Слика мермерне статуе која приказује доњи део богиње Хигије док седи, са делом змије обавијеним преко ногу. Налази се у римској збирци у Метрополитен музеју уметности, датирано у 1. или 2. век н.е.Статуа Хигије у Арт деко стилу у Кракову, Пољска (1932)
Хигија (грч.Ὑγιεία или грч.Ὑγεία, лат.Hygēa или лат.Hygīa) је богиња из грчке митологије. Она је богиња здравља (грч.ὑγίεια – hugieia),[1] чистоће и хигијене. Њено име је извор за реч „хигијена“.
Хигија је кћерка грчког бога медицине, Асклепија, који је био син олимпског бога Аполона. Најчешће се наводи као кћерка Асклепија и његове жене Епионе.[2] Хигија и њене четири сестре су представљале аспекте Аполонове уметности лечења:
Хигија се развила од благе персонификације до пуноправне богиње у оквиру Асклепијевог култа. Заједно са својим оцем, појављивала се у сновима пацијената који су посећивали њихове храмове. Пацијенти су практиковали ритуално спавање у храму, познато као инкубација, како би добили излечење.[3]
Улога у антици
„Hugieia“ (ύγιεία: здравље) коришћено је као поздрав међу Питагорејцима.[4]
Значајна референца о улози Хигије као богиње здравља налази се у Хипократовој заклетви. Ову заклетву користе лекари како би се заклели пред различитим божанствима лечења, међу којима је и Хигија, да ће се придржавати кодекса утврђених етичких стандарда праксе.
Део заклетве, преведен са грчког:
Кунем се Аполоном Лекаром, Асклепијем, Хигијом и Панакејом, и свим боговима и богињама, узимајући их за сведоке, да ћу извршавати, у складу са својим способностима и расуђивањем, ову заклетву и ову обавезу.[5]
Хигија и Асклепије
Обожавање Хигије било је уско повезано са култом Асклепија. Док је Асклепије био директније повезан са лечењем, Хигија је била повезана са превенцијом болести и одржавањем доброг здравља. У другом веку нове ере, чувени путописац Паусанија је забележио своја сведочанства из Грчке.[6] У свом енциклопедијском делу Опис Грчке, написаном између 160. и 174. године н.е., Паусанија је описао статуе Асклепија и Хигије које је видео у Тегеји.[7]
Поред статуа које представљају ове две фигуре, укључивање Хигије у Асклепијев култ видљиво је и у медицинској иконографији на бројним античким грчко-римским кованицама. Блиска веза између Хигије и Асклепија указује на важно место које је заузимала у његовом култу.[8]
Главни Хигијини храмови налазили су се у Епидауру, Коринту, на Косу и у Пергаму. У Асклепијону у Титани у Сикиону, грчки историчар Паусанија је забележио да је статуа Хигије била прекривена женском косом и комадима вавилонске одеће.[9] Према натписима, сличне жртве су приношене и на Паросу.[10]
Хигија је такође повезивана са грчком богињом Атином. У 2. веку н.е., Паусанија је забележио статуе и Хигије и Атине Хигије у близини улаза у Акропољ у Атини.[11] „Атина Хигија“ је била једна од култних титула датих Атини, како Плутарх преноси о изградњи Партенона (447–432. п. н. е.):
Чудан се догађај десио током изградње, који је показао да богиња није била противна делу, већ је помагала и сарађивала да се оно доведе до савршенства. Један од занатлија, најбржи и најспретнији радник међу свима, оклизнуо се и пао са велике висине, и лежао је у јадном стању, док лекари нису имали наде у његов опоравак. Када је Перикле био у невољи због тога, богиња [Атина] му се појавила ноћу у сну и наредила начин лечења, који је он применио, и за кратко време и са великом лакоћом излечио човека. И том приликом је поставио бронзану статуу Атине Хигије, у тврђави близу олтара, за који кажу да је већ постојао. Али Фидија је израдио лик богиње у злату, и његово име је уписано на постаменту као име творца.[12]
Међутим, култ Хигије као независне богиње почео је да се шири тек након што ју је Делфско пророчиште признало, после разорне куге у Атини (430–427. п. н. е.), а у Риму након куге 293. п. н. е.
Песник Арифрон из Сикиона написао је познату химну у 4. веку п. н. е. која је славила Хигију.[13] У сачуваним приказима, често је представљена као млада жена која храни велику змију обавијену око њеног тела или пије из посуде коју носи.[14] Ови атрибути су касније усвојени од стране гало-римске богиње лечења, Сироне.
Прикази у уметности
Хигија, Национални археолошки музеј, Атина
Антички уметници су је веома често приказивали као младу жену која у руци држи змију и зделу са водом. То је био симбол здравља, који се и до данас сачувао. Статуе Хигије су, између осталих, израдили Скопас, Бријаксис и Тимотеј.
Кип „Хигије“ у натприродној величини, који је настао на почетку нове ере, налази се у Ватиканском музеју. Глава „Хигије“, из средине 4. века пре нове ере, приписана је вајару Скопасу. Кип „Хигије“ са почетка 4. века пре нове ере, приписан вајару Тимотеју, налази се у Националном археолошком музеју у Атини.
Недавна открића
У августу 2021. године, археолози са Универзитета Думлупинар објавили су откриће статуе Хигије у античком грчком граду Аизанои. Статуа у људској величини приказана је са змијом у рукама. Пронађена је унутар галерије са стубовима дуж јужног крила агоре.[15][16]
Галерија
Хигија на зиду апотеке на железничкој станици, Београд
Хигија, Капитолски музеји
Види још
10 Хигија, астероид главног појаса назван по Хигији
^Pausanias, I.23.4; the statement in Pliny's Natural History (xxxiv.80) Pyrrhus fecit Hygiam et Minervam has been applied to these statues: see H. B. Walters, "Athena Hygieia", The Journal of Hellenic Studies19 (1899:165–168) p. 167.
.jpg)
