Чонград-Чанад (жупанија)
Чонградско-чанадска жупанија, (мађ. Csongrád-Csanád megye) је једна од жупанија региона великих равница и северне мађарске у Мађарској и налази се у јужном делу регије велике јужне равнице. Чонградско-чанадску жупанију река Тиса дели на два дела. Своје границе дели са Србијом и Румунијом и са мађарским жупанијама Бач-Кишкун, Јас-Нађкун-Солнок и Бекеш. Површина жупаније је 4.262,68 km² а седиште жупаније је град Сегедин. Природне одликеЦела жупанија лежи на равничарском подручју Панонске низије, са великим бројем сунчаних дана и богатом црницом, што је чини једним од веома важних пољопривредних делова Мађарске. Највиша надморска висина жупаније је Ашотхалом (Ásotthalom) (125 m), а најнижа Ђаларет (Gyálarét) (78 m, уједно и најнижа надморска висина Мађарске). ИсторијаДанашње подручје Чонградско-чанадске жупаније је одређено уређењем из 1950. године. Укинута је чанадска жупанија и делови припојени Чонградској. Такође, жупанији су припојени градови и општине бивше, Торонталске жупаније, Кишзомбор и Мако. Од 4. јуна 2020. године носи данашњи назив. Седиште жупе је првобитно било премештено из Сентеша у Ходмезевашархељ, па после 1962. године у Сегедин. Привреда![]() Најпознатији производи ових крајева су паприка код Сегедина и лук код Макоа. Поред ових најпознатијих такође значајни пољопривредни производи су жито, поврће и воће. Половина лука, паприке и поврћа произведене у Мађарској потичу из ове жупаније. Жупанија је такође богата нафтом и природним гасом. Захваљујући плодном земљишту Чонградска жупанија учествује у Мађарској привреди са 6,2%. После жита и кукуруза трећи по реду производ је сунцокрет. Такође од значаја је и производња шећерне репе, црног и белог лука. Најбогатији са производњом поврћа су крајеви у околини градова Мако и Сегедин. Срезови у жупанији Чонград![]() У Чонградско-чанадској жупанији постоји 7 срезова. Срезови у жупанији Чонград-Чанад са основним статистичким подацима[1]:
Градови-срезови
Градске општине(Ред списка је направљен по опадајућем низу броја становника датог места, попис је из 2001. године, курзивним текстом су написана оригинална имена на мађарском језику), а у заградама је број становника.
Села
Референце
Спољашње везе |
Portal di Ensiklopedia Dunia