Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу,[1] негде и Хадровић џамија,[2][3] је џамија смештена у Улици Генерала Милојка Лешјанина у Нишу, Србији. У данашње време, Меџлис исламске заједнице Нишa користи једино ову џамију, мада постоји намера града да обнови за коришћење и Хасан-бегову џамију у Шуматовачкој улици.[4]
Статус и категорија заштите
Због свог историјског, архитектонског и верског значаја џамија Ислам-аге Хадровића у централном делу Ниша, проглашене је, за „Културно добро од великог значаја“ и уведена у централни регистар споменика културе у Републици Србији.[5]
Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.
Историја
Поред бројних друштвено-политичких промена које је у Ниш донела Османска царевина, тековине османске владавине, најочигледније су биле у трансформацијама које су се десиле у архитектури. Процес оријентализације средњовековног хришћанског града Ниша, насељеног словенским становништвом, у скоро 500 година, оријенталном муслиманском граду текао је неједнаким интензитетом и са различитим учинком. Носиоци оријентализације на читавом новоосвојеном простору укључујући и Српске земље, били су задужбинари, који су у првом реду подизали верске грађевине (џамије) и пратеће објекте.[6]
У ондашњем Нишу, као значајном стратешком и управном центру, Царевине током османског периода подигнуте су бројне џамије. Оне су биле носилац урбаног развитка, што је забележено у османским пописним књигама, као и у бројним записима путописаца који су пролазили кроз град на Нишави. Тако је настала и џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, као једна од верске грађевина, ван градских зидина древне Тврђаве.[7]
Подигао ју је 1870. године богати Нишлија Ислам-ага Хадровић Ђаковалија на темељима старије, оштећене османске џамије из 1720. године.[8], непосредно пред ослобођење Ниша од Османлија. Грађевина нема већу архитектонску вредност. Правоугаоне је основе са равном таваницом од дрвета, а има и галерију.[8]
Од деветнаест џамија колико је постојало у Нишу током османске владавине,[9] једино је Џамија Ислам-аге Хадровића очувана и оспособљена за верску употребу.[а] Наиме након ослобођења Ниша од османске власти осећала се потреба за модернизацијом друштва, и ослобађање потискиваног народног духа становништва у Нишу.
„
Тако се после више векова Ниш великом брзином претварао у модеран европски град. Све што је подсећало на стари „турски“ Ниш нестајало је пред незаустављивим стопама прогреса. Малобројна заједница нишких муслимана била је пасивна и немо је посматрала како њихов свет нестаје, а са њим и већи број богомоља (џамија), које су изгубиле своју сврху.[10]
”
У том налету, ослобађања потискиваног народног духа грађана Ниша, добрим делом је страдала и Џамија Ислам-аге Хадровића у Нишу, све док није стављена под заштиту државе 1954. године, када је обновљена и оспособљена за верску службу.[8]
Џамија је поново два пута у 21. веку била изложена оштећењу, овога пута ослобођеном прикривеном националиѕму мање групе појединаца, када је;
Каменована у ноћи између 27. и 28. августа2003. године током прославе навијача Партизана који су славили пласман ФК Партизана у Лигу шампиона. Група од сто навијача бацила је неколико каменица у правцу џамије поломивши два прозора на згради.[11][12]
До краја августа2013. године џамија је потпуно обновљена, и враћена својој намени.[13]
Ислам-агина џамија у Нишу пре и након обнове минарета
Напомене
^Сем ове џамије, постоји једна у Нишкој тврђави која је претворена у галерију, док се друга налази у близини Ректората Универзитета и оштећена је у англо-америчком бомбародовању Ниша 1944. године.
Референце
^Goran Milosavljević Nis mosque in the Ottoman censuses and in the itineraries:five centuries of Islamic domination www.academia.edu pp. 105-114.
Роберт Мантран, Историја Османског царства, Београд, 2002.
Милан Милићевић, Краљевина Србија: Нови крајеви, Београд, 1884.
Гордана Милошевић, „„Италијански план“ Ниша из 1719. године као повод за реконструкцију изгледа средњовековног и античког града”. Ниш и Византија. 3: 149—162. 2005..
Ема Миљковић Бојанић, Детаљни попис нахије Ниш из 1516. године, Центар за истраживање/САНУ Универзитета у Нишу, Билтен 1, Београд – Ниш, 2000, 3–12.
Ема Миљковић, „Османске пописне књиге дефтери као извори за историјску демографију: могућности истраживања, тачност показатеља и методолошке недоумице,”. Теме. 1: 363—373. 2010..
Ема Миљковић, „О значају османских пописних књига као историјских извора – на примеру дефтера Смедеревског санџака”. Историјски часопис. 49: 123—138. 2002..
Justin McCarthy, Death and exile – The ethnic cleansing of Ottoman Muslims 1821–1922, Princeton, New Jersey, 1995.
Видосав Петровић, Ниш у делима путописаца, Ниш, 2000
Здравковић, Иван (1964). Избор грађе за проучавање споменика исламске архитектуре у Југославији. Београд: Југословенски институт за заштиту споменика културе, (Београд : Београдски графички завод).COBISS.SR43669767COBISS.RS43669767COBISS.BH7178246
