Попут функција тригонометријске кружнице дефинишу се и функције јединичне једнакостраничне хиперболе На слици десно је са u означена двострука сенчена површина. Тачка налази се на пресеку хиперболе и праве ОЕ. Сенчена површина ОАЕ, рекли смо да износи u/2, може се разумети као разлика површина троугла OBE и теменог одсечка ABE хиперболе, где је OB=x, BE=y.
Теорема 1
(а) Двострука површина
(б)
(в)
Доказ
(а) Сама сенчена површина са слике
Помножимо добијену једнакост са два. (б) Из (а) израчунајмо инверзно Уведимо ново име (в) Ставимо тачка Е је и даље на хиперболи, па сменом х из (б) добијамо, па након сређивања Затим уведимо ново име Крај доказа 1.
У истој теореми (1) функција u(x) из првог тврђења (а) је инверзна функцији x(u), tj. cosh(u), из (б). И обрнуто. Зато се инверзне хиперболичке функције зову ареа-функције, по латинској речи area - површина.[7][8][9]
Аналогије са тригонометријском кружницом су следеће:
Прво, под централним углом φ види се лук тригонометријске кружнице дужине φ. То је сенчени угао АОЕ на истој слици. Пројекција пресека горњег крака АЕ са (плавом) кружницом на апсцису је х, тј. косинус угла φ. Инверзна функција косинусу је лук, па се инверзне тригонометријске функције зову аркус-функције, по латинској речи arkus - лук.
Друго, двострука површина исечка централног угла φ (у радијанима) тригонометријске кружнице износи такође φ. Наиме, површина кружног исечка је уопште па како је r = 1 добијамо Међутим, ова особина обичних тригонометријских функција је ретко у употреби.
Коначно, једине фундаменталне функције тригонометрија су синус и косинус. Помоћу те две дефинишемо преостале четири: тангенс, котангенс, секанс и косеканс, као што је већ урађено на почетку дефиниција. Други начин да те четири функције дефинишемо је иста слика. Из тачке 1 апсцисе (на слици тачка А) повучемо паралелу са ординатом до пресека F са краком угла ОЕ. Затим из тачке 1 ординате (на слици тачка H) повучемо паралелу са апсцисом до пресека D са краком угла ОЕ. Угао АОЕ је φ.
Теорема 2
(а)(б)
Доказ
На истој претходној слици тригонометријске хиперболе имамо (а) сличне троуглове , па је тј. јер је АО = 1, па следи (а); (б) из сличности јер па важи пропорција тј. jer je HO = 1, па следи (б). Крај доказа 2.
У тачки Е хиперболе поставимо тангенту (t). Тангента t сече апсцису у тачки Т. Угао између апсцисе (оса О-A-B-С претходне слике) и тангенте је α. Продужетак тангенте доле, сече ординату, на слици десно у тачки М, која се не види на претходној слици.
Теорема 3
(а)
(б)
(в)
Доказ
Тангента хиперболе у тачки Е одређена је изразом
Отуда је чиме је доказано (а). Из сличности троуглова
следи а отуда
Због биће Тиме је доказано (б).
Коначно, из сличности троуглова следи а одатле дакле, Тиме је доказано (в). Крај доказа 3.
Представљање редовима
Развојем хиперболичке функције у Тејлоров ред добијамо:
Тригонометријска веза
Хиперболичке функције се могу дефинисати и помоћу обичних тригонометријских:
Дефиниције диференцијалних једначина
Хиперболичне функције се могу дефинисати као решења диференцијалних једначина: Хиперболични sine и cosine су јединствена решења (s, c) система
таквог да је
s(0) = 0 и c(0) = 1.
Оне су исто тако јединствена решења једначине f ″(x) = f (x),
такве да је f (0) = 1, f ′(0) = 0 за хиперболични косинус, и f (0) = 0, f ′(0) = 1 за хиперболични синус
Горње дефиниције су повезане са експоненцијалним дефиницијама путем Ојлерове формуле. (Погледајте „Хиперболичне функције за комплексне бројеве” испод.)
Особине
Многе формуле хиперболичких функција су сличне одговарајућим формулама обичне тригонометрије:
Како је то је прва функција парна, а друга непарна. Граф прве је осно симетричан (ордината, у-оса је оса симетрије), граф друге је централно симетричан (исходиште, тачка О је центар симетрије), као што се види на сликама доле.
Boyer, Carl B.; Merzbach, Uta C. (2011), A History of Mathematics, Wiley, стр. 73, ISBN9780470630563, „It was Apollonius (possibly following up a suggestion of Archimedes) who introduced the names "ellipse" and "hyperbola" in connection with these curves.”
Apostol, Tom M.; Mnatsakanian, Mamikon A. (2012), New Horizons in Geometry, The Dolciani Mathematical Expositions #47, The Mathematical Association of America, ISBN978-0-88385-354-2