У Новом Саду, 13. и 14. јануара одржана Девета покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Војводину, на којој су разматрани резултати у остваривању одлука Петог конгреса ССРНЈ, Осмог конгреса СКЈ и новог Устава СФРЈ.[1]
24. јануар
У Сарајеву, од 24. до 27. јануара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Босне и Херцеговине, на коме су сумирана искуства и остварења постигнута у друштвено-економском и политичком развоју СР Босне и Херцеговине од Петог конгреса Социјалистичког савеза радног народа БиХ.[1]
У Приштини, 24. и 25. јануара одржана Седма покрајинска конференција Социјалистичког савеза радног народа Србије за Косово и Метохију, на којој су разматрана питања остваривања основних привредних и политичких циљева утврђених на Шестој покрајинској конференцији, а у циљу извлачења АП Косово и Метохија из привредне и укупне заосталости.[2]
У близини Каштела Старог, код Сплита догодила се тешка железничка незгода у којој је на лицу места страдало 33 путника, док је њих преко 30 задобило повреде.[3]
17. фебруар
У Загребу, од 17. до 19. фебруара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Хрватске на коме се расправљало о Социјалистичком савезу као битом фактору изградње и учвршћивања непосредне демократије, а разматрани су и циљеви и методи рада ове организације.[2]
22. фебруар
У Београду, од 22. до 24. фебруара, одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Србије током кога су сумирани резултати опште дебате вођене међу члановима и руководствима Социјалистичког савеза. На крају Конгреса изабран је нови Главни одбор, за чијег председника је поново изабран Михаило Швабић.[2]
25. фебруар
У Београду одржана Трећа пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије на којој су разматрани „актуелни проблеми борбе СКЈ за спровођење привредне реформе”. На Пленуму је истакнута потреба одлучнијег отклањања свега што омета спровођење реформе и изабрана Комисија за израду закључака, који су разматрани у другом делу Треће седнице ЦК СКЈ 11. марта.[2][4][5]
У Титограду, 24. и 25. марта одржан Пети конгрес Социјалистичког савеза радног народа Црне Горе коме је присуствовало 163 делегата и гостију. На Конгресу је истакнута значајна улога Социјалистичког савеза у дотадашњем друштвено-економском развоју Социјалистичке Републике Црне Горе.[7]
У Љубљани, од 5. до 7. априла одржан Шести конгрес Социјалистичког савеза радног народа Словеније, на коме је председница Главног одбора Вида Томшич истакла да је истински утицај човека у друштву мерило успеха Социјалистичког савеза и да корене етатизма и бирократизма можемо подрезати једино путем непосредног самоуправљања.[7]
У Београду одржана Пета пленарна седница Централног комитета Савеза комуниста Србије на којој су анализиране активности и задаци СК Србије у спровођењу Трећег пленума ЦК СКЈ, ако и извештај о раду Извршног комитета ЦК СКС између Треће и Пете пленарне седнице.[13]
У посети Југославији, од 3. до 11. јуна, на позив председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, боравио ирански шах Мохамед Реза Пахлави. У току посете, у Београду су вођени разговори између Тита и Пахлавија и извршена размена билатералних односа, а наставак разговора настављен је 10. јуна на Ванги.[13][14]
У Београду одржана седница Извршног комитетаЦК СК Југославије на којој је генерални секретар СКЈ Јосип Броз Тито покренуо питања из рада органа Управе државне безбедности (УДБА), као и појаве озбиљних злоупотреба ових органа у политичке сврхе од стране појединих функционера, чиме је отворена „афера прислушкивање”. На састанку је договорено да се формирају Војнотехничка комисија и Комисија ИК ЦК СКЈ са задатком да изврше преглед инсталација и утврде стање, односно чињенице и предложи решења.[17][18][19]
У посети Југославији, од 10. до 12. јула, боравила председница Владе Индије Индира Ганди, која је током боравка на Брионима са председником СФРЈЈосипом Брозом Титом, водила разговоре о билатералним односима између две земље, као и о најважнијим међународним питањима.[20][14]
У Нишу, од 27. августа до 3. септембра, одржан I фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“, који је наредних година постао један од најпрестижнијих годишњих смотри глумачких остварења Југославије.
У посети Југославији, од 5. до 10. септембра, боравио норвешки краљ Олаф V. У пратњи министра иностраних послова Ј. Линга, Олаф V се упознао са политичким, економским и друштвеним приликама у СФРЈ и са југословенским званичницима разменио мишљења о међународним питања. Поред Београда, посетио је Скопље, Дубровник, Пулу и Брионе, где је водио разговоре са председником Титом.[24][23]
14. септембар
У Београду, од 14. до 16. септембра, одржана Шеста пленарна седница ЦК СК Србије на којој је расправљано о „деформацијама” у служби безбедности и активностима након Четвртог пленума ЦК СКЈ. На Пленуму је расправљано о политичкој одговорности руководилаца везаних за рад служби безбедности, након чега су из чланства Централног комитета искључени Војин Лукић и Животије Савић. Уместо Лукића, за организационог секретара ЦК СКС изабран је Добривоје Радосављевић.[23]
У посети Југославији, од 26. септембра до 2. октобра, боравио председник Државног савета Немачке ДРВалтер Улбрихт, који је током разговора са председником СФРЈЈосипом Брозом Титом, извршио размену гледишта о односима између Југославије и Источне Немачке и актуелним међународним питањима.[25]
У Београду одржан Пети пленум ЦК СК Југославије на коме је усвојена теза о реорганизацији Савеза комуниста. Уместо дотадашњег Извршног комитета и Секретаријата изабрано је Председништво ЦК СКЈ од 35 чланова и нови Извршни комитет ЦК СКЈ од 11 чланова. Уведена је функција председника СКЈ на коју је изабран Јосип Броз Тито, дотадашњи генерални секретар СКЈ, док је за секретара Извршног комитета изабран Мијалко Тодоровић. На истој седници, ЦК СКЈ усвојио је предлог Опуномоћства ЦК СКЈ за организацију СК у ЈНА за реорганизацију ове организације. Слична реорганизација извршена је и у Централним и Покрајинским комитетима Савеза комуниста.[26][24][27][28][29]
17. октобар
У Љубљани одржана Шеста пленарна седница ЦК СК Словеније, на којој је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СКС, уместо дотадашњег секретара Михе Маринка, изабран је Алберт Јакопич, док је за председника Извршног комитета ЦК СКС изабран Франце Попит.[26][30]
У посети Југославији, 26. и 27. октобра, на позив председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, боравио етиопијски цар Хајле Селасије. Током боравка, он је са председником Титом водио разговоре током којих су размењена мишљења о актуелним међународним питањима и даљем унапређивању југословенско-етиопијске сарадње.[32][31]
У Загребу одржан Шести пленум ЦК СК Хрватске на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СК Хрватске изабран је Владимир Бакарић, дотадашњи секретар ЦК СКХ, док је за секретара Извршног комитета ЦК СКХ изабран Мика Трипало.[26][31]
У Београду одржана Седми пленум ЦК СК Србије на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СКС изабран је Добривоје Радосављевић, уместо дотадашњег секретара Јована Веселинова, а за секретара Извршног комитета Стеван Дороњски.[26][31]
У Сарајеву одржана Девети пленум ЦК СК Босне и Херцеговине на коме је извршена реорганизација Централног комитета и подела на Председништво и Извршни комитет, у складу са одлукама Петог пленума ЦК СКЈ. За председника ЦК СК БиХ изабран је Цвијетин Мијатовић, дотадашњи секретар ЦК СК БиХ, док је за секретара Извршног комитета ЦК СК БиХ изабран Бранко Микулић.[26][34]
27. новембар
Председник СФРЈ Јосип Броз Тито боравио у посети западној Србији. Најпре је посетио Чачак, где је говорио на железничкој станици, а потом је наставио пут према Титовом Ужицу и обишао споменик на Кадињачи. Након тога је посетио новоизграђену Хидроелектрану „Бајина Башта”, коју је пустио у пробни рад и говорио на митингу.[32][34]
У Београду одржана седница Савезног већаСавезне скупштине на којој је разматран и усвојен Извештај о противуставној делатности групе око Александра Ранковића у злоупотребљавању Службе државне безбедности у политичке сврхе, који је израдила Комисија СИВ-а, на челу са Авдом Хумом. Усвајањем извештаја, потврђена је одлука председника СФРЈ да се одустане од кривичног гоњења Александра Ранковића, Светислава Стефановића и још бивших функционера службе безбедности.[37][38]