О Хипатијиној репутацији математичарке и филозофкиње сазнајемо из три извора: од Сократа, константинопољскогисторичара из 5. века, на основу одломака из лексикона-енциклопедије грчких писаца око 11. века, и из списа цариградског патријарха Фотија из 9. века. Ништа од њених списа није сачувано и мало се с поузданошћу зна о њеном животу; стари извештаји су често нејасни и у нескладу, осим у погледу драматичног начина на који је изгубила живот; догађаја који је, без сумње, утицао на то да њено име остане упамћено.
Хипатијин отац, Теон, био је математичар и астроном при музеју у Александрији. Хипатија је, вероватно, тамо стекла образовање које је укључивало математику и астрономију, као и обуку у неоплатоничарској школи. Сматра се да је написала књиге из математике које су садржале коментаре на Конусне пресеке Аполонија из Перга, као и коментаре Диофанта. Подучавала је астрономији и математици, као и филозофским учењима Платона и Аристотела. Предавала је у Александрији, а међу њеним ученицима је био и Синесије, каснији епископ у Птолемаису, који је писао о Хипатијином знању механике и технике демонстрираном када му је помагала да осмисли хидрометар и сребрниастролаб.
За време Хипатијиног живота Римско царство је прелазило на хришћанство и Александрија је била у стању опасне конфузије и сукобљених идеја. Иако се стари писци не слажу у погледу разлога за њено убиство, изгледа да има консензуса о томе да је Хипатију напала гомила и убила. Један од разлога који се наводе за ово насиље јесте да су њу као неоплатонисту фанатичнији хришћани сматрали опасном. Други извори сматрају да је она била близак пријатељ Ореста, римског префекта у Египту који је такође био њен бивши ученик, да се он веома ослањао на њен суд, а да се она нашла усред политичке борбе.
Напад на Хипатију се десио 415. године на улицама Александрије. Разбеснела руља присталица александријског патријарха Кирила, предвођена Петром Читачем, скинула ју је са кола у пролазу, свукла је до гола, одвукла до оближње цркве и дивљачки искасапила. Инспиратор овог мучног злочина, патријарх Кирил, већ је био познат по антисемитизму кроз организовања погрома александријских Јевреја, а у спору са патријархом Несторијем на сабору у Ефесу 431. године успео је да издејствује за свог противника општу анатему и проглашавање за јеретика.[8]
^Krebs, Groundbreaking Scientific Experiments, Inventions, and Discoveries; The Cambridge Dictionary of Philosophy, 2nd edition, Cambridge University Press, 1999: "Greek Neoplatonist philosopher who lived and taught in Alexandria."
^Љубомир Кљакић, Ослобађање историје I, Београд, 1993
Oakes, Elizabeth H. (2007), „Hypatia”, Encyclopedia of World Scientists, New York City, New York: Infobase Publishing, стр. 364, ISBN9781438118826
Pasachoff, Naomi; Pasachoff, Jay M. (2007), „Hypatia”, Ур.: Trimble, Virginia; Williams, Thomas R.; Bracher, Katherine; Jarrell, Richard; Marché, Jordan D.; Ragep, F. Jamil, Biographical Encyclopedia of Astronomers, New York City, New York: Springer, ISBN9780387304007
Berggren, J. L. (фебруар 2009), „The life and death of Hypatia”, Metascience, 18 (1): 93—97, doi:10.1007/s11016-009-9256-z
Bernardi, Gabriella (2016), „Hypatia of Alexandria (355 or 370 ca. to 415)”, The Unforgotten Sisters: Female Astronomers and Scientists before Caroline Herschel, Springer Praxis Books, стр. 27—36, ISBN9783319261270, doi:10.1007/978-3-319-26127-0_5
Brakke, David (2018), „Hypatia”, Ур.: Torjesen, Karen; Gabra, Gawdat, Claremont Coptic Encyclopedia, Claremont Graduate University
Cain, Kathleen (пролеће 1986), „Hypatia, the Alexandrian Library, and M.L.S. (Martyr-Librarian Syndrome)”, Community & Junior College Libraries, 4 (3): 35—39, doi:10.1300/J107V04N03_05
Donovan, Sandy (2008), Hypatia: Mathematician, Inventor, and Philosopher (Signature Lives: Ancient World), Compass Point Books, ISBN978-0756537609
Molinaro, Ursule (1990), „A Christian Martyr in Reverse: Hypatia”, A Full Moon of Women: 29 Word Portraits of Notable Women From Different Times and Places + 1 Void of Course, New York: Dutton, ISBN978-0-525-24848-4
Nietupski, Nancy (1993), „Hypatia of Alexandria: Mathematician, astronomer and philosopher”, Alexandria, Phanes Press, 2: 45—56, ISBN9780933999978. See also The Life of Hypatia from The Suda (Jeremiah Reedy, trans.), pp. 57–58, The Life of Hypatia by Socrates Scholasticus from his Ecclesiastical History 7.13, pp. 59–60, and The Life of Hypatia by John, Bishop of Nikiu, from his Chronicle 84.87–103, pp. 61–63.
Teruel, Pedro Jesús (2011), Filosofía y Ciencia en Hipatia (на језику: Spanish), Madrid: Gredos, ISBN978-84-249-1939-9CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Vogt, Kari (1993), „'The Hierophant of Philosophy' – Hypatia of Alexandria”, Ур.: Børresen, Kari Elisabeth; Vogt, Kari, Women's Studies of the Christian and Islamic Traditions: Ancient, Medieval and Renaissance Foremothers, Dordrecht: Kluwer Academic Publishers, стр. 155—175, ISBN9789401116640, doi:10.1007/978-94-011-1664-0_3