Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу

Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу
Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу
	Црква Светог Игњатија Богоносца
Опште информације
Место	Мало Црниће
Општина	Мало Црниће
Држава	Србија
Време настанка	1892.
Тип културног добра	Споменик културе
Надлежна установа за заштиту	Регионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Црква Светог Игњатија Богоносца у Малом Црнићу подигнута је 1892. године заслугом индустријалца Антона И. Бајлонија, о чему сведочи и натпис на мермерној плочи изнад западног портала. Из њега сазнајемо да је црква завршена 12. јула 1892. године, а свечано освећена од стране митрополита Михаила 18. септембра 1894. године. Црква у Малом Црнићу је проглашен за споменик културе.^[1]

Изглед

Саграђена је у духу ханзенатике по пројекту архитекте Светозара Ивачковића, као једнокуполна грађевина, основе слободног крста. Просторно је подељена на олтарску апсиду на истоку, наос са правоугаоним певничким просторима и малу припрату са галеријом на западу. Декорацију фасада одликује јасан утицај Ханзенове школе уз употребу полихромије, односно комбиновања окер боје и тзв. „помпејско црвене“. За архитекту Ивачковића карактеристични су употреба квадрифора од белог мермера на бочним фасадама, западни портал са портиком у облику балдахина и купола која се уздиже над укрсницом и почива на кружном тамбуру са узаним монофорама које се смењују са слепим нишама.

Изузетно вредну сликарску целину чини десет икона распоређених у три зоне на нижој олтарској прегради изведеној у класицистичком духу, рад једног од најзначајнијих представника српског романтизма Стеве Тодоровића и мајстора његове сликарске радионице. Живопис у цркви радио је сликар Доминик.

Црква поседује вредне примере икона, богослужбених књига и сасуда и комада црквеног мобилијара. Од покретних икона посебно су вредне: две приложничке иконе Ане и Антона Бајлонија, икона Успења Богородице, рад Живе Радака из 1894. године коју је цркви даровао Стојан Стојићевић и икона Свете Тројице, рад пожаревачког сликара Живка Павловића.

У порти се налазе звоник подигнут 1906. године и споменик палим ратницима у ратовима за ослобођење Србије.