Stearinska kiselina

Stearinska kiselina^[1]
Nazivi
	IUPAC naziv Octadecanoic acid
	Drugi nazivi C18:0 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS broj	57-11-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
DrugBank	DB03193 ;
ECHA InfoCard	100.000.285
PubChem C ID	5281;
	SMILES CCCCCCCCCCCCCCCCCC(=O)O; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C18H36O2
Molarna masa	284g/mol
Gustina	0,847 g/cm3 na 70 °C
Tačka topljenja	696 °C (1.285 °F; 969 K)
Tačka ključanja	383 °C (721 °F; 656 K)
Indeks refrakcije (nD)	1,4299
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Stearinska kiselina je zasićena masna kiselina sa 18 ugljenika dugim lancom i IUPAC imenom oktadekanoinska kiselina. Ona je voskasta čvrsta materija, sa hemijskom formulom C₁₈H₃₆O₂, ili CH₃(CH₂)₁₆COOH. Njeno ime potiče od grč. στέαρ, ("stéar"; genitiv: "stéatos"), što znači loj. Soli i estri stearinske kiseline su stearati.

Prehrambeni izvori

Stearinska kiselina se javlja u mnogim životinjskim i biljnim mastima i uljima, mada je zastupljenija u mastima životinjskog porekla. Značajan izuzetak su kakao maslac i ši maslac koji sadrže 28–45% stearinske kiseline.^[4]

Reakcija

Stearinska kiselina podleže tipičnim reakcijama zasićenih karboksilnih kiselina, kao što su redukcija do stearil alkohola, i esterifikacija sa nizom alkohola.

Stearinska kiselina se koristi zajedno sa ricinusom za pripremu tekstilnih omekšivača. Oni se zagrevaju i mešaju sa kaustičnom potašom ili kaustičnom sodom.

Reference

^ Susan Budavari, ур. (1989). [erck Index (11th изд.). Rahway, New Jersey: Merck & Co., Inc. стр. 8761. ISBN 9780911910285.
^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Beare-Rogers J., Dieffenbacher A. Holm J.V. (2001). „Lexicon of lipid nutrition (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 73 (4): 685—744. doi:10.1351/pac200173040685.