Франсис Форд Копола
Франсис Форд Копола (енгл. Francis Ford Coppola;[1][2][3] Детроит, 7. априла 1939)[4] амерички је режисер, сценариста и продуцент.[5] Године 1970. Копола добија свог првог Оскара, за сценарио ратног филма Патон.[6][7] Његов гангстерски еп Кум из 1972 се нашао на врху најкомерцијалнијих филмова свих времена и освојио три Оскара,[8][9] што сврстава Кополу међу водеће америчке режисере. Копола почетком седамдесетих битно утичу на холивудски филм.[10] За наставак свог највећег успеха Кум II добија шест Оскара 1974. године.[11] То му 1979. године омогућује снимање до тада најамбициознијег пројекта, ратног спектакла Апокалипса данас. Кополини каснији филмови никада нису досегли успех његових филмова из седамдесетих.[12] Готово сви Кополини филмови су урађени у продукцији Америчког Зотропа, продуцентске куће који су 1969. основали Копола и Џорџ Лукас. Живот и каријера (1960–1978)Франсис Форд Копола рођен је 7. априла 1939. у Детроиту, Мичиген, као друго од троје деце Кармина Кополе, у то време првог флаутисте симфонијског оркестра из Детроита, и његове супруге Итали. Породица се убрзо преселила у предграђе Њујорка, Лонг Ајленд, где је Франсис провео остатак детињства. Као дечак преболео је дечју парализу која га је већи део детињства приковала уз кревет. Користећи очеву 8-милиметарску филмску камеру, почео је да снима филмове с десет година. Похађао је универзитет Хофстра где је дипломирао филмску режију те је преселио у филмску школу универзитета у Лос Анђелесу (UCLA) где је снимио бројне кратке филмове. Док је похађао филмски смер UCLA-а, Франсис је упознао Џима Морисона, чију ће музику каније употребити у Апокалипси данас. У раним шездесетим, Копола је почео своју професионалну каријеру снимајући нискобуџетне филмове с Роџером Корманом те да пише сценарије. Свој први познати филм снимио је с Корманом, нискобуџетни Dementia 13. Након што је прешао на поље филмова главног тока, с филмом You're a Big Boy Now, Кополи је поверена филмска верзија бродвејског мјузикла Финијанова дуга, с Петулијом Кларк у њезином првом америчком филму, ветераном Фредом Астером у главним улогама. Продуценту Џеку Ворнеру засметала је Кополина „хипи” појава с чупавом косом и брадом те га је оставио да се сам сналази. Он је одвео глумце у Напа Вали како би снимили већину сцена на отвореном, али те су сцене биле у тешком контрасту с оним снимљеним у озвученим холивудским студијима, те је филм деловао неповезано. Суочен са застарелим материјалом у време кад мјузикли више нису били популарни, Кополин учинак је био полууспешан, али је зато његов рад с Кларк допринео њеној номинацији за Златни глобус за најбољу глумицу. Током овог периода, Копола је живео са својом породицом у Мандевил кањону у Брентвуду, Калифорнија, према аутору књиге Easy Riders, Raging Bulls, Питеру Бискајнду. Године 1971, Копола је освојио Оскара за сценарио за филм Патон. Међутим, афирмирао се као косценариста и редитељ криминалистичких епова Кум (1972) и Кум II (1974), који су добили Оскаре за најбољи филм - и постали први серијал који је то постигао. Између Кума и Кума II, Копола је режирао Прислушкивање, причу о параноичном експерту за прислушкивање и надзор (којег је глумио Џин Хекман) који се упетљао у могуће убиство. Филм је 1974. номинован за Оскара за најбољи филм, те је Копола постао један од ретких режисера који је снимио два филма који су се такмичили за Оскара у категорији за најбољи филм. Док је Кум II освојио Оскара, Прислушкивање је добило Златну палму 1974. на фестивалу у Кану. Током овог периода, написао је и сценарио за неуспешну адаптацију романа Ф. Скот Фицџералда, Велики Гацби (с Мијом Фароу и Робертом Редфордом у главним улогама) и продуковао први значајнији филм Џорџа Лукаса, Амерички графити. Копола је и инвестирао у City Magazine, часопис из Сан Франциска, запослио нове људе и назвао себе издавачем. Било је то кратког века, часопис је животарио до 1976. кад је Копола објавио последње издање. Копола је често у својим филмовима сарађивао с члановима своје породице. Два његова сина наступила су као статисти у Куму, током уличне тучњаве и на покопу дон Корлеонеа. Његова сестра, Талија Шајер, глумила је Кони Корлеоне у сва три Кума, а у првом и трећем наступила је и његова кћер Софија. Његов отац Кармин сарађивао је на стварању музике за филмове Кум, Кум II и Апокалипса данас. Добио је Златну малину за најгору режију за филм Мегалополис.[13] Филмографија
Награде и номинације
Референце
Литература
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia