1. козачка коњичка дивизија

**1. козачка коњичка дивизија**
1. козачка коњичка дивизија
Постојање	септембар 1943. Место формирања:; Независна Држава Хрватска
Формација	Донска козачка коњичка бригада; Кавкаска козачка коњичка бригада; Кубанска козачка коњичка бригада; 55. артиљеријски пук; 55. извиђачки батаљон; 55. инжењеријски батаљон
Јачина	17.500 војника и официра (4.500 Немаца и 13.000 Руса)[тражи се извор]
Део	Вафен-СС
Ангажовање	Операција Пантер; Операција Напфкухен; Операција Валдрауш; Прва бањалучка операција НОВЈ; Операција Шах; Десант на Дрвар; Друга бањалучка операција НОВЈ; Вировитички мостобран
Команданти
Командант	генерал-лајтнант Хелмут фон Панвиц (нем. Helmuth von Pannwitz)

Прва козачка коњичка дивизија Вермахта формирана је током лета 1943. од козачких антисовјетских добровољаца и одабраних регрутованих заробљеника Црвене армије. Почев од септембра 1943. налази се у саставу 69. резервног корпуса Друге оклопне армије који је био задужен за територију северно од Саве. Поред ангажовања у корпусним операцијама против НОВЈ у Срему и Славонији, Друга оклопна армија употребљавала је делове ове јединице и у операцијама јужно од Саве.

У новембру 1944. проглашена је СС-формацијом.

У јануару 1945. развијањем из њеног састава формирана је и Друга козачка коњичка дивизија, са којом је заједно сачињавала 15. козачки коњички корпус. Ратни пут завршила је у јужној Аустрији, делом заробљена од Црвене армије, а делом од Британаца. Британци су свој део заробљеника предали Црвеној армији. Након предаје, њени припадници су већином стрељани.

Историја

1. козачка коњичка дивизија је регрутована од Козака, заробљених припадника Црвене армија, затим делимично од Руса регрутованих са подручја под немачком окупацијом и дезертера из Црвене армије. Била је позната по изразито анти-бољшевичкој оријентацији и великој борбености. Дивизију су чинила четири пука: донски, кубањски, сибирски и теречки, којима су командовали немачки и козачки официри, док је командант дивизије био генерал Хелмут фон Панвиц. Многе припаднике дивизије су пратили чланови њихових породица.^[1]

По свом образовању у априлу 1943, дивизија је послата у Независну Државу Хрватску и стављена је под команду 2. оклопне армије и коришћена за обезбеђивање позадине. Првенствени задатак дивизије је била заштита железничке пруге Београд-Загреб од партизанских саботажа.