Портал:Југословенска војска у отаџбини
|
 |
ИЗАБРАНИ ЧЛАНАК
Процес рехабилитације Драгољуба Михаиловића је судски процес који је покренут од стране Војислава Михаиловића, са захтевом да се смртна пресуда из 1945. године, којим је његов деда Драгољуб Михаиловић осуђен, поништи. Процес је покренут 2006. године пред Вишим судом у Београду, а прво рочиште је одржано тек 2010. године. Генерал Драгољуб Михаиловић је, по капитулацији Краљевине Југославије у Априлском рату, окупио групу југословенских официра, са намером да организује оружани отпор окупатору. Убрзо су му се придружили многи официри, али и добровољци из цивилства, па је тако настао оружани покрет на Равној гори. Југословенска влада у Лондону, заједно са краљем Петром II Карађорђевићем, проглалиса је генерала Драгољуба Михаиловића врховним заповедником Југословенске војске у отаџбини и Министром војске. Иако је Михаиловић у почетку имао добре односе са партизанским борцима, које је организовала Комунистичка партија Југославије, ти односи су се погоршали крајем 1941. године. Тада је дошло до идеолошких сукоба два покрета, пошто се Југословенска војска у отаџбини залагала за повратак монархистичког државног уређења након рата, док су комунисти сматрали да је потребно успостављање републике.
БИТКЕ
Битка за Шабац се одиграла од 22. септембра до 24. септембра 1941. године између четника и Немаца током Другог светског рата за време Трећег српског устанка. Командант операција напада на Немаце у Шапцу био је артиљеријски капетана прве класе Драгослав Рачић који је располагао са око 2.750 бораца за напад на град. Немци су се бранили са око 1.000 војника који су били добро утврђени у граду. Четничке снаге опколиле су Шабац и покушавали су током више напада да заузму центар града и да освоје млин „Јединство“, које је било најјаче немачко утвђење. Немци су се током борби добро бранили, покушали су више безуспешних пробоја из обруча, успели су да одбране прилазе мосту, тиме су избегли потпуно опкољавање од четника, мост на Сави је за Немце био од велике важности јер су преко њега очекивали појачање и помоћ од 342. дивизије. По подне 24. септембра 1941. године 342. немачка пешадијска дивизија, праћена хрватским усташама прелази мост преко Саве и разбија четнички обруч, који почињу да се повлаче према планини Цер. Немци су после битке за Шабац у знак одмазде за губитке које су им четници нанели извршили ратни злочин према српском цивилном становништвом, стрељавши око 2.100 грађана Шапца и Мачве. Наступ 342. дивизије у борбама за Шабац означио је почетак велике немачке офанзиве на устаничку територију.
ИЗАБРАНА БИОГРАФИЈА
Радомир Петровић - Кент (рођен 6. септембра 1917. Горњи Крупац, Алексинац - умро 23. јуна 2006. Женева, Швајцарска) био је потпоручник у војсци Краљевине Југославије и командант Бољевачке бригаде Југословенске краљевске војске у отаџбини за време Другог светског рата. После рата био је истакнути политички емигрант, експерт Уједињених нација, издавач и новинар.Родио се у селу Горњи Крупац код Алексинца, од оца Велимира и мајке Дивне, као седмо дете. Основну школу завршио је у свом родном селу, нижу гимназију у Алексинцу, а матурирао је у Нишу. Био је први ученик-матурант из његовог села. Године 1935. ступио је у Војно-интенданску академију и 1939. године произведен је у чин потпоручника.У Априлском рату био је у јединици под командом генерала Драшкића, на Кални, где му је био ратни распоред. Генерал Драшкић послао је потпоручника Петровића да однесе важан извештај генералу Цукавцу, у Ниш. На улазу у Ниш, Немци су заробили Радомира Петровића, који су нешто раније већ заузели град. Међутим, Петровић успео је да искористи несмотреност Немаца и да има побегне, придружио се поново Југословенској војсци у Соко Бањи, обавестивши команду да су Немци већ у Нишу.
ОВДЕ можете сазнати више...
ПОТРЕБНИ ЧЛАНЦИ
Помозите и Ви:
- Потребни чланци:
- Четнички одреди Југословенске војске, Муслиманска национална војна организација, Састанак у Брајићима, Операција Тојфел, Српски ударни корпус, Четничка емиграција, Врховна команда ЈВуО, Извршни одбор Централног националног комитета, Стојан Крстић, Роберт Мекдауел, Никола Ник Лалић, Злочини почињени над припадницима равногорског покрета
- Проширивање:
ИЗАБРАНА СЛИКА
 |
ДРАГОЉУБ МИХАИЛОВИЋ
Драгољуб Дража Михаиловић (Ивањица, Краљевина Србија, 27. април 1893 — Београд, ФНРЈ, 17. јул 1946) је био армијски генерал и начелник штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини, као и министар војске, ваздухопловства и морнарице Краљевине Југославије, у влади академика Слободана Јовановића и влади др Божидара Пурића, у току Другог светског рата. Током Балканских ратова и Првог светског рата Дража је био официр Српске војске у Краљевини Србији. Након Другог светског рата нове комунистичке власти су га осудиле на смрт и после стрељања сахраниле на тајном месту. Тренутно се пред Вишим судом у Београду води поступак за његову рехабилитацију. Михаиловић је један од најодликованијих официра у историји модерне српске државе, а последње одликовање му је доделио постхумно амерички председник Хари Труман марта 1948. године одликовао га је орденом Легија за заслуге првог степена због организовања и вођења веома важних снага отпора против непријатеља у окупираној Југославији, спасавању америчких авијатичара оборених над Југославијом, доприносу савезничкој ствари и помоћи у коначној победи Савезника у Другом светском рату.
КАТЕГОРИЈЕ И ШАБЛОНИ
Категорије
- Категорија:Југословенска војска у отаџбини
- Категорија:Равногорски покрет
- Категорија:Југославија у Другом светском рату
- Категорија:Официри Војске Краљевине Југославије
- Категорија:Јединице ЈВуО
- Категорија:Четници
- Категорија:Комити
Шаблони
ОСТАЛИ ПОРТАЛИ
Portal di Ensiklopedia Dunia
