Оливера Марковић
Оливера Марковић (Београд, 3. мај 1925 — Београд, 2. јул 2011) била је српска и југословенска глумица.[1] Поред позоришта и филма, бавила се и певањем — нарочито романси. Играла је у свим жанровима. Према анкети Вечерњих новости, налази се на трећем месту највећих српских глумица 20. века.[2] Глумом се активно бавила 60 година и за то време се појавила у више од 100 филмова и 40 ТВ серија. Славу је стекла већ почетком 1950-их улогама у позоришним представама Мачка на усијаном лименом крову Тенеси Вилијамса и Лов на вештице Артура Милера.[3] Једна од Оливериних најпознатијих улога је улога Тетке у филмовима Балкан експрес, Балкан експрес 2, као и истоименој ТВ серији. Позната је и по филмовима: Козара, Сибирска леди Магбет, Тито и ја, Сабирни центар, Мртав ’ладан, Мали свет и Службени положај, за који је награђена Златном ареном за најбољу глумицу. У периоду од краја 1980-их до почетка 2000-их појављивала се у серијама Синише Павића, Бољи живот, Срећни људи и Породично благо. Публика је ипак највише заволела њену улогу Ангелине Савић у Отвореним вратима. Биографија    Рођена је 3. маја 1925. у Београду. Њени родитељи мајка Олга и отац Велизар Веца Ђорђевић, који је био чиновник имали су четворо деце. Отац јој је био родом са Космаја, а мајка је била Чехиња. Због службовања њеног оца у јужној Србији и на Косову и Метохији одрасла је у Сењском Руднику, Призрену, Пећи и Нишу, где је њен отац био срески начелник. Основну школу започела је у Нишу, а 1934. са свега девет година основала је у Нишкој Бањи „позоришну групу“, у којој је била главна глумица, редитељка и аутор текстова. Крајем 1930-их породица Ђорђевић преселила се у Београд, где је Оливера завршила Прву женску гимназију. Након гимназије уписала је студије историје уметности на Филозофском факултету у Београду, на ком је апсолвирала. У међувремену, 1948. уписала је и Академију за позоришну уметност, на којој је дипломирала 1952. у класи професора Мате Милошевића.[4] Била је члан Београдског драмског позоришта (БДП) од 1951. године. Током каријере остварила је преко 150 улога у позоришту и снимила више од 50 филмова. Награду Народног позоришта добила је два пута, за улоге Мајка Храброст 1972. и Клара 1978. године. Била је и позната певачица, нарочито руских романси. Оливерин син Горан Марковић је филмски и позоришни режисер. Њен први супруг и отац Горана је глумац Раде Марковић. Други супруг јој је такође био глумац Душан Булајић. Умрла је у Београду, 2. јула 2011. године, у 87. години живота.[5][6] Сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, поред бившег супруга Радета Марковића.[7] Дана 1. октобра 2011. године одржан је програм посвећен Оливери Марковић у Народном позоришту у Београду.[8] Награде
Филмографија
ТеатрографијаПозната је по улогама у:
МузикаСнимила је неколико грамофонских плоча и синглова.[9]
Референце
Спољашње везе
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Portal di Ensiklopedia Dunia
