Пролеће–лето – Арапске снаге под командом Хасана ибн ал-Нумана заузимају Картагину, окончавајући византијску власт у северној Африци. Поражена византијска флота се побунила и прогласила Тиберија III, који је збацио Леонтија после кратке опсаде Цариграда, за византијског цара.
Јесен–зима – Византијски генерал Ираклије, брат Тиберија III, са војском прелази планинске превоје планине Таурус у Киликију. Покреће кампању у Сирији, побеђује арапске снаге из Антиохије и врши нападе до Самосате (модерна Турска).
Избијање бубонске куге у Цариграду, Сирији и Месопотамији: Теофан Исповедник извештава да је куга трајала четири месеца и описује велики број умрлих у Цариграду. Цар Леонтије наређује да се уништи пијаца у цариградској теретној луци Неорион, где се продају животиње и која се сматра извором заражених животиња донетих из Сирије. Арапска војска је принуђена да обустави своје војне операције. Према сиријским изворима, куга у Сирији је трајала још две године.
Берхтред, англосаксонски племић, убијен је предводећи војску Нортамбрија против Пикта. Краљевство Цаит (или Цат) у северној Шкотској је припојено.
Снаге Бербера предвођене краљицом Кахином разбијене су од стране арапских освајача у Ауресу (Алжир). Она је окупила Бербере од колапса византијске моћи.
Дае Јо-иоунг успоставља краљевство Балхае у Манџурији.
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small}
