Орден за храброст

ОРДЕН ЗА ХРАБРОСТ
Орден за храброст
Додељује  СФРЈ и  СРЈ
Тип	почасни назив
Додељује се	југословенским држављанима
Додељује се за	припадницима оружаних снага СФРЈ који су у борби против непријатеља учинили дела у којима је дошла до снажног изражаја њихова лична храброст или који су се на бојном пољу посебно истакли личном храброшћу
Ратни период	Народноослободилачка борба
Статус	не додељује се више
Установљен	15. августа 1943.
Прво одликовање	7. септембра 1944.
Задње одликовање	7. јула 1999.
Укупно одликованих	120,636
Важносни ред одликовања
Следеће (више)	Орден за војне заслуге
Следеће (ниже)	Орден југословенске звезде на огрлици

Орден за храброст (мкд. Орден за храброст; словен. Red za hrabrost) је био одликовање Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, двадесет треће по редоследу важности.

Установио га је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, 15. августа 1943. године Указом о одликовањима у Народноослободилачкој војсци Југославије, заједно са Медаљом за храброст.

Орден за храброст се додељивао „припадницима оружаних снага СФРЈ који су у борби против непријатеља учинили дела у којима је дошла до снажног изражаја њихова лична храброст или који су се на бојном пољу посебно истакли личном храброшћу“.

Иако је било војно одликовање, додељивало се и цивилним лицима.

Према сачуваној документацији, од 7. септембра 1944. до 31. децембра 1985. године, држављанима Југославије и страним држављанима додељено је 120,636 Ордена за храброст. Њихов је број засигурно већи, јер је део наредаба о одликовању изгубљен за време рата.

Након распада СФР Југославије, 1992. године одликовање је престало да се додељује, а приликом доношења Закона о одликовањима СРЈ, 4. децембра 1998. године, по угледу на овај Орден установљен је нови Орден за храброст. Нови орден, који се додељивао у Савезној Републици Југославији, а касније и Државној заједници Србије и Црне Горе. И изгледом се такође разликовао од Ордена за храброст који се додјељивао у СФРЈ.

• Војна енциклопедија (књига шеста). Београд 1973. година.
• Опћа енциклопедија ЈЛЗ. Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1980. година.
• Борис Пристер, Одликовања збирке др. Вељка Малинара. Загреб 2000. година.