Црква Рођења Пресвете Богородице у Љубињу

Црква Рођења Пресвете Богородице
Основни подаци
Статус	Национални споменик Босне и Херцеговине
Тип	црква
Епархија	Епархија захумско-херцеговачка и приморска
Оснивање	1867.
Посвећен	Богородици
Локација
Место	Љубиње
Држава	Република Српска
Координате	42° С; 18° И / 42° С; 18° И / 42; 18
Црква Рођења Пресвете Богородице Црква Рођења Пресвете Богородице на карти Босне и Херцеговине

Црква Рођења Пресвете Богородице је храм Српске православне цркве који се налази у Љубињу у Републици Српској, БиХ и припада Епархији захумско-херцеговачкој и приморској. Године 2005. проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине од стране Комисије за очување споменика.
Поред цркве, национални споменик чини и њено покретно наслеђе, односно литија икона и јеванђеље из 1789. године, као и средњовековне некрополе стећака са споменицима. Један део наслеђа чини и Служабник штампан у Венецији 1580. године, а налази се у овој цркви.

Црква је стационирана у Љубињу, у непосредној близини магистралног пута који од Мостара преко Љубиња води до Дубровника. Сама црква смештена је средишту некадашње некрополе стећака, а у њеној непосредној близини налази се гробница цивилним жртвама фашистичког терора.^[1]

Црква је саграђена 1867. године, о чему сведочи натпис у унутрашњем делу храма. Након археолошких ископавања у унутрашњости цркве, закључено је да је у њој присутан археолошки локалитет. Пронађени су римски гробови из периода римске владавине на овом подручју. Пронађена је и гробница озидана на свод, која се везује за ранохришћански период између 4. и 6. века и улазе у архитектонски склоп ранохришћанских базилика.
На основу истраживања закључило се да се на месту данашње цркве налазила старија средњовековна црква, која је обухватала гробницу и свод. Такође, из рановизантијског периода пронађен је стуб олтарске преграде и керамика.^[2]
Средњовековна црква је изграђена најраније у 12. веку, током владавине Немањића, о чему сведочи гроб нађен унутар цркве, на којем се налазе минђуше с једном јагодом. Црква је обнављана крајем 14. и почетком 15. века, тада и омалтерисана, а сахрањивање је вршено с њене јужне стране. Сахрањивање је трајало још од римског периода, све до данас, јер се на овом месту налази православно гробље. Укупно је истражено 30 гробова.^[1]

Након изградње нове цркве, она је неколико пута реконструисана, два пута је подизан ниво пода цркве, а са спољашњих зидова уклоњен је малтер. Од јула до октобра 2014. године вршена су археолошка истраживања у оквиру цркве, у организацији Музеја Херцеговине Требиње и Републичког завода за заштиту културно-историјског наслеђа из Бање Луке.^[3]

• Сајт епархије захумско-херцеговачке и приморске