мини-серија; такође извршни продуцент [96]
2022. I Am... Рут епизода: I Am Ruth [97]
2024. Режим Елена Вернхам мини-серија; такође извршни продуцент [98]

Позориште

Година Продукција Улога Место Реф.
1994. What the Butler Saw Џералдин Баркли Краљевска берза, Манчестер [99]

Видео-игре

Година Продукција Улога Напомена Реф.
2015. Insurgent – Shatter Reality Жанин Метјуз Виртуелна реалност

Samsung Gear VR

[100]

Дискографија

Година Музика из филма Песма Издавач Реф.
1994. Heavenly Creatures Juliet's Aria BMG Rights Management [101]
2001. Christmas Carol: The Movie What If EMI [102]
2005. Sandra Boynton's Dog Train I Need a Nap Boynton Recordings [103]

Аудиокњига

Година Наслов Улога Реф.
1995. Sense and Sensibility наратор [104]
1999. Listen to the Storyteller[а] наратор [14]
2012. Thérèse Raquin наратор [105][106]
2012. You're a Bad Man, Mr Gum! наратор [107]
2014. Matilda наратор [108]
2014. The Magic Finger наратор [109]
2023. Dark Season: Legacy Rising Рит [110]

Библиографија

Година Наслов ISBN Реф.
2012. The Golden Hat: Talking Back to Autism ISBN 978-1-4516-4543-9 [111]

Напомене

  1. ^ Кејт је била наратор у краткој причи The Face in the Lake.[14]

Референце

  1. ^ а б Vallely, Paul (17. 1. 2009). „Kate Winslet: The golden girl”. The Independent. Архивирано из оригинала 22. 3. 2010. г. Приступљено 3. 12. 2009. 
  2. ^ „Profile: Kate Winslet”. BBC News. 23. 2. 2009. Архивирано из оригинала 30. 9. 2009. г. Приступљено 3. 12. 2009. 
  3. ^ Dening, Penelope (9. 3. 1996). „Winslet ways”. Irish Times. Архивирано из оригинала 1. 11. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  4. ^ Elias, Justine (7. 12. 1995). „Kate Winslet: No 'Period Babe'. The New York Times. Архивирано из оригинала 11. 11. 2012. г. Приступљено 2. 2. 2008. 
  5. ^ „HFPA – Awards Search”. Hollywood Foreign Press Association. Архивирано из оригинала 11. 8. 2011. г. Приступљено 13. 8. 2011. 
  6. ^ „Nominees & Winners for the 68th Academy Awards”. Academy of Motion Picture Arts and Sciences. Архивирано из оригинала 1. 2. 2014. г. Приступљено 13. 8. 2011. 
  7. ^ „Venice Preserved”. Plays and Players: 32. 1994. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. 
  8. ^ „Worldwide Grosses”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 16. 7. 2001. г. Приступљено 18. 4. 2015. 
  9. ^ Riding, Alan (12. 9. 1999). „For Kate Winslet, Being a Movie Star iIs 'a Bit Daft'. The New York Times. Архивирано из оригинала 3. 1. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2016. 
  10. ^ а б „Kate Winslet Movie Box Office Results”. Box Office Mojo. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  11. ^ „Kate Winslet”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  12. ^ а б Grozdanovic, Nikola (6. 10. 2015). „The Essentials: The 10 Best Kate Winslet Performances”. IndieWire. Архивирано из оригинала 17. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  13. ^ а б в Mueller, Matt (20. 11. 2015). „We need to talk about Kate: Kate Winslet on 'Steve Jobs'. Screen International. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  14. ^ а б в „Listen to the Storyteller – A Trio of Musical Tales from Around the World”. Sony Classical Records. 17. 8. 1999. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
    „Grammy Award Results for Kate Winslet”. The Recording Academy. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
    „Winslet launches festive chart bid”. BBC News. 26. 11. 2001. Архивирано из оригинала 26. 1. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  15. ^ Bunbury, Stephanie (2. 1. 2005). „Mother Superior”. The Age. Архивирано из оригинала 18. 2. 2009. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  16. ^ Hiscock, John (27. 10. 2006). „Why Winslet bared body and soul”. The Daily Telegraph. Архивирано из оригинала 31. 8. 2015. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  17. ^ Wicks, Kevin (септембар 2011). „Emmys: 'Downton' Nearly Sweeps, Kate Winslet Edges Toward EGOT”. BBC America. Архивирано из оригинала 23. 10. 2013. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  18. ^ Feeney, Nolan (17. 3. 2015). „Kate Winslet on Insurgent: I Wanted More Fight Scenes With Shailene Woodley”. Time. Архивирано из оригинала 24. 7. 2016. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  19. ^ Van Schilt, Stephanie (8. 12. 2015). „Gender matters in Australian film and equality can't come soon enough”. The Guardian. Архивирано из оригинала 13. 8. 2018. г. Приступљено 13. 8. 2018. 
  20. ^ Lipsky-Karasz, Elisa (30. 9. 2015). „Director's Darling: Kate Winslet Stars in the Highly Anticipated Film 'Steve Jobs'. The Wall Street Journal. Архивирано из оригинала 9. 9. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  21. ^ Ellis-Petersen, Hannah; Lee, Benjamin (14. 2. 2016). „Kate Winslet: I was told to 'settle for the fat girl parts'. The Guardian. Архивирано из оригинала 7. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
    Piccalo, Gina (21. 1. 2016). „The Envelope: Oscars 2016: How a wig helped Kate Winslet snag her nominated 'Steve Jobs' role”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 24. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  22. ^ Ryzik, Melena (12. 9. 2017). „Kate Winslet on Woody Allen, Idris Elba and career longevity”. The Independent. Архивирано из оригинала 24. 1. 2018. г. Приступљено 19. 7. 2018. 
  23. ^ Perez, Lexy (19. 9. 2021). „Emmys: Kate Winslet Wins Best Limited Series Actress for Playing "Imperfect, Flawed Mother" in 'Mare of Easttown'. The Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 19. 9. 2021. 
  24. ^ Klein, Brennan (22. 1. 2023). „Avatar: Way of Water Makes Box Office History By Crossing $2 Billion”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 22. 1. 2023. г. Приступљено 23. 1. 2023. 
  25. ^ Yossman, K.J. (14. 5. 2023). „Kate Winslet, Netflix's 'Dahmer' Among the Winners at BAFTA TV Awards 2023”. Variety. Архивирано из оригинала 14. 5. 2023. г. Приступљено 14. 5. 2023. 
  26. ^ „Heavenly Creatures”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 29. 10. 2014. г. Приступљено 6. 10. 2014. 
  27. ^ LaSalle, Mick (13. 12. 1995). „A fine 'Sensibility', Emma Thompson adapts Jane Austen's classic story”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 26. 10. 2012. г. Приступљено 31. 8. 2012. 
  28. ^ Nashawaty, Chris (26. 3. 2014). „24 Stars' Worst Movies”. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 2. 4. 2014. 
  29. ^ Ebert, Roger (1. 11. 1996). „Jude Movie Review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  30. ^ Jeffries, Mike. „Hamlet Review”. Empire. Архивирано из оригинала 26. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  31. ^ Roman, James (17. 2. 2009). Bigger Than Blockbusters: Movies That Defined America: Movies That Defined America. ABC-CLIO. стр. 309. ISBN 978-0-313-08740-0. Архивирано из оригинала 20. 9. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  32. ^ Maslin, Janet (16. 4. 1999). „Life With Mother Can Be Erratic, to Say the Least”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 2. 2012. г. Приступљено 4. 2. 2008. 
  33. ^ „Festive TV treat for Winslet fans”. BBC News. 18. 11. 1999. Архивирано из оригинала 8. 3. 2008. г. Приступљено 5. 2. 2008. 
  34. ^ Verhoeven, Deb (8. 1. 2009). Jane CampionНеопходна слободна регистрација. Routledge. стр. 141. ISBN 978-1-134-50403-9. 
  35. ^ Allen, Jamie (15. 12. 2000). „'Quills' scribe channels sadistic Sade”. CNN. Архивирано из оригинала 24. 6. 2007. г. Приступљено 31. 3. 2007. 
  36. ^ Scott, A.O. (19. 4. 2002). „Among the Code Crackers Behind Egghead Lines”. The New York Times. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  37. ^ Youngs, Ian (24. 2. 2002). „The importance of being Iris”. BBC News. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  38. ^ „Christmas Carol: The Movie (2001)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  39. ^ The Video Librarian. Randy Pitman. 2004. стр. 225. Архивирано из оригинала 25. 8. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  40. ^ Ebert, Roger (21. 2. 2003). „The Life of David Gale Movie Review”. Chicago Sun-Times. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 2. 4. 2014. 
  41. ^ Roman, James W. (2009). Bigger Than Blockbusters: Movies that Defined America. Greenwood Press. стр. 340. ISBN 978-0-313-33995-0. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  42. ^ Clinton, Paul (19. 11. 2004). „Review: 'Finding Neverland' a joy to see”. CNN. Архивирано из оригинала 12. 5. 2016. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  43. ^ Elley, Derek (5. 9. 2007). „Romance & Cigarettes”. Variety. Архивирано из оригинала 4. 11. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2009. 
  44. ^ „Deep Sea 3D (2006)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 4. 11. 2017. 
  45. ^ Stuart, Jen (3. 11. 2006). „A puppet's life goes down the toilet”. Newsday. Архивирано из оригинала 26. 11. 2006. г. Приступљено 8. 6. 2015. 
  46. ^ „All The King's Men (2006)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  47. ^ Scott, A.O. (29. 9. 2006). „Playground Rules: No Hitting, No Sex”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 11. 2007. г. Приступљено 29. 9. 2006. 
  48. ^ Chang, Justin (30. 11. 2006). „The Holiday”. Variety. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  49. ^ Quinn, Anthony (8. 8. 2008). „The Fox and the Child (U)”. The Independent. Архивирано из оригинала 7. 4. 2014. г. Приступљено 2. 4. 2014. 
  50. ^ Todd, McCarthy (30. 11. 2008). „The Reader”. Variety. Архивирано из оригинала 28. 10. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  51. ^ Edelstein, David (12. 12. 2008). „'Tis the Season...”. New York. Архивирано из оригинала 31. 1. 2009. г. Приступљено 10. 1. 2009. 
  52. ^ Lanthier, Joseph Jon (19. 9. 2010). „A Mother's Courage: Talking Back to Autism”. Slant Magazine. Архивирано из оригинала 30. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  53. ^ „Carnage (2011)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 30. 8. 2017. г. Приступљено 28. 10. 2017. 
  54. ^ Denby, David (19. 9. 2011). „Call the Doctor”. The New Yorker. Архивирано из оригинала 8. 4. 2015. г. Приступљено 28. 10. 2011. 
  55. ^ Robinette, Dale (24. 1. 2013). „Movie 43: How many stars does it take to make possibly one of the worst films ever?”. The Globe and Mail. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  56. ^ Macnab, Geoffrey (21. 3. 2014). „Labor Day, film review: Kate Winslet excellent as tormented mother”. The Independent. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  57. ^ Gilchrist, Todd (16. 3. 2014). „Review: 'Divergent' Starring Shailene Woodley, Kate Winslet, Miles Teller & More”. IndieWire. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  58. ^ Shoard, Catherine (10. 9. 2014). „A Little Chaos review – Louis XIV gardening romp borders on ridiculous”. The Guardian. Архивирано из оригинала 11. 9. 2014. г. Приступљено 10. 9. 2014. 
  59. ^ Cruz, Lenika (20. 3. 2015). „Insurgent: A Flashy Mess of a Sequel”. The Atlantic. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  60. ^ Meade, Amands (16. 10. 2015). „Kate Winslet and the little Australian anti-bullying film that took on the world”. The Guardian. Архивирано из оригинала 20. 9. 2017. г. Приступљено 3. 10. 2017. 
  61. ^ Howell, Peter (29. 10. 2017). „Steve Jobs a man as imperfect and 'insanely great' as his machines: review”. Toronto Star. Архивирано из оригинала 18. 10. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2015. 
  62. ^ Martinelli, Marissa (22. 9. 2016). „The Dressmaker”. Slate Magazine. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  63. ^ „Triple 9 (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 26. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  64. ^ „Collateral Beauty (2016)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 14. 1. 2018. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  65. ^ Scales, Joan (16. 10. 2017). „Kate Winslet narrates Irish film about a lost letter to Santa”. The Irish Times. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  66. ^ Travers, Peter (5. 10. 2017). „'The Mountain Between Us' Review: Survivalist Romance Is Less Disaster Movie, More Disaster”. Rolling Stone. Архивирано из оригинала 7. 11. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  67. ^ Owen, Gleiberman (13. 10. 2017). „New York Film Review: 'Wonder Wheel'. Variety. Архивирано из оригинала 25. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  68. ^ Lowe, Justin (21. 11. 2017). „'Mary and the Witch's Flower' ('Meari to majo no hana'): Film Review”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 8. 12. 2017. г. Приступљено 7. 12. 2017. 
  69. ^ „Birds of a Feather (Manou the Swift) (2019)”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 8. 9. 2020. г. Приступљено 25. 7. 2019. 
  70. ^ Fleming, Mike Jr. (23. 7. 2019). „Toronto Fest 2019 Starpower: Hanks' Mr Rogers, Bale-Damon's Ford V Ferrari, Phoenix' Joker, Streep's Laundromat, Eddie Murphy's Dolemite, Daniel Craig's Knives Out, Kidman's Goldfinch Among Premieres”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 23. 7. 2019. 
  71. ^ Wiseman, Andreas (26. 8. 2020). „Baba Yaga : Kate Winslet, Jennifer Hudson & Glenn Close Join Daisy Ridley In Venice-Bound VR Film From Madagascar Director”. Deadline. Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. 
  72. ^ Loughrey, Clarisse (15. 12. 2018). „Ammonite: Kate Winslet and Saoirse Ronan to play lovers in historical drama”. The Independent. Архивирано из оригинала 16. 12. 2018. г. Приступљено 7. 3. 2019. 
  73. ^ „Mackenzie Foy, Kate Winslet to Star in 'Black Beauty' Reboot”. The Hollywood Reporter. 7. 5. 2019. Архивирано из оригинала 8. 5. 2019. г. Приступљено 17. 10. 2019. 
  74. ^ Maher, Kevin. „Eating Our Way to Extinction review — the meat industry put in the dock”. The Times (на језику: енглески). ISSN 0140-0460. Архивирано из оригинала 16. 5. 2022. г. Приступљено 2022-04-23. 
  75. ^ Bradshaw, Peter (4. 5. 2022). „Eleven Days in May review – heart-wrenching documentary on the grimness of life in Gaza”. The Guardian. Архивирано из оригинала 10. 5. 2022. г. Приступљено 11. 5. 2022. 
  76. ^ Fleming, Mike Jr. (3. 10. 2017). „Kate Winslet Joins 'Avatar' Universe For 'Titanic' Reunion With James Cameron”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 4. 10. 2017. г. Приступљено 7. 11. 2017. 
  77. ^ Davis, Clayton (9. 9. 2023). „Kate Winslet Bares It All for Another Trip to the Oscars With Her Passion Project 'Lee' Following Its TIFF Premiere”. Variety. Архивирано из оригинала 10. 9. 2023. г. Приступљено 10. 9. 2023. 
  78. ^ Goldbart, Max (24. 2. 2024). „Kate Winslet Is Mother Earth In Trailer For Genre-Bending Natural History Movie 'DreamScapes'. Slant Magazine. Архивирано из оригинала 8. 2. 2024. г. Приступљено 8. 2. 2024. 
  79. ^ Guttman, Graeme (19. 1. 2021). „Avatar 2 Or 3? Kate Winslet Couldn't Tell Them Apart When Filming”. Screen Rant. Архивирано из оригинала 19. 1. 2021. г. Приступљено 2. 1. 2023. 
  80. ^ Ntim, Zac (16. 2. 2025). „Kate Winslet To Make Directorial Debut With ‘Goodbye June’ For Netflix”. Deadline Hollywood. Архивирано из оригинала 19. 02. 2025. г. Приступљено 16. 2. 2025. 
  81. ^ „Classic TV: Dark Season (1991)”. BBC. 18. 6. 2014. Архивирано из оригинала 22. 7. 2011. г. Приступљено 30. 12. 2017. 
  82. ^ Roberts, Jerry (5. 6. 2009). Encyclopedia of Television Film Directors. Scarecrow Press. стр. 327. ISBN 978-0-8108-6378-1. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. 
  83. ^ Wiegand, David (13. 7. 2008). „DVD review: 'Anglo-Saxon Attitudes'. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 26. 10. 2017. 
  84. ^ „Get Back”. British Comedy Guide. Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  85. ^ „30 Years of Famous Faces”. BBC. Архивирано из оригинала 4. 7. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  86. ^ „Casualty: Guest Stars”. BBC. Архивирано из оригинала 29. 3. 2008. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  87. ^ „For real pride, tune in the aboriginal awards”. The Globe and Mail. 21. 6. 2004. Архивирано из оригинала 26. 9. 2020. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  88. ^ Television Guide. Triangle Publications. октобар 2005. стр. 92. Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  89. ^ Ryan, Amy (26. 9. 2005). „Snap Judgment: 'Extras'. Entertainment Weekly. Архивирано из оригинала 27. 10. 2017. г. Приступљено 27. 10. 2017. 
  90. ^ Stanley, Alessandra (24. 3. 2011). „'Mildred Pierce' With Kate Winslet in on HBO”. The New York Times. Архивирано из оригинала 1. 4. 2014. г. Приступљено 2. 4. 2014. 
  91. ^ „Running Wild With Bear Grylls: Season 2, Episode 3 Kate Winslet”. TV Guide. Архивирано из оригинала 8. 12. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  92. ^ Dowell, Ben (25. 11. 2015). „Kate Winslet voices BBC Christmas film Snow Chick”. Radio Times. Архивирано из оригинала 24. 2. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  93. ^ Mitchell, Robert (16. 8. 2017). „Another Princess Diana Documentary Sells Around the World”. Variety. Архивирано из оригинала 16. 8. 2017. г. Приступљено 17. 8. 2017. 
  94. ^ Payne, Terry (26. 12. 2017). „Snow Bears: an incredible winter wildlife story”. Radio Times. Архивирано из оригинала 19. 12. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2018. 
  95. ^ „The Moomins are back, voiced by Taron Egerton and Kate Winslet”. BBC News. 12. 9. 2017. Архивирано из оригинала 13. 9. 2017. г. Приступљено 13. 9. 2017. 
  96. ^ Porter, Rick (23. 1. 2019). „Kate Winslet Returns to HBO for Limited Series”. The Hollywood Reporter. Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 23. 1. 2019. 
  97. ^ Weatherall, Greg (4. 12. 2022). „Kate Winslet Was 'Impressed' by Daughter Mia Threapleton's Performance in Drama 'I Am Ruth'. Variety. Архивирано из оригинала 7. 12. 2022. г. Приступљено 7. 12. 2022. 
  98. ^ DEVORE, BRITTA (8. 2. 2024). „Kate Winslet Is Under Matthias Schoenaerts' Trance in 'The Regime's New Trailer”. Collider. Архивирано из оригинала 14. 2. 2024. г. Приступљено 8. 2. 2024. 
  99. ^ „Venice Preserved”. Plays and Players: 32. 1994. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. 
  100. ^ McNary, Dave (18. 2. 2015). „Lionsgate Launches 'Insurgent' Virtual Reality Experience with Samsung”. Variety. Архивирано из оригинала 3. 7. 2017. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  101. ^ „Heavenly Creatures (Original Soundtrack)”. BMG Rights Management. 1. 1. 1994. Архивирано из оригинала 6. 11. 2017. г. Приступљено 6. 11. 2017. 
  102. ^ „Kate Winslet tunes up for a singing career”. The Guardian. 25. 6. 2001. Архивирано из оригинала 25. 12. 2013. г. Приступљено 3. 12. 2009. 
  103. ^ „Sandra Boynton's Dog Train (Various Artists)”. Boynton Recordings. 10. 11. 2005. Архивирано из оригинала 18. 7. 2018. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  104. ^ „Sense and Sensibility by Jane Austen”. Audible.co.uk. Audible Ltd. Архивирано из оригинала 24. 6. 2021. г. Приступљено 16. 6. 2021. 
  105. ^ Gelt, Jessica (14. 3. 2012). „Audiobooks are going Hollywood”. Los Angeles Times. Архивирано из оригинала 14. 3. 2012. г. Приступљено 14. 3. 2012. 
  106. ^ „Audiobook Review: Thérèse Raquin”. AudioFile. 5. 5. 2012. Архивирано из оригинала 30. 10. 2012. г. Приступљено 5. 5. 2012. 
  107. ^ „Listen to a clip from You're a Bad Man, Mr Gum! by Andy Stanton, read by Kate Winslet – audio”. The Guardian. 7. 9. 2012. Архивирано из оригинала 1. 1. 2016. г. Приступљено 18. 7. 2018. 
  108. ^ Matilda by Roald Dahl. Penguin Random House. 11. 9. 2014. Архивирано из оригинала 30. 10. 2017. г. Приступљено 29. 10. 2017. 
  109. ^ „The Magic Finger by Roald Dahl”. Penguin Random House. 11. 9. 2014. Архивирано из оригинала 2017-11-14. г. Приступљено 14. 11. 2017. 
  110. ^ „Kate Winslet Stars in Russell T Davies' New Audio Drama”. Big Finish Productions. Архивирано из оригинала 14. 11. 2022. г. Приступљено 14. 11. 2022. 
  111. ^ „The Golden Hat: Talking Back to Autism”. Publishers Weekly. Архивирано из оригинала 2. 11. 2021. г. Приступљено 2021-07-13. 

Спољашње везе

Prefix: a b c d e f g h i j k l m n o p q r s t u v w x y z 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9

Portal di Ensiklopedia Dunia

Kembali kehalaman sebelumnya