Црква Свете Петке у Пожаревцу
Црква Свете Петке у Пожаревцу налази се у новом делу града, званом „Бусије“. Храм је посвећен Светој Параскеви односно Петки (грч. Παρασκευή - петак - дан добровољних Страдања Господњих). Радови на храму су отпочети 2001. године, а храм је освећен 2013. године. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве. Храмовна слава се прославља 14. октобра по старом, односно 27. октобра по новом календару. Историјат![]() Благословом његовог преосвештенства владике Браничевског, господина Др Игњатија, 6. октобра 2001. године освештени су темељи цркве у Пожаревцу, у насељу Бусије. Поштовање Свете Петке је веома распрострањен на овим подручијима међу верницима, због тога је храм и посвећен овој светитељки.[1] За подизање овог храма град Пожаревац је бесплатно уступио 50 ари плаца у улици Страхињића Бана. [2] Градња овако важног храма је започета у економски незгодном тренутку по Србију, због дуготрајних санкција међународне заједнице и НАТО бомбардовања Србије - због тога је градња могла да се одвија само уз велику помоћ донације ктитора и верног народа. ![]() Главни ктитор је била Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац са сталним новчаним средствима и АД „Водопривреда" Пожаревац, са помоћи у машинским радовима, превозима и одређеним грађевинским материјалима. Донори су били и друга градска и јавна предузећа. Поред финансијске помоћи, Холдинг компанија ,,Бамби“ Пожаревац поклонила је и три звона набављена у Грчкој као и плаштаницу Св. Петке која је донета из Јашија из Румуније. Поред даривања плаштанице издато је:
Грађевински одбор![]() Пре почетка изградње храма, формиран је грађевински одбор чији је задатак био да се бави свим пословима везаним за градњу, обезбеђивањем средстава од донора. Грађевински одбор су чинили:
Основне карактеристике објектаХрам је рађен по пројекту Крсте Николића, дипл. инж., дужина цркве је 31 метар, ширина 20 метара, а висина централне куполе је 31 метар. Црква има три звоника, брод и централну куполу. Црква је изграђена у српско - византијском стилу. За изградњу је утрошено 280.000 опеке из околине Пожаревца, а бетонски стубови се не примећују јер су узидани, док само здање има 120 спољних отвора. Сам храм може да прими 2.500 верника. Храм има две галерије, а на другој галерији је изграђен образовни центар амфитеатерског типа „Ecclesia Viminaciensis“.[3] Центар је вишенаменски и треба да представља место сабирања богослова, вероучитеља и катихета пре свега Браничевске епархије, али и других дијацеза Српске православне цркве. Иконостас![]() Сликарски радови на иконостасу дело су студената Академије ликовних уметности из Београда у класи професора Горана Јанићијевића, док је резбарске и дуборезне радове извео мајстор Звонимир Стевић из Касидола.[4] На иконостасу је насликано у провој зони 6 икона, са десне стране: Господ Исус Христос, Свети Јован Крститељ, Свети Георгије; са леве стране; Богородица, Света Петка и Свети Никола; као и четири на дверима у првој зони. Јужна, једнокрилна олтарска врата су са иконом Светог Стефана; северна, једнокрилна олтарска врата су са иконом архангела Михаила. Централне, двокрилне, олтарске двери носе иконе архангела Гаврила и Пресвете Дјеве Марије (сцена благовести).[4] У другој зони насликане су дванаест икона са ликовима апостола и јеванђелиста, док у трећој високој зони је икона у полулуку резбареног дубореза ,,Тајна вечера". На Врху је Распеће Господа на крсту и два уоквирена медаљона са ликовима Богородице и Светог Јована.[4] На иконостасу је изрезбарена стилизација паунова као рајских птица.[4] Фрескопис![]() ![]() На западном зиду је насликано Рођење Пресвете Богородице, Успење Пресвете Богородице и Ваведење, а на стубовима испред прве галерије су насликани столпници. Изнад фресака који приказују живот Пресвете Богородице, насликан је Христос окружен апосотолима, двојицом арханђела и херувимима. Западни зид је фрескописао Звонимир Стевић из Касидола.[5] Олтар и источни зид је осликао грчки иконописац, свештеник Стаматис Склирис.[6] Његов стил иконописања представља синтезу традиционалног иконописања са модерним сликарским трендовима, са циљем да што јасније приближи есхатолошку реалност модерном човеку. У олтару је насликан Други Христов долазак, а на источном зиду је насликано Васкрсење Христово, причешће апостола, Благовести, Св. Василије Велики и Св. Јован Златоусти. ГалеријаВиди јошРеференце
|
Portal di Ensiklopedia Dunia