Црква Сошествија Светог Духа у Власотинцу

Црква Сошествија Светог Духа у Власотинцу
Црква Сошествија Светог Духа у Власотинцу
	Прочеље и западни улаз Јужна страна храма Црква Сошествија Светог Духа
Опште информације
Место	Власотинце
Општина	Власотинце
Држава	Србија
Врста споменика	Споменик културе
Време настанка	1858.
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.ni.rs

Црква Сошествија Светог Духа, позната и под именом црква Свете Тројице у Власотинцу, , православни је храм који припада Епархији нишкој Српске православне цркве. Подигнута је 1858. године и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Историјат

Изградња цркве је почела 1832. године на имању Саве Скоробара који га је поклонио цркви. Завршена је 1835. године када је и освећена од епископа Венедикта. Црква се изненада срушила 1838. године, а њена изградња је поново почела 1855. године. Грађена је до 1858. и исте године освћена од епископа Јанићија.

Архитектура цркве

Основа цркве је правоугана са наосом и припратом. Са западне и јужне стране је трем са аркадама. Трем је веома простран и поплочан опекама. Кров цркве је ћеремидан. На угловима крова се налазе четири минијатурна „слепа“ кубета. То је реткост у нашој црквеној архитектури. У лесковачкој области више их нигде нема. Олтар је простран и добро осветљен. Олтарска апсида је округла.^[1]

Заслуге о подизању цркве

Највећу заслугу за подизање цркве имао је учитељ Стојан Младеновић–Даскал. Црква поседује вредну библиотеку са богослужбеним књигама, од којих је најстарија Минеј за месец јун, штампана у Москви 1554. год.^[2]

Градитељи и ктитори

Црква у Власотинцу је дело чувених градитеља из породице Дамјановски из Западне Македоније. Живописана је 1894. године у северном и јужном делу наоса, а фреске су поклон власотиначких трговаца и занатлија. Ремек дела резбарства су 2 стола у цркви, израда Зафира Заше Димитријевића, досељеног из Прилепа или Велеса. Овог дуборезца помиње и Душан Он. Поповић у рукопису „Историја Власотинца и околине“.

Звонара је подигнута 1899. године заузимањем свештеника Душана Он. Поповића и свештеника Христифора Поповића, тутора Јордана Цонића, Цире Хранића и Вукадина Шушулића. Парохијски дом је подигнут 1927. године, а од 1939. до 1947. црква је ограђена високим каменим зидом.