Архимандрит Саватије (Васиљевић)

Саватије Васиљевић
Саватије Васиљевић
Лични подаци
Датум рођења	1755
Место рођења	Скрадин,

Млетачка република

| датум_смрти = 14. март 1809.(1809-03-14) (53/54 год.) | место_смрти = Манастир Крка | држава_смрти = Француско царство | сахрањен = | звање1 = Архимандрит | године1 = 1795—1809 | редослед1 = | претходник1 = Никанор Богуновић Скочић | наследник1 = Герасим Омчикус | звање2 = | године2 = | редослед2 = | претходник2 = | наследник2 = }}

Архимандрит Саватије (световно Саватије Васиљевић; Скрадин, Далмација 1755 — Манастир Крка 14. март 1809. године) био је српски архимандрит.

За свештеника га је рукоположио 1776. године Сава Петровић Његош (1702—1782), митрополит Црне Горе (владао: 1735-1782), а Петар I Петровић Његош (1748—1830), митрополит Црне Горе (владао: 1782-1830) поставио га је 1795. године за архимандрита српског православног манастира Крка.^[1][2]

У два временска периода (1786—1793 и 1795-1797) био је парох у Задру.

С обзиром да је 1797. године лажно оптуживан од стране архимандрита Герасима Зелића за агитацију у корист Угарске, а супротно интересима Аустрије, против њега је покренута истрага до чијег окончања је стављен под строги назор (у манастиру „Крка“).^[3] Међутим, уживао је велики углед међу грађанима Задра те су они гарантовали за њега, на основу чега је крајем 1798. године ослобођен оптужбе.

На захтев Француза 1807. године саставио је документ о стању Православне цркве у Далмацији на основу којег је генерални провидур Далмације Вићенцо Дандоло (1758—1819), тј. итал. Vincenzo Dandolo (Uxiel) предложио Наполеону I Бонапарти (1769—1821), тј. фр. Napoléon Ier Bonaparte цару Француске (владао: 1804-1814) оснивање „Православне епархије у Далмацији“.

Герасим Зелић га је 1808. године узео за помоћника у вршењу викаријатске службе.

Према одлукама Синода, одржаног 30. новембра 1808. године у Задру, изабран је за члана депутације (Саватије Васиљевић, Андрија Руђери и Ђорђе Ђурић), која би ишла у Париз да директно цару изнесе молбу о уређењу црквених послова у Далмацији.^[3]

Умро је 14. март 1809. године пре одласка депутације.

• Историја српског народа

• Зелић, Герасим: „Житiе сирѣчъ рожденiе, воспитанiе, странствованiя, и различна по свѣту и у отечеству приключенiя и страданiя Герасiма Зелића...“ (Buda: писмены Кралевскаго Унїверсїтета Унгарскаго, 1823)
• Милаш, Никодим: „Православна Далмација: историјски преглед“ (Нови Сад: Издавачка књижарница, А. Пајевића, 1901)
• Радојчић, Јован: „Срби западно од Дунава и Дрине – биографије “, Том 3 (Нови Сад: Прометеј, 2009)