Централни национални комитет Краљевине ЈугославијеЦентрални национални комитет Краљевине Југославије (ЦНК КЈ) је био највише политичко тело које је формирао пуковник Дража Михаиловић на Равној гори половином месеца августа 1941. године као политичко тело у оквирима организације ЈВуО.[1] За време трајања рата, Централни комитет је стално прошириван. У њему су се нашли људи из вођства готово свих српских грађанских партија, укључујући и социјалисте. Централни Комитет је бранио и пропагирао циљеве који су се тицали искључиво одлука које је донео др Стеван Мољевић још 1942. године о будућем уређењу Југославије. Главни идеолози ЦНК су били осим др Мољевића и књижевник Драгиша Васић. Најпознатије Мољевићево дело је Хомогена Србија. На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). ОснивањеЗамишљен је као саветодавно тело у који су ушли неки чланови Земљорадничке странке (четврте по величини српске странке), мале Републиканске странке и патриотских организација као што је Српски културни клуб.[2] Од 1942. па у нарeдне две године имао је Извршни одбор комитета који су чинили Драгиша Васић, Младен Жујовић и Стеван Мољевић. Извршни комитет је руководио администрацијом, везама са Михаиловићевим присталицама и пропагандом, за шта Михаиловићеви команданти нису биле погодне особе. Сви чланови комитета су били људи великосрпских погледа, а имали су мало или никакво политичко искуство.[2] На Светосавском конгресу у селу Ба јануара 1944. одлучено је да се ЦНК прошири представницима политичких странака, група и организација које су се окупиле око четничког покрет, као Југословенска демократска народна заједница (ЈДНЗ). Проширени ЦНК је конституисан маја 1944. у селу Субјела. Тада је формиран његов извршни одбор и одбори за поједине секторе делатности. После конституисања ЦНК, ушли су као председник Михаило Кујунџић, који је представљао Демократску линију, и пет потпредседника: др Ристо Јеремић, др Владимир Белајчић, др Милутин Копша, Адам Прибићевић и Мустафа Мулалић. Централни национални комитет је имао укупно 47 чланова, а око 15 чланова је кооптирано. На другом састнку ЦНК у селу Рошци (крај јуна-почетак јула 1944) ЦНК је донео резолуцију против споразума Тито-Шубашића. После неуспелог покушаја др Живка Топаловића да, по одласку у иностранство-Италију, код савезничких влада обезбеди равноправан положај НОП и четничког покрета у решавању послератног уређења Југославије, ЦНК је образовао Одбор ЦНК у иностранству (октобар 1944, у Италији). Председник тог Одбора ЦНК је био др Живко Топаловић, а чланови су били: Адам Прибићевић, Миха Крек, владика Иринеј Ђорђевић, адвокат Јован Ђоновић, др Младен Жујовић и Константин Фотић. Као што је Светосавски конгрес у село Ба био реакција на Друго заседање АВНОЈ-а, тако је и ЦНК био замишљен као противтеза НКОЈ-у као привременој влади нове Југославије. Пропали су сви покушаји да се преко ЈДНЗ и ЦНК оспоре одлуке Другог заседања АВНОЈ-а и негира споразум Тито-Шубашић. Четнички покрет био је пред краја рата политички потпуно разбијен, напуштен од савезника и препуштен Комунистима на милост и немилост. У 1945. године ЦНК се осипао и нестао тако што се известан број његових чланова повукао, други су пребегли у иностранство или предали органима народне власти нове Југославије. Већина њих је на политичким процесима осуђено на дуге затворске казне, један део је и осуђен на смрт, а само мањи број је успео да се спаси суђења и да настави пропагирање четничког покрета у емиграцији. Састав ЦНК у земљи
Састав ЦНК у иностранству (римски огранак)
Референце
Литература
Спољашње везе |
.jpg)
.JPG)
Portal di Ensiklopedia Dunia
