Влак без возног реда
Влак без возног реда је југословенски и хрватски филм из 1959. године.[1] Филм је режирао Вељко Булајић, а на Филмском фестивалу у Пули награђен је Златном ареном за најбољи филм.[2][3] РадњаУ прољеће 1946. у Југославији се организују велике миграције становништва из пасивних кршевитих динарских крајева у плодне панонске равнице Славоније, Барање, Сријема, Војводине. Селећи се из неплодних крајева, колонисти на путу за Барању пролазе кроз тешки период прилагођавања на нови начин живота. Возови без возног реда воза људе, чији пут у равницу није испуњен само тугом за напуштеним крајем, већ и дилемама које доноси ново, као и оптерећењима наслеђеним из прошлости везане за драго поднебље. Возовима се пресељавају цела села па тако и становници села Долац у Далматинској загори, који су добили земљу и куће у барањском селу Тополову. На челу долачке сеобе је председник сеоског одбора, првоборац Ловре, којем се свиђа удовица Ике. У сеобу су кренула и Ловрина браћа Дује и млади Периша зван Пешо. Ту је и Пешин ратни судруг, морнар Николица којем се такође свиђа Ике. На путу се Пешо заљуби у Дану, девојку из суседног села, не знајући да је она већ обећана за жену сину барањског газде...[2][4] Улоге
Комплетна филмска екипа ▼
Награде и фестивали
Референце
Спољашње везе
|
Portal di Ensiklopedia Dunia