Црква брвнара у Сечој Реци

Црква брвнара у Сечој Реци
Црква брвнара у Сечој Реци
	Црква брвнара, Сеча Река
Опште информације
Место	Сеча Река
Општина	Косјерић
Држава	Србија
Време настанка	1812.
Тип културног добра	Споменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе
	www.zavodkraljevo.rs

Црква брвнара у Сечој Реци, општина Косјерић у Златиборском округу, убраја се у споменике културе од великог значаја.^[1]^[2] Поред цркве брвнаре подигнута је у периоду од 1900. до 1903. године зидана црква истог посвећења. Између цркви је зидани звоник, за кога се зна да је старији од нове цркве.

Историјат

Постојање цркве у селу Сеча Река може се пратити од 1786. године, па до 1812. године када је на месту спаљеног старијег храма 1805. године, довршена и освећена постојећа брвнара посвећена великомученику Георгију (Светом Ђорђу). Међутим, археолошки остаци на неким локацијама у непосредном окружењу основ су за претпоставку да је црква у Сечој Реци постојала знатно раније, можда још у време средњовековне српске државе. Последња црква која је претходила садашњој, обновљеној цркви, такође је била од дрвета и саграђена на истом месту. Током 1805. године када су се око града Ужица водиле борбе између устаничке војске и турског гарнизона, црква је спаљена.

Изглед цркве

Цркву брвнару чине полигонални олтарски простор, наос, припрата са хором и трем. Кров покривен шиндром има јако изражену слемењачу. Врата на западном и северном зиду носе богату бојену резбарену декорацију у виду прецизно изведених розета на касетираној површини.

Унутрашњост цркве је издељена двема преградама на припрату, наос и олтарски простор са обележеним простором за проскомидију. Ентеријером доминира дрвени резбарени и бојени полијелеј, дело осаћанских неимара, испод којег је камена амвонска розета, као и бројне иконе, хронолошки углавном везане за 19. век. Међу њима се издвајају царске двери и надверје Симеона Лазовића, који се сврставају у његова најлепша остварења. Истом мајстору се приписује и шкриња у којој се чувао прибор за причешћивање, а чији је поклопац осликан представама Богородице са Христом, Светог Николе и Светог Луке.

Око цркве су постављени споменици-крајпуташи, подигнути у периоду 1912—1918. ратницима изгинулим у Балканским и Првом светском рату. У порти цркви у каснијем периоду подигнута су два настрешице-лапидаријума под којима се такође налазе споменици. Над споменицима је урађена конзервација и освежени су бојама.

На цркви конзерваторски радови вршени су 1952. и 1975.^[3]