Храм Свете Тројице (Београд)

Храм Свете Тројице у Београду
Храм Свете Тројице у Београду
	Данашњи изглед храма Свете Тројице
Опште информације
Место	Београд Таковска 4.
Општина	Палилула
Држава	Србија
Време настанка	1924.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	beogradskonasledje.rs

Храм Свете Тројице (рус. церковь Святой Троицы) познат и као Руска црква је храм Руске православне цркве у Београду. Подигнут је 1924. по плановима архитекте Валерија Сташевског за Русе који су након октобарске револуције побегли од комуниста из Русије. Углавном су то били припадници виших слојева друштва.^[1]

Историја

Храм Свете Тројице изграђен је у златно доба изградње хришћанских верских објеката у Београду везано је за период између два светска рата (1918 — 1941) када је изграђено око двадесет храмова, који су, укључујући и овај на сасвим специфичан начин, изменили и унапредили визуелну слику Београда.^[2]

Храм Свете Тројице је подигнут добровољним прилозима руских исељеника и београдског грађанства на простору источно од старе Цркве Светог Марка, на плацу у Таковској 4. Службе су се раније одржавале у шатору, а темељи новог храма су освећени 27. октобра 1924. У темељ је узидана повеља у којој је, на руском, стајало:^[3]

У име Оца, Сина и Светога Духа, оснива се ова руска црква у част и славу Свете Тројице, за владавине благоверног и христољубивог Краља Срба, Хрвата и Словенаца Александра I, Њ. С. Патријарха српског Димитрија и Њ. С. Патријарха московског и све Русије Тихона, године од створења света седам хиљада четири стотине тридесет и друге, а од рођења Спаситељева хиљаду девет стотина двадесет и четврте, месеца октобра, у четрнаести дан.

Црква је освећена 4. јануара 1925.^[4]^[5] Изграђена је по пројекту архитекте Валерија Сташевског, а освештена 22. октобра 1925. године.^[6]^[7]

У темеље храма су положили грумен земље донесен из Русије, а у цркви је и гроб руског генерала Врангела, вође царистичких снага против бољшевика.

Црква поседује богату ризницу икона и застава Руске царевине, међу којима се једно време налазиле и војне заставе Наполеона и Османлија, које су биле ратни плен руске војске. Ове заставе су 1944. враћене у Русију.^[8]

У храму је сахрањен генерал Петар Николајевич Врангел, главнозаповедајућии руске белогардијске армије.

Архитектура

Храм Свете Тројице својим конструктивним склопом и декоративном естетиком изведена је са одликама типичним за руско сакрално градитељство.^[9]^[10]

Живописна силуета храма, као и целокупно композиционо решење у простору подражава контекстуални приступ пројектовања поштујући затечени амбијент и обликујући силуету падине подно Цркве Светог Марка.^[11]

Фрескодекорација

Израда фрескодекорације је дело чувеног зографа, барона Николе Мајендорфе, који је често сарађивао са руским архитектама у великим градитељским подухватима у бившој Краљевини Југославије.

Галерија

Алексеј Николајевич на икони у руској цркви
Игуман Михаило Биковић и његов брат, глумац Милош Биковић, у руској цркви на дан Св. Сергија Радоњешког, 8. октобра 2022.
Гроб генерала Петра Врангела у цркви, 1935.
Гроб генерала Петра Врангела у цркви, 2021.

Види још

Референце

^ Шал царевића Алексеја („Вечерње новости”, 20. јул 2016)
^ А. Кадијевић, Један век тражења националног стила у архитектури (средина XIX – средина XX), Београд, 1997, 158–175.
^ "Политика", 30. окт. 1924, стр. 5
^ "Политика", 5. јан. 1925, стр. 4
^ Илустровани лист, 1925 бр. 2; стр. 5
^ М. Ђурђевић, Прилог проучавању делатности архитекте Валерија Владимировича Сташевског у Београду, ГГБ, 45–46, Београд 1998–1999, 151–171
^ Група аутора, Водич кроз Београд, Београд 1930, 59.
^ Ж. М. Јевремовић, Историјске знаменитости Београда и Земуна, Београд 1935, 49
^ Б. Вујовић, Београд у прошлости и садашњости, Београд 2003, 297
^ Сташевски Ђорђе у: Лексикон неимара, Београд 2008, 355.
^ S. G. Bogunović, Arhitektonska enciklopedija Beograda XIX i XX veka, II, Beograd 2005, 1086