Грчко тројство и распрострањеност три краљевства Земље: Зевса, Бога (Небо), Посејдона (мора и океана) и Хада (подземни свет). Теос (мањи богови) су деца овог тројства.
Грчка митологија је корпус митова који воде порекло из античке Грчке. Ове приче се баве пореклом и природом света, животом и активностима божанстава, хероја, и митолошких бића, као и пореклом и значењем култа и ритуала старих Грка. Савремени научници проучавају митове у покушају да расветле религијске и политичке установе античке Грчке и њене цивилизације и да стекну разумевање природе мита.[1]
Поред приповедачких налазишта античке Грчке књижевности, сликовити прикази богова, хероја и митолошких догађаја били су истакнути на древним вазама-сликама, украсима заветованих жртава и многим другим артефактима. Геометријски нацрти на керамици из осмог века пре нове ере приказују сцене из тројанског циклуса као и Хераклове подвиге. У наставку архајског, класичног и хеленистичког периода, појављују се Хомерске и разне друге митолошке сцене, које допуњују постојеће књижевне изворе.[3]
Грчка митологија је имала велики утицај на културу, уметност и књижевност западњачких цивилизација и остаје део њиховог културног наслеђа и језика. Песници и сликари су од античког доба до данас вукли инспирацију из грчке митологије и открили су савремени значај и релевантност у уметничким темама.[4]
По грчком миту, у почетку су небо и земља били измешани и владао је Хаос. Затим су се из Хаоса издвојили богиња Геја - земља и Уран - небо. Њих двоје изродили су остале богове - титане. Међутим, Уран бојећи се да му неко од деце не преузме власт затвори титане под земљу. Међутим, један бог - Хронос успео је да изађе из провалије и да ослободи осталу браћу и сестре. Тада, као што се Уран и бојао, Хронос одузме власт оцу и постаде господар света. Међутим, Хроноса је затекла иста судбина као и његовог оца, јер га је свргнуо са власти његов млађи син - Зевс.
Настанак људи
У почетку, Грци су мислили да су људи никли из земље попут биљака, међутим временом је то веровање одбачено и мислило се да је титан Прометеј од глине направио човека, а да му је Атена удахнула душу. Прометеј је људе штитио, помагао им и учио их. Од Аполона је украо ватру и дао је људима, ухватио је дивљег бика и дао људима да га упрегну, научио их је како да ваде руде. Због свега овога Зевс се наљутио и наређено је да Прометеј буде окован гвозденим ланцима и на Кавказу он беше прикован за једну стену где је сваки дан слетао орао који му је кљуцао јетру. Прометеј је дуго овако висио док га Херакле није ослободио.
Хероји
У грчкој митологији спомињу се и полубогови, који се називају херојима. Они имају натчовечанску снагу, памет, спретност. Обично су били синови богова и смртника, заштитници људи, убице чудовишта и разбојника. Најпознатији грчки хероји јесу Херакле (Хераклес, Херкулес, Херкул), Тезеј, Јасон, Персеј, Диоскури.
Algra, Keimpe (1999). „The Beginnings of Cosmology”. The Cambridge Companion to Early Greek Philosophy. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-44667-9.
Burkert, Walter (2002). „Prehistory and the Minoan Mycenaen Era”. Greek Religion: Archaic and Classical (translated by John Raffan). Blackwell Publishing. ISBN978-0-631-15624-6.
Bushnell, Rebecca W. (2005). „Helicocentric Stoicism in the Saturnalia: The Egyptian Apollo”. Medieval A Companion to Tragedy. Blackwell Publishing. ISBN978-1-4051-0735-8.
Gale, Monica R. (1994). „The Cultural Background”. Myth and Poetry in Lucretius. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-45135-2.
„Greek Mythology”. Encyclopædia Britannica. 2002.
„Greek Religion”. Encyclopædia Britannica. 2002.
Griffin, Jasper (1986). „Greek Myth and Hesiod”. The Oxford Illustrated History of Greece and the Hellenistic World edited by John Boardman, Jasper Griffin and Oswyn Murray. Oxford University Press. ISBN978-0-19-285438-4.
Grimal, Pierre (1986). „Argonauts”. The Dictionary of Classical Mythology. Blackwell Publishing. ISBN978-0-631-20102-1.
Hacklin, Joseph (1994). „The Mythology of Persia”. Asiatic Mythology. Asian Educational Services. ISBN978-81-206-0920-4.
Hanson, Victor Davis; Heath, John (1999). Who Killed Homer (translated in Greek by Rena Karakatsani). Kakos. ISBN978-960-352-545-5.
Jung Carl Gustav, Kerényi Karl (2001). „Prolegomena”. Essays on a Science of Mythology (Reprint изд.). Princeton University Press. ISBN978-0-691-01756-3.
Jung, C.J. (2002). „Troy in Latin and French Joseph of Exeter's "Ylias" and Benoît de Sainte-Maure's "Roman de Troie"”. Science of Mythology. Routledge (UK). ISBN978-0-415-26742-7.
Kelly, Douglas (2003). „Sources of Greek Myth”. An Outline of Greek and Roman Mythology. Douglas Kelly. ISBN978-0-415-18636-0.
Kelsey, Francis W. (1889). A Handbook of Greek Mythology. Allyn and Bacon.
Miles, Geoffrey (1999). „The Myth-kitty”. Classical Mythology in English Literature: A Critical Anthology. University of Illinois Press. ISBN978-0-415-14754-5.
Nilsson, Martin P. (1940). „The Religion of Eleusis”. Greek Popular Religion. Columbia University Press.
North John A.; Mary, Beard; Price Simon R.F. (1998). „The Religions of Imperial Rome”. Classical Mythology in English Literature: A Critical Anthology. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-31682-8.
Percy, William Armostrong III (1999). „The Institutionalization of Pederasty”. Pederasty and Pedagogy in Archaic Greece. Routledge (UK). ISBN978-0-252-06740-2.
Rose, Herbert Jennings (1991). A Handbook of Greek Mythology. Routledge (UK). ISBN978-0-415-04601-5.
Segal, Robert A. (1991). „A Greek Eternal Child”. Myth and the Polis edited by Dora Carlisky Pozzi, John Moore Wickersham. Cornell University Press. ISBN978-0-8014-2473-1.
Kerenyi, Karl (1980). The Gods of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN978-0-500-27048-6.Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Kerenyi, Karl (1978). The Heroes of the Greeks (Reissue изд.). Thames & Hudson. ISBN978-0-500-27049-3.Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
Luchte, James (2011). Early Greek Thought: Before the Dawn. Bloomsbury. ISBN978-0-567-35331-3.