Херпангина
Херпангина, позната и као летњи грип, тродневна грозница, коксаки фарингитис болест је узрокована коксакија А вирусима (серотипови 1 – 10, 16, 22), много ређе другим ентеровирусима.[1] Инфекција доводи до стварања везикуларних и улцеративних промена на слузокожи орофаринкса. Већина случајева херпангине јавља се током лета и углавном погађа децу.[2] Међутим, повремено се јавља и код адолесцената и одраслих. Први пут је описана 1920. године.[3] Херпангина иако носи овај назив, она је ентеровирусна болест која нема никакве везе са инфекцијом херпес вирусом или срчаним проблемом који се зове ангина. ЕпидемиологијаУглавном се јавља код деце, али погађа и новорођенчад, адолесценте и младе одрасле особе. Ентеровирусне инфекције су најчешће током лета и јесени у умереним климама и јављају се током целе године у тропским климама. Ентеровирусне инфекције се јављају широм света. Акутне смртоносне епидемије пријављене су у најмање пет делова света, а последња је описана у префектури Канагава, Јапан, 2007. године.[4] Морталитет/морбидитетХерпангина је типично блага и самоограничена болест.[5] Иако се већина деце код којих се развије херпангина опорави, болест је повремено компликована лезијама ЦНС-а и кардиопулмоналним застојем. Пријављени су смртни случајеви повезани са херпангином, првенствено код новорођенчади узраста од 6-11 месеци. Значајно је да је херпангина повезана са потенцијалом за нежељене исходе трудноће.[5] ПолХерпангина не показује полну склоност. СтаростХерпангина најчешће погађа новорођенчад и малу децу узраста од 3-10 година. Херпангина је мање честа код адолесцената и одраслих.[6] Етиопатогенеза Узрокују га 22 серотипа ентеровируса, а најчешће се везује за серотип Коксаки B4 вируса. Херпангина се може јавити заједно са ентеровирусним егзантемом и бројним неуролошким стањима, укључујући асептични менингитис, акутну флакцидну парализу и енцефалитис.[7] Последњих година најчешће су сојеви коксаки вирус А16, ентеровирус 71 и коксаки вирус Б. Мање уобичајени узроци укључују еховирус, пареховирус 1 аденовирус и херпес симплекс вирус (ХСВ).[8] Ентеровирус 71 се појавио као важан јавни проблем, узрокујући тешке клиничке болести, енцефаломијелитис и потенцијално смрт код мале деце.[9] Ентеровируси који изазивају херпангину припадају породици Пикорнавиридае. Изразити фенотип ентеровируса 71 изазива херпангину. Ово је у супротности са фенотипом Ентеровируса 71 који изазива енцефалитис , асептични менингитис , миокардитис , парализу сличну полиомијелитису и неонаталну сепсу . Чини се да фактори ризика за постинфективне неуролошке последице укључују миоклоничне трзаје преко 4 пута током ноћи. Старост млађа од 3 године и грозница која траје 3 дана или дуже су повезани са енцефалитисом код инфекције ентеровирусом 71.[10][11][12] Може се јавити билатерална, предња, цервикална лимфаденопатија , која је резултат инфекције задњег орофаринкса. Коксаки вирус А се може добити из назофаринкса, фецеса, крви, урина и цереброспиналне течности (ЦСФ). Након повлачења клиничких симптома, асимптоматска ентеровирусна инфекција може перзистирати у гастроинтестиналном тракту.
Вируси који изазивају херпангину обично се шире фекално-оралним путем, иако се могу ширити респираторним путем или путем фомита. Извори слатке воде (нпр језера) могу деловати као резервоари за пренос.
Херпангина обично има период инкубације од 4-14 дана. Виремија се јавља након инокулације и касније доводи до удаљених места инфекције. Репликација вируса на овим секундарним местима доводи до карактеристичних клиничких симптома и орофарингеалних лезија.
Иако је херпангина генерално блага болест код одраслих, инфекција током трудноће је повезана са херпангином која је повезана са 2,29, 1,67 и 1,63 пута повећаним ризиком за ниску порођајну тежину, превремени порођај и малу гестациону доб.[13] Клиничка сликаХерпангина која најчешће погађа новорођенчад и децу, клинички се карактерише:[14]
У наредна два дана од појаве првих симптома у устима и грлу се појављују сивкастих папула пречника 1 до 2 мм, до 20 (у просеку 4 до 5 по пацијенту), које постају везикуле са поцрвенелом ивицом. Најчешће се јављају на ивици крајника, али и на меком непцу, крајницима, увули или језику. У наредна 24 сата промене прелазе у плитке чиреве, ретко >5 мм у пречнику, који зарасту за 1 до 7 дана.[15] ДијагнозаДијагноза се заснива на симптомима и знацима промена у устима. Потврђује се изоловањем вируса из промена у орофаринску или демонстрирањем повећања титра специфичних антитела, али се такви тестови углавном не препоручују.[15][16] Диференцијална дијагнозаДиференцијално дијагностички требало би имати у виду поновљене афтозне улкусе који могу изгледати слично. Беднаров афтозни улкус се ретко може развити у ждрелу, али генерално није повезан са системским знацима и симптомима.[15] Херпетички стоматитис се јавља спорадично и изазива веће, трајније и бројније ране у орофаринксу од херпангине. Коксаки вирус А10 изазива лимфонодуларни фарингитис, који је сличан, осим што папулевременом постају беличасти до жућкасти нодули пречника 2 до 3 мм, а не везикуле и чиреви.[15] Друге болести и стања која треба искључити пре постављања дијагнозе укључују:[17]
ТерапијаХерпангина се лечи симптоматски.Укључује правилну оралну хигијену (користећи меку четкицу за зубе и испирање сланом водом), конзумацију меке хране која не укључује киселу или слану храну и локалне мере (испирање хладном водом).[15][16] ПрогнозаХерпангина је генерално блага и самоограничена болест. Ако се правовремено примењују одговарајуће мере неге, изолација пацијената, адекватан унос хране и хидратација, болест се повлачи за мање од десет дана.[18] Симптоматско лечење пацијентове грознице и оралних лезија и пажљиво праћење развоја фебрилних напада код мале деце са високом температуром такође побољшавају прогнозу болести. Пацијенти код којих се развију озбиљне неуролошке компликације имају променљив ток, а прогноза је лоша у одређеним ситуацијама.[19] Стога пацијенте треба пажљиво пратити због развоја компликација, укључујући млохаву парализу, менингитис/енцефалитис и миокардитис. КомпликацијеКомпликације су ретке, јер је херпангина генерално благо стање, али неки узрочни микроорганизми, као што је ентеровирус 71, могу довести до следећих озбиљних компликација:[18]
Такви пацијенти се генерално сматрају критичним и захтевају хоспитализацију. У неким случајевима се саветује лечење у одељењима за интензивну негу. Након прележане болести следи трајни имунитет на сој који је изазвао инфекцију, али су могуће поновне инфекције изазване другим коксаки вирусима групе А или другим ентеровирусима.[18] Види јошРеференце
Литература
Спољашње везе
|
||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
