Мега логотет

Византијска управа
Рани период (395-610)
Преторијски префект Magister officiorum Comes sacrarum largitionum Comes rerum privatarum Quaestor sacri palatii
Средњи период (610-1081)
Логотет дрома Сакеларије Хартуларије
Касни период (1081—1453)
Велики логотет Месазон
п р у

Велики логотет (грч. μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) био је врховни надзорник цивилне управе у Византији од краја 12. века до пада Царства 1453. Његова функција била је слична функцији данашњег премијера.^[1]

Византијска државна управа, успостављена за време тематског система (610—1081), темељно је реформисана за владе Алексија Комнина (1081—1118).^[1] Централна државна администрација, којој је до тада на челу стајао логотет дрома^[2], прешла је у Алексијево време под управу логотета финансија (грч. λογοθέτης τῶν σεκρέτων, logothetēs tōn sekretōn — дословно логотет фискалних одељења). Логотет секрета био је врховни надзорник над свим цивилним надлештвима (одељењима управе), а крајем 12. века добија назив великог логотета. Тако је велики логотет (грч. μέγας λογοθέτης, mégas logotétes) имао положај и функцију првог министра Царства све до краја византијске државе.^[1]

• Острогорски, Георгије (1998). Историја Византије. Београд: Народна књига.