Химна

Химна (грч. Lua грешка in Модул:Unicode_data at line 300: attempt to index local 'data_module' (a boolean value). - песма, хвалоспев) је песма у славу Бога, идеологије или државе. Химна изражава оданост, лојалност, побожност, као и преданост, приврженост и поштовање.^[1]

Химна је најстарија песничка врста коју сусрећемо делимично већ код Египћана, Вавилонаца и Асираца. Код Грка свака песма до 6. века п. н. е. назива химном, а касније су то само песме које су посвећене боговима и херојима. У Римско царство химнама је увеличаван култ царева.

У средњем веку химне су биле црквене песме, а у ренесанси се химнама описују лепоте природе. Касније, са стварањем првих нација настају националне и родољубиве химне, а појавом друштвених класа и борбене. Од тих је најпознатија француска Марсељеза^[2]^[3]^[4] (фр. Lua грешка in Модул:Unicode_data at line 300: attempt to index local 'data_module' (a boolean value).) и Интернационала (фр. Lua грешка in Модул:Unicode_data at line 300: attempt to index local 'data_module' (a boolean value).) као корачница радничке класе.

У 19. веку се уводе посвуда националне химне,^[5]^[6] као химне владару у монархијама.

Хришћанска химнодија

Првобитно по узору на Књигу псалама и друге поетске одломке (који се обично називају „кантикли“) у Светом писму, хришћанске химне су углавном усмерене као хваљење хришћанском Богу. Многе се директно или индиректно позивају на Исуса Христа.

Од најранијих времена, хришћани су певали „псалме и химне и духовне песме“, како у приватним побожним обредима, тако и у заједничком богослужењу.^[7] Небиблијске химне (тј. оне које нису псалме или кантикли) из ране цркве и данас се певају укључујући 'Phos Hilaron', 'Sub tuum praesidium', и 'Te Deum'.

Једна од дефиниција химне је „...лирска песма, с поштовањем и побожношћу, која је осмишљена да се пева и која изражава став обожаваоца према Богу или Божијим намерама у људском животу. Треба да буде једноставна и метричка по форми, искрено емоционалног, поетског и књижевног стила, духовног квалитета, а по својим идејама тако директним и тако одмах очигледним да уједињује скупштину док је пева."^[8]

У многим евангелистичким црквама, традиционалне песме се класификују као химне, док се савременије песме богослужења не сматрају химнама. Разлог за ову разлику је нејасан, али према некима је то због радикалне промене стила и побожног размишљања које је почело са Исусовим покретом и Исусовом музиком. Последњих година, хришћанске традиционалне химне су доживеле оживљавање у неким црквама, обично више реформисане или калвинистичке природе, пошто су модерни писци химни као што су Кит и Кристин Гети^[9] и музика суверене милости ресетовали старе текстове на нове мелодије, ревидирали старе химне и поново их објавили, или једноставно су написали песму на химничан начин као што је In Christ Alone.^[10]

Музика и пратња

У античком и средњем веку, гудачки инструменти као што су харфа, лира и лаута коришћени су уз псалме и химне.

Пошто постоји недостатак музичких записа у раним списима,^[11] стварни музички облици у раној цркви могу се само претпоставити. Током средњег века развила се богата химнодија у облику грегоријанског појања или обичне песме. Овај тип су певали углас, на један од осам црквених начина, најчешће монашки хорови. Иако су првобитно написане на латинском, многе су преведене; познати пример је Од Очевог Срца рођеног из 4. века певаног у хорској песми Дивинум Мистеријум из 11. века.

Источна црква

Источно хришћанство (источна православна, оријентална православна и источнокатоличка црква) има низ древних химнографских традиција. У византијском обреду, појање се користи за све облике литургијског богослужења: ако се не пева акапела, једина пратња је обично Lua грешка in Модул:Unicode_data at line 300: attempt to index local 'data_module' (a boolean value)., или бордун. Оргуље и други инструменти били су искључени из црквене употребе, иако су коришћени у царским церемонијама.^[12] Међутим, инструменти су уобичајени у неким другим оријенталним традицијама. Коптска традиција користи само чинеле и троугао. Индијски православци (маланкарска ортодоксна сиријска црква) користе оргуље. Тевахедо цркве користе бубњеве, чинеле и друге инструменте у одређеним приликама.

Развој хришћанске химнодије

Тома Аквински је, у уводу свог коментара на псалме, овако дефинисао хришћанску химну: „Hymnus est laus Dei cum cantico; canticum autem exultatio mentis de aeternis habita, prorumpens in vocem“. („Химна је слављење Бога песмом; песма је усхићење ума који живи о вечним стварима, избија у глас.“)^[13]

Види још

Национална или државна химна

Референце

^ „Eтнографски институт САНУ”. etno-institut.co.rs. Архивирано из оригинала 04. 05. 2019. г. Приступљено 23. 12. 2019.
^ Dictionnaire Universelle de la Franc-Maçonnerie page 601 - Jode and Cara (Larousse - 2011)
^ „La Marseillaise” (на језику: француски). National Assembly of France. Архивирано из оригинала 15. 5. 2012. г. Приступљено 24. 4. 2012.
^ Weber, Eugen (1. 6. 1976). Peasants into Frenchmen: The Modernization of Rural France, 1870–1914. Stanford University Press. стр. 439. ISBN 978-0-8047-1013-8. Приступљено 24. 4. 2012.
^ „National anthem - The World Factbook”. www.cia.gov. Приступљено 2021-05-27.
^ Burton-Hill, Clemency (21. 10. 2014). „World Cup 2014: What makes a great national anthem?”. BBC.com (на језику: енглески). Приступљено 26. 3. 2018.
^ Bible, (Matthew 26:30; Mark 14:26; Acts 16:25; 1 Cor 14:26; Ephesians 5:19; Colossians 3:16; James 5:13; cf. Revelation 5:8–10; Revelation 14:1–5
^ Eskew; McElrath (1980). Sing with Understanding, An Introduction to Christian Hymnology. Broadman Press. ISBN 0-8054-6809-9.
^ „In praise of hymns” (на језику: енглески). Приступљено 2017-05-18.
^ Songs of faith (на језику: енглески), Приступљено 2017-05-18
^ Anderson, Warren; Mathiesen, Thomas J.; Boynton, Susan; Ward, Tom R.; Caldwell, John; Temperley, Nicholas; Eskew, Harry (2001). Hymn. ISBN 978-1-56159-263-0. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.13648.
^ Levy, Kenneth; Troelsgård, Christian (2016). Troelsgård, Christian, ур. „Byzantine chant”. Grove Music Online (на језику: енглески). ISBN 9781561592630. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.04494.
^ Aquinas, Thomas. „St. Thomas's Introduction to his Exposition of the Psalms of David”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2016. г. Приступљено 2008-02-08.

Литература

Bradley, Ian (1997). Abide with Me: the World of Victorian Hymns. London: S. C. M. Press. ISBN 0-334-02703-9.
Hughes, Charles, Albert Christ Janer; Carleton Sprague Smith,, ур. (1989). American Hymns, Old and New. New York: Columbia University Press. . 2 vols. N.B.: Vol. l, [the music, harmonized, with words, of the selected hymns of various Christian denominations, sects, and cults]; vol. 2. Notes on the Hymns and Biographies of the Authors and Composers. ISBN 0-231-05148-4. . set comprising both volumes.
Weddle, Franklyn S. (1956). How to Use the Hymnal. . Independence, Mo.: Herald House,
Wren, Brian (2000). Praying Twice: The Music and Words of Congregational Song. Louisville: Westminster John Knox Press. ISBN 0-664-25670-8.
H. A. Hodges (ed. E. Wyn James), Flame in the Mountains: Williams Pantycelyn, Ann Griffiths and the Welsh Hymn. Tal-y-bont: Y Lolfa. 2017. . ), 320 pp. Wyn James, E. (2017). Flame in the Mountains: Williams Pantycelyn, Ann Griffiths and the Welsh Hymn. Y Lolfa. ISBN 978-1-78461-454-6.
A.C. Zenos, ed., "The Ecclesiastical History of Socrates Scholasticus", in A Select Library of Nicene and Post-Nicene Fathers of the Christian Church. Second Series, ed. Philip Schaff and Henry Wace. Grand Rapids: W. B. Eerdmans Publishing Company 1957.
Hutchings, Arthur. (1967). Church Music in the Nineteenth Century. . in series. Studies in Church Music. New York: Oxford University Press. 1967.
Шаблон:Cite book x Sheldon, Robin (1989). In Spirit and in Truth: Exploring Directions in Music in Worship Today. Hodder & Stoughton. ISBN 0-340-48715-1.
Aquinas, Thomas. „St. Thomas's Introduction to his Exposition of the Psalms of David”. Архивирано из оригинала 10. 04. 2016. г. Приступљено 2008-02-08.
Randel, Don Michael (1986). The Harvard Dictionary of Music. Harvard University Press. стр. 143. ISBN 0-674-01163-5. . (p. 143)
Watson, J.R. (2003). An Annotated Anthology of Hymns. Oxford: Oxford University Press. стр. 10—11, 19. ISBN 0-19-926583-6.
Wilson-Dickson, Andrew (1992). The Story of Christian Music. Oxford: Lion, SPCK. стр. 110—11. ISBN 0-281-04626-3.
Taruskin, Richard (2013). The Oxford History of Western Music. New York: Oxford University Press. стр. 12. ISBN 978-0-19-509762-7.
Richard, Oxford History of Western Music (2013). Taruskin. New York: Oxford University Press. стр. 11. ISBN 978-0-19-509762-7.
Pottie, Charles S. (1984). A More Profound Alleluia!. Washington, D.C.: The Pastoral Press. стр. 34–35. ISBN 9780912405124.
Stevens, Benjamin F. (јануар 1896). „Story of La Marseillaise”. The Musical Record. Boston, Massachusetts: Oliver Ditson Company (408): 2. Приступљено 24. 4. 2012.
„Plaque Frédéric De Dietrich”. Archi-Wiki. Приступљено 19. 9. 2017.
Albrecht, Christoph (1973). Einführung in die Hymnologie. ISBN 3-374-00175-0. . Berlin (East) .
Blank, Benuel S. . The Amazing Story of the Ausbund. Carlisle Printing: Sugar Creek, OH. 2001. pp. 120-. ISBN 978-0-9714539-1-3. page book by ordained Old Order Amish writer.
Brown, Christopher Boyd (2005). Singing the Gospel: Lutheran Hymns and the Success of the Reformation. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-01705-4.
Bürki, Bruno (2003). „Reformed Worship in Continental Europe in the Seventeenth Century”. Ур.: Vischer, Lukas. Christian Worship in Reformed Churches Past and Present. Calvin Institute of Christian Worship Liturgical Studies. Cambridge: Wm. B. Eerdmans Publishing Company. ISBN 978-0802805201.
Old, Hughes Oliphant (2002). Worship. Louisville, KY: Westminster John Knox Press. ISBN 978-0664225797.
White, James F. (1989). Protestant Worship. Louisville, KY: Westminster/John Knox Press. ISBN 978-0664250379.
Trocmé-Latter, Daniel (2015). The Singing of the Strasbourg Protestants, 1523-1541. Farnham: Ashgate. ISBN 978-1472432063.
Barber, John (25. 6. 2006). „Luther and Calvin on Music and Worship”. Reformed Perspectives Magazine. 8 (26). Приступљено 2008-05-06.
Frame, John. „A Fresh Look at the Regulative Principle”. Third Millennium Ministries. Приступљено 2008-05-07.
Frame, John (август 2006). „The Doctrine of the Christian Life: Regulating worship”. Reformed Perspectives Magazine. 8 (32). Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 2008-05-07.
Frame, John (1992). „Some Questions About The Regulative Principle”. Westminster Theological Journal. 54 (2): 357—66. ISSN 0043-4388.
Frame, John; Darryl Hart (1998). „The Regulative Principle: Scripture, Tradition, and Culture (a written debate)”. Приступљено 2008-05-29.
Gordon, T. David (1993). „Some Answers about the Regulative Principle”. Westminster Theological Journal. 55 (2): 321—29.
Gordon, T. David. „Nine Lines of Argument in Favor of the Regulative Principle of Worship”. Приступљено 2008-05-29.
Herl, Joseph (2004). Worship Wars in Early Lutheranism: Choir, Congregation, and Three Centuries of Conflict. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534830-9.
Johnson, Terry L. (2000). Reformed Worship: Worship that Is According to Scripture. Greenville, SC: Reformed Academic Press. ISBN 1-884416-33-0.
Kleinig, Vernon P. Lutheran Liturgies from Martin Luther to Wilhelm Löhe, Concordia Theological Quarterly, April 1998
Kraeuter, Tom. „An Honest Look at the Regulative Principle of Worship”. Training Resources. Архивирано из оригинала 2008-05-09. г. Приступљено 2008-05-29.
Leaver, Robin (2007). Luther's Liturgical Music. Wm. B. Eerdmans Publishing. стр. 135—141. ISBN 978-0-8028-3221-4.
McMahon, C. Matthew. „The Regulative Principle in Worship: A brief article”. A Puritan's Mind. Архивирано из оригинала 2008-06-10. г. Приступљено 2008-05-29.
Pless, John T (23. 12. 2005). „"Six Theses on Liturgy and Evangelism,"” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2005. г. Приступљено 16. 09. 2022. (Conference on Liturgy and Outreach, Concordia College, 1987)
Pratt, Richard. „The Regulative Principle”. Third Millennium Ministries. Приступљено 2. 12. 2011.
Schwertley, Brian M. (2000). Pribble, Stephen, ур. Sola Scriptura and the Regulative Principle of Worship. Southfield, MI: Reformed Witness. OCLC 45414021.
Schwertley, Brian M. (1999). Musical Instruments in the Public Worship of God. Southfield, MI: Reformed Witness. OCLC 41962530.
Thornwell, James Henley (1841). „Argument Against Church-Boards”. Collected Writings. 4.
Thornwell, James Henley (1842). „The Argument For Church Boards Answered”. Collected Writings. 4.
Williamson, G. I. „The Scriptural Basis for the Regulative Principle of Worship” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 07. 2011. г. Приступљено 2. 12. 2011.