Драган Марковић (новинар)

Овај чланак не наводи ниједан извор. Побољшајте га додавањем референци ка поузданим изворима. Садржај непоткрепљен изворима може бити доведен у питање, а потом и избрисан. Претражи Google: "Драган Марковић" новинар (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR Претражи Google: "Dragan Marković" novinar (вести · новине · књиге · академик · бесплатне слике) · JSTOR (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења)

Драган Марковић (Ваљево, 3. новембар 1927 — Београд, 12. март 1996) био је југословенски и српски новинар, политичар и сценариста.

Марковић је рођен 3. новембра 1927. у Ваљеву. Завршио је гимназију у Београду.

Био је члан СКОЈ-а од 1942, а у зиму 1943/1944. ухапсила га је Специјална полиција и био је проведен у логор у Смедеревској Паланци чији је званични назив био Завод за принудно васпитање омладине.

Из тог љотићевског завода, у коме је било изоловано 1.270 омладинаца са подручја читаве Србије, Драган Марковић је побегао у партизане, а из НОВЈ је изашао са одликовањима и са чином.

Започео је студије на Правном факултету, па прешао на журналистику на Новинарско и дипломатској високој школи основаној 1948, а укинутој 1953. године (једна од претеча Факултета политичких наука. Новинарством се почиње бавити 1947. у листу „Крила армије“ (1947—1952), па прелази у „Борбу“ (1952—1954), затим у „Комунист“, па у лист „Политика“, где су га запазили у текстовима из свакодневног живота, које су тада стари новинари звали „друштвена хроника“.

Добио је југословенску награду за публицистику у Загребу 1965. године за књигу „Јесмо ли људи“ по истоименом тексту који је написао у листу „Политика“ (сурова прича о насилном исељавању једне радничке породице усред зиме из једне мансарде).

Био је главни уредник дневног листа „НИН“ од 1975. до 1981. године, а од 1982. до 1986. године уредник дневног листа Политика. Био је посланик у скупштини Србије и члан Централног комитета Савеза комуниста Србије. Био је и члан Савезног одбора Савеза новинара Југославије у периоду од 1976. до 1981. године.

Написао је следеће књиге:

• Хроника у Београду под окупацијом
• Забрањени живот (по овом делу је настала серија Отписани)
• Фабрике радницима
• Јесмо ли људи
• Тито - живот и рад
• Истина о Голом отоку
• Јосип Броз Тито и Голи Оток

Осим политике и новинарства , најпознатији је и по писању сценарија за серије Отписани (1974) и Повратак отписаних (1978).

У првој сарадњи са редитељом Миомиром Стаменковићем у продукцији Босна филм Сарајево је 1971. године по његовом сценарију који је заједно писао са Луком Павловићем реализован филм Клопка за генерала. Године 1974. ступа у сарадњу са Душаном Перковићем, драматургом, продуцентом и директором продукције Центар филм Београд. Заједно су урадили сценарија за филмове СБ затвара круг (1974), Нека друга жена (1981), Опасни траг (1984) који су по својој тематици били криминалистички жанр и трилер, а чију режију је потписао Миомир Стаменковић.

Био је двоструки добитник Ордена за храброст.

Умро је 12. марта 1996. године у Београду.

• Драган Марковић на веб-сајту IMDb (језик: енглески) 
• биографија на www.uns.rs
• лист Време:Како је отписиван аутор Отписаних ( текст поводом 40 година тв серије „Отписани“