Шиаоцова тонометрија

Шиаоцова тонометрија
Шиаоцова тонометрија
Сврха	мерење интраокуларног притиска

Шиаоцова тонометрија, названа тако по њеном аутору Hjalmar-у Schiotz-у (1905), прва је метода мерења очног притиска. Данас је Шиаоцов индентациони тонометар због подложности грешкама у мерењу сталног притисак унутар ока (ИОП) све је мање у употреби.^[1]^[2]

Историја

Ову методу осмислио је норвешки офталмолог Хјалмар Аугуст Шиаоц (Hjalmar August Schiøtz), а први пут је представио Норвешком медицинском друштву 10. маја 1905. године.^[3]^[4]

Шиaоцова тонометрија која се заснована на принципу индентационе тонометрије, пре Голдманове апланационе тонометрије,^[5] била је широко распрострањена, све док се кроз примену није показало да не даје поуздане вредности сталног притисак унутар ока или интраокуларног притиса (ИОП). Данас се ретко користи и то претежно у медицинским установам у неразвијеним деловима света.

Карактеристике методе

Шиaоцов тонометар се састоји од клипа на који је окачен тег који индентира рожњачу и мери величину индентације рожњаче на постављеној скали, чије се очитане вредности потом претварају у милиметре живе помоћу табеле.^[3]

Предности

Предности ове тонометрије су што је тонометар јефтин, мобилан, лак за одржавање, једноставан за руковање и не захтева употребу биомикроскопа.

Ограничења

Разлика у крутости зидова очне јабучице нарушава тачност мерења, тако да се прецењујући резултати мерења овим тонометром добијају код старијих људи, а потцењујући код пацијената са Грејвсовом болешћу и миопијом.

Недостаци

Недостаци због којих је овај тонометар све мање у употреби су:^[6]

грешке у самом инструменту,

грешке услед контракције екстраокуларних мишића због акомодације, варијацијом запремине јабучице и ригидношћу ока,

грешке у очитавању скале 2 - 4, која је је ± 2 mmHg код нормалних вредности, а код повишених вредности око ± 4 mmHg.

Галерија

Неки од музејских примерака Шиаоцовог тонометра
Шиаоцов тонометар
Шиаоцов тонометар

Референце

^ Wallace LM Alward. Tonometry and tomography. In: Krachmer JH, editor. Glaucoma the requisites in ophthalmology. Departments of Ophthalmology. The University of lowa College of Medicine lowa City, IA. 2000. p. 19–25.
^ Pasquale, Louis R (2001). „Glaucoma the Requisites in Ophthalmology. Wallace L. M. Alward. St. Louis, Missouri, Mosby, 1999. 260 pages, illustrated. $89.00”. American Journal of Ophthalmology. 131 (5): 682—683. ISSN 0002-9394. doi:10.1016/s0002-9394(01)00863-7.
^ ^а ^б Handley, Neil. „Tonometers”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2013.
^ Ytteborg, Jan (2001-02-10). „Hjalmar Schiøtz og hans tonometer”. Tidsskrift for den Norske Legeforening.
^ Goldmann H (1957), Applanation tonometry. New York. Josiah Macy, Jr. Foundation
^ Allingham RR, Damji KF, Freedman S, Moroi SE, Rhee DJ. Intraocular Pressure and Tonometry. In: Shield’s Textbook of Glaucoma, Philadelphia: Lippincott, Williams & Wilkins. 24–40.