Хистрионични поремећај личности
Хистрионични поремећај личности (F60.4) је поремећај личности који карактерише театралност у изражавању емоција, потреба за пажњом, признањем и узбуђењем и афективна нестабилност.[1] Назив поремећаја потиче од латинске речи хистрио (histrio,-onis, m.), што значи глумац.[2] Особе са хистрионичним поремећајем осећају се непријатно када нису у центру пажње, и како би је придобиле драматизују и преувеличавају чињенице, осећања и искуства или теже истицању заводљивим понашањем, физичким изгледом и појавом. Углавном имају добро развијене социјалне вештине, и интерперсонално одају утисак шармантних, живахних особа склоних флерту, манипулативном и импулсивном понашању.[3] Труде се да изгледају привлачно и истакну се јарком или провокативном одећом.[4] Каприциозне су, са емоцијама које се брзо и лако мењају, а чијим драматичним испољавањем могу посрамити околину или деловати неискрено. Когнитивно су сугестибилне и могу потпасти под утицај особа којима се диве.[1] Особе са овим поремећајем често нису свесне да имају проблем, и траже помоћ када симптоми почну да представљају тешкоћу на послу, у међуљудским односима или ометају лично благостање.[5] Хистрионични поремећај се дијагностификује у раном одраслом добу, после 18. године. Преваленца поремећаја у општој популацији је од 2 до 3%, а 4 пута је чешћи код жена него код мушкараца. Међутим, могуће је да жене више траже психолошку помоћ и отвореније говоре о симптомима.[6] ДијагнозаСуштинска особина овог поремећаја личности је продорна и претерана емоционалност и понашање са којим се тражи пажња. Овај образац почиње у раном одраслом добу и присутан је у различитим контекстима. Појединци се осећају непријатно или се осећају нецењено када нису у центру пажње. Често су живахни и драматични, имају тенденцију да привлаче пажњу на себе и могу у почетку да очарају нова познанства својим ентузијазмом, привидном отвореношћу или флертовањем. Ови квалитети се троше како ови појединци стално захтевају да буду у центру пажње. Они претендују на улогу да буду главни на журци, а ако нису у центру пажње, могу учинити нешто драматично (нпр. измишљати приче, направити сцену) како би скренули фокус на себе.[7] Ова потреба је често очигледна у њиховом понашању са клиничаром (нпр. ласкање, доношење поклона, пружање драматичних описа физичких и психолошких симптома који се замењују новим симптомима сваке посете).[7] По Дијагностичком и статистичком приручнику за менталне поремећаје, како би се дијагноза хистрионичног поремећаја утврдила неопходна је первазивност понашања у циљу привлачења пажње и присуство афективних нерегуларности уз најмање пет од следећих критеријума:[8]
Коморбидитети и компликацијеУз овај поремећај често се јављају и:
Особе са хистрионичним поремећајем личности могу имати интерперсоналних и брачних проблема због заводљивог понашања и променљивог расположења. Потреба за привлачењем пажње може их навести на претње самоубиством или самоповређујуће гестове.[8] Диференцијална дијагнозаХистрионични поремећај треба разликовати од нарцистичког, зависног и граничног поремећаја личности. Тежња да буду у центру пажње заједничка је особама са нарцистичким и хистрионичним поремећајима личности. Међутим, код нарцистичког поремећаја особе теже да изазову дивљење, док особе са хистрионичним поремећајем траже било који тип пажње[9]. И особе са граничним и са хистрионичним поремећајем карактерисане су интензивним и променљивим емоционалним стањима – међутим, особе са граничним поремећајем углавном имају негативно мишљење о себи[3]. И код зависног и код хистрионичног поремећаја присутна је тежња особа да буду у близини других људи, али су особе са зависним поремећајем личности престрављене могућношћу да буду одбијене и презрене, и због тога су више инхибиране у понашању[3]. УзроциИако не постоји експлицитни узрок хистрионичног поремећаја, претпоставља се да на његово формирање утиче више чинилаца, те да је он последица и наследних и срединских фактора. Једна претпоставка је да се поремећај развија као неодговарајући механизам одбране, као реакција на трауматични догађај или трауматично окружење[10]. Друга претпоставка је да на развој поремећаја утичу родитељи и васпитање. Претерано удовољавање детету и неспособност родитеља да поставе границе може утицати на развој поремећаја[11]. Родитељи који и сами испољавају драматично, променљиво и неприкладно сексуално понашање могу бити модел деци и бити фактор ризика за развој поремећаја[12]. Породична историја поремећаја личности, психијатријских поремећаја и болести зависности представља предиспозицију за развој поремећаја[4]. ЛечењеПсихотерапија може помоћи особама са хистрионичним поремећајим личности да стекну увид у свој проблем и омогућити боље друштвено и професионално функционисање. Супортивна психотерапија, при којој се пацијенту пружа подршка, саосећање и охрабрење, може бити корисна у регулисању поремећаја, јер обезбеђује умирујуће, непретеће психотерапијско окружење, умањује емоционалну нелагоду, подучава конструктивним механизмима одбране и ради на побољшању самопоштовања[3]. Психодинамска психотерапија такође може бити добра терапијска метода јер подстиче кориснике да укључе фазе које су прескочили током емоционалног развоја[13], да разумеју конфликте који су у позадини њихових неадаптивних понашања и да замене неадекватна понашања и реакције прикладнијим[11]. Одређени симптоми могу захтевати посебан третман психофармацима. Афективна нестабилност може се лечити антидепресивима, антипсихотицима и стабилизаторима расположења. Стабилизатори расположења се могу користити и за умањење импулсивности[12]. ПреваленцијаПодаци из Националног епидемиолошког истраживања о алкохолу и сродним стањима из 2001–2002. сугеришу да је преваленца хистрионичног поремећаја личности 1,84%.[7] Референце
Литература
|
||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
