Sanitacija

Sanitacija se odnosi na javnozdravstvene uslove povezane sa čistom pitkom vodom i adekvatnim tretmanom i odlaganjem ljudskih izlučevina i kanalizacije.^[1] Sprečavanje ljudskog kontakta s izmetom deo je sanitarne zaštite, kao i pranje ruku sapunom. Sanitarni sistemi imaju za cilj da zaštite zdravlje ljudi pružajući čisto okruženje koje će zaustaviti prenošenje bolesti, naročito fekalno-oralnim putem.^[2] Na primer, dijareja, glavni uzrok neuhranjenosti i zaostalog rasta kod dece, može se smanjiti sanitacijom.^[3] Postoje mnoge druge bolesti koje se lako prenose u zajednicama koje imaju nizak nivo sanitacije, kao što su askarijaza (tip infekcije crevnim glistama ili helmintijaza), kolera, hepatitis, polio, šistozomijaza, trahoma, i niz drugih.

Postoji niz sanitarnih tehnologija i pristupa. Neki primeri su potpuna komunalna sanitacija, sanitacija bazirana na kontejnerima, ekološka sanitacija, urgentna sanitacija, terenska sanitacija i održiva sanitacija. Sanitarni sistem obuhvata prihvatanje, skladištenje, transport, tretman i odlaganje ili ponovnu upotrebu ljudskih izlučevina i otpadnih voda.^[4] Aktivnosti ponovne upotrebe unutar sistema sanitacije mogu se usredsrediti na nutrijente, vodu, energiju ili organske materije sadržane u izlučevinama i otpadnim vodama. To se naziva „sanitarnim lancom vrednosti” ili „sanitarnom ekonomijom”.^[5][6]

Nekoliko sanitarnih „nivoa” se koristi za poređenje stepena sanitarnih usluga unutar pojedinih zemalja ili širom zemalja.^[7] Sanitaciona lestvica koja je definisa Zajedničkim programom nadgledanja za 2016. godinu počinje od otvorene defekacije i kreće se naviše koristeći izraze „nepoboljšani”, „ograničeni”, „osnovni”, pri čemu je najviši nivo „bezbedno upravljan”.^[7] Ovo se posebno odnosi na zemlje u razvoju.

Ljudsko pravo na vodu i sanitaciju priznala je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija 2010. godine. Sanitacija je globalni razvojni prioritet i predmet Cilja 6 održivog razvoja.^[8] Procena JMP-a za 2017. godinu navodi da 4,5 milijardi ljudi trenutno nema bezbedno upravljanje sanitacijom.^[8] Nedostatak pristupa sanitaciji utiče ne samo na javno zdravlje, već i na ljudsko dostojanstvo i ličnu sigurnost.

Svetska zdravstvena organizacija definiše termin „sanitacija” na sledeći način:

„Sanitacija se generalno odnosi na pružanje postrojenja i usluga za bezbedno odlaganje ljudske mokraće i izmeta. Reč sanitacija se takođe odnosi na održavanje higijenskih uslova, kroz usluge kao što su prikupljanje smeća i odlaganje otpadnih voda”^[9]

Sanacija uključuje sve četiri od ovih stavki inženjerske infrastrukture (iako je često samo prva snažno povezana s pojmom „sanitarne zaštite”): sistemi za menadžment fekalija, sistemi za menadžment otpadnih voda (ovdje su uključena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda), sistemi za upravljanje čvrstim otpadom, sistemi odvodnjavanja kišnice, koji se nazivaju i padavinskim odvodom.

Postoje neke varijacije u upotrebi termina „sanitacija” među raznim zemaljama. Na primer, promociju higijene neki vide kao sastavni deo sanitacije. Iz tog razloga, Savetodavno veće za snabdevanje vodom i sanitaciju definiše sanitaciju kao „sakupljanje, transport, tretman i odlaganje ili ponovnu upotrebu ljudskih izlučevina, kućnih otpadnih voda i čvrstog otpada, i pripadajuća promocija higijene”.^[10]

Uprkos činjenici da sanitacija uključuje prečišćavanje otpadnih voda, ta dva termina se često koriste uporedo kao „sanitacija i upravljanje otpadnim vodama”.

Sveukupna svrha sanitacije je da se obezbedi zdrava životnu sredinu za sve, zaštitite prirodni resursi (kao što su površinske vode, podzemne vode, tlo) i obezbediti sigurnost, bezbednost i dostojanstvo ljudima kada oni vrše defekaciju ili mokrenje.

Ljudsko pravo na vodu i sanitaciju priznala je Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija (UN) 2010. godine.^[11][12][13] To je prepoznato u međunarodnom pravu kroz ugovore o ljudskim pravima, deklaracije i druge standarde. Ono je izvedena iz ljudskog prava na adekvatan životni standard.^[14]

Efikasni sanitarni sistemi pružaju prepreke između izlučevina i ljudi na takav način da se prekida ciklus prenosa bolesti (na primer u slučaju fekalno prenosivih bolesti).^[15] Ovaj aspekt je vizualizovan F-dijagramom gde svi glavni putevi prenošenja fekalno-oralnih bolesti počinju slovom F: engl. feces, fingers, flies, fields, fluids, food (sa značenjem: izmet, prsti, muve, polja, fluidi, hrana).^[16]

Sanitacija на Викимедијиној остави.

• IRC /en/ World Health Organization overview on sanitation
• Sanitation, Hygiene and Wastewater Resource Guide (World Bank)
• Sustainable Sanitation Alliance