Индија и Пакистан су постале пуноправне чланице организације 9. јуна 2017. године.[2] Челници организације су 17. септембра 2021. одобрили захтјев Ирана за пуноправно чланство, а до ступања земља остаје у статусу посматрача.[3] Почетак процедуре стицања пуноправног чланства Бјелорусије у организацији најављен је 16. септембра 2022, док истовремено остаје у организацији у статусу посматрача.[4]
Укупна територија земаља чланица ШОС је више од 35 милиона км², односно 65% територије Евроазије. Укупан број становника земаља ШОС је око 3,5 милијарди људи (2022),[5] односно половина свјетске популације.[6] Кинеска привреда је друга свјетска привреда по номиналном БДП, прва по БДП по паритуте купне моћи (од 2014); индијска привреда је трећа по БДП (ПКМ).
ШОС није војни блок (као нпр. НАТО) или отворена редовна безбједносна конференција (као нпр. АРФ), већ заузима међупозицију.[7] Главни задаци организације су јачање стабилности и безбједности на ширем подручју, обједињење држава учесница, борба против тероризма, сепаратизма, екстремизма, трговине дрогом, развој економске сарадње, енергетско партнерство, научно и културно међудјеловање.
Образовање
У 2009, на састанку у Јекатеринбургу, шефови држава — земље чланице ШОС-а одлучили да доделе статус преговарача Шри Ланци и Белорусији.
28. април 2010. потписали су Меморандум о пружању Белоруски статус преговарача у ШОС-у, да озваничи овај статус за Белорусију.
7. јун 2012, лидери земаља чланица Шангајске организације за сарадњу су потписали одлуку о додели Авганистану статус посматрача у ШОС и одлуку о додели Турској статус преговарача.
Током протеклих неколико година, активности организације су проширена и повећање војне сарадње, размену обавештајних података и борби против тероризма.
Од почетка савеза било је бројник заједничких војних вежби. Прва од њих је одржана у 2003, са првом фазом одвија у Казахстану, а друга у Кини. Од тада Кина и Русија су се удружили за велике ратне игре у 2005 (мировној мисији 2005), 2007 и 2009, под окриљем организације за сарадњу Шангају. Више од 4.000 кинеских војника учествовао на заједничке војне вежбе у 2007 (познат као „мировне мисије 2007”), која је одржана у Цхелиабинск у близини Урала, као што је договорено у априлу 2006, на састанку министара одбране ШОС-а. Руски министар одбране Сергеј Иванов рекао је да ће вежбе бити транспарентни и отворени за медије и јавност. Након успешног завршетка Ратне игре ", руски званичници су почели да говоре о томе да би и Индија требало да уђе у такве вежбе у будућности и ШОС да преузима војну улогу. У мировној мисији 2010, спроведеној од 9-25 септембра на Матибулак полигону Казахстана, више од 5.000 особља из Кине, Русије, Казахстана, Киргистана и Таџикистана спроведе заједничко планирање и оперативне маневре.[8]
4. јуна 2014, у главном граду Таџикистана Душанбе, идеја је доведена да споји резултат од ОДКБ. Та се идеја још увек разматра.
јачање веза између држава чланица, међусобно поверење, пријатељство и добросуседство.
развој мултидисциплинарне сарадње у одржавању и јачању мира, безбедности и стабилности у региону, да допринесе изградњи нове демократског, и рационалног међународног политичког и економског поретка.
заједнички напори у борби против тероризма, сепаратизма и екстремизма у свим њеним облицима, у борби против трговине дрогом и трговине оружјем, други транснационалних криминалних активности и илегалне миграције.
унапређивање делотворне регионалне сарадње у политици, трговини-економији, одбрани, спровођење закона, заштите животне средине, културе, науци, техници, образовању, енергетици, саобраћају, кредитима, финансијским и другим областима од заједничког интереса.
олакшица свеобухватан и уравнотежен економски раст, друштвени и културни развој у региону кроз заједничке акције на основу равноправног партнерства за одрживи побољшање животног стандарда и побољшање услова живота народа држава чланица.
координата приступа интеграције у светску економију.
промовисање људских права и основне слободе у складу са међународним обавезама држава чланица и њиховом националном законодавству.
одржавање и развијање односа са другим државама и међународним организацијама;
сарадња у спречавању међународних сукоба и њиховог мирног насиља.
заједничка потрага решавања проблема који се јављају у XXI веку.
Председници држава на самиту ШОС-а у Екатеринбург, Русија 2009 год.
Анализа
Релације са Западом
Сједињене Државе су поднеле захтев за статус посматрача у SCO-у, али су одбијене 2005. године.[9]
На самиту у Астани у јулу 2005, са ратовима у Авганистану и Ираку који су наговестили неограничено присуство САД снага у Узбекистану и Киргистану, SCO је затражио од САД да постави јасан распоред за повлачење својих трупа из држава чланица SCO. Убрзо након тога, Узбекистан је затражио од САД да напусти ваздухопловну базу К2.[10]
Извештај из 2007. наводи да SCO није дао директне коментаре против САД или њено војно присуство у региону; међутим, неке индиректне изјаве на прошлим самитима западни медији су посматрали као „танко прикривене нападе на Вашингтон”.[11]
Једна истражитељка Европског парламента је 2015. године изразила своје мишљење да су „институционалне слабости, недостатак заједничких финансијских средстава за реализацију заједничких пројеката и сукобљени национални интереси спречили SCO да постигне виши ниво регионалне сарадње”.[12]
^Талибанску владу није признала ниједна чланица ШОС. Представници талибана нису учествовали на самиту ШОС у Душанбеу у септембру 2021. године. Истовремено, ни нове авганистанске власти ни чланице ШОС нису покренуле питање одузимања статуса посматрала Кабулу.
^Предсједник Туркменистана годишње учествује на самитима ШОС као гост предсједавајуће земље.
Fels, Enrico (2009). Assessing Eurasia's Powerhouse. An Inquiry into the Nature of the Shanghai Cooperation Organisation. Winkler Verlag: Bochum. ISBN978-3-89911-107-1.
Plater-Zyberk, Henry; Monaghan, Andrew (2014). „Strategic Implications of the Evolving Shanghai Cooperation Organization”. Strategic Studies Institute and U. Strategic Studies Institute, US Army War College. JSTORresrep11392..S. Army War College Press.
