Научноистраживачке и истраживачкоразвојне организације у Републици Српској

Научноистраживачке и истраживачкоразвојне организације у Републици Српској које се баве радом у у смислу Закона о научноистраживачкој делатности и технолошком развоју Републике Српске су: Академији наука и умјетности Републике Српске, високошколске установе, научно-истраживачки и истраживачко-развојни институти и центри, привредне организације (пословни сектор) које у свом саставу имају научно-истраживачке центре и научна удружења.

Предуслови

Повезаност друштвеног развоја и знања у Републици Српској нарочито је уочљива у прве две деценије 21. века тако да се њена успешна будућност данас везује за изградњу друштва знања, односно, друштва које карактерише феномен културе знања (образованост, иновативност и сарадња) и економије знања (производња новог знања и компетенција на глобалном тржишту знања).

Наука, као подручје у којем се ствара ново знање, јест основни покретач развоја Републике Српске и свих дјелатности која омогућују задовољавање великог броја друштвених потреба, посебно оних у подручју образовања, привреде и општег квалитета живота.

Знање и пратећа технолошка решења данас су фундаментални ресурс на којем се заснива напредак Републике Српске, а раст њеног БДП-а у великој мери зависи од успешности рада истраживача који стварају, примењују и преносе ново знање на будуће генерације.

Научноистраживачке установе

Академија наука и умјетности Републике Српске

Академија наука и умјетности Републике Српске, са седиштем у Бања Луци, (АНУРС) основана је 1996. године као највиша научна, уметничка, радна и репрезентативна установа у Републици Српској са задатком да развија и подстиче науку и унапређује уметничку делатност.^[1]

Задаци и циљеви

Задатке и циљеве Академије данас остварује 42 члана Академика (редовних, дописних и иностраних чланови), распоређени у четири одељења:^[1]

Одељење друштвених наука,
Одељење за књижевност и умјетност,
Одељење природно-математичких и техничких наука и
Одељење медицинских наука.

Институти

Поред одељење, научноистраживачки рад у Академији се одвија и у оквиру три института:^[1]

Институт за историју АНУРС,
Институт за српски језик и књижевност АНУРС,
Институт природних и математичких наука АНУРС.

Значајна активност у Академији се, одвија путем десетак одбора из разних научних области.

Основна делатност

Основне делатности АНУРС-а су:^[1]

рад на реализацији научноистраживачких пројеката,
одржавање научно-стручних скупова,
учешће у процесу дефинисања политике развоја науке и уметности у Републици Српској,
издавачка делатност
међународна академска сарадња.

У Академији њени чланови и запослени раде на реализацији различитих тематских пројекта, од којих је свакако најзначајнији „Енциклопедија Републике Српске“.^[2]

Научноистраживачки и истраживачкоразвојни институти

У Регистру који се води у Министарству науке и технологије, уписано је 25 научноистраживачких и истраживачкоразвојних института (акроним НИ и ИР институти), и то:

Јавни научноистраживачка научноразвојни институти (два института)

Пољопривредни институт Републике Српске, Бања Лука, чије је оснивач 1947 године било Предсједништво Владе Народне Републике Босне и Херцегови е, чији је правни следбеник Влада Републике Српске. Ужа делатност рада Института је истраживање и експериментални рад у области пољопривредних наука.
Институт заштите, екологије и информатике, Бања Лука, чији је оснивач 2001. године Влада Републике Српске. Ужа делатнос института је научна и стручна истраживање у природним и мултидисциплинарним наукама.

Научноистраживачка научноразвојни институти у саставу јавних универзитета/факултета

На јавном Универзитету у Бањој Луци постоји 10 института (9 на факултетима и један на нивоу универзитета) и то 6 из области пољопривредних наука, два из области инжењерства и технологије, један из природних наука и један из друштвених наука.

На јавном Универзитету у Источном Сарајеву постоји један научноистраживачки институт из области инжењерства и технологије.

Универзитет у Бањој Луци

Институт за сточарство Пољопривредног факултета у Бањој Луци, чији је оснивач Пољопривредни факултет. Истраживачко-развојни институт Ужа делатност института је: истраживање развој у области пољопривредних наука - сточарство.

Институт за агроекологију и земљиште Пољопривредног факултета у Бањој Луци, чији је оснивач Пољопривредни факултет. Истраживачко-развојни институт Ужа делатност института је: истраживање у области пољопривредних наука - агроекологија.

Институт за воћарство, виноградарство и хортикултуру Пољопривредног факултета у Бањој Луци, чији је оснивач Пољопривредни факултет. Истраживачко-развојни институт. Ужа делатност института је: истраживање у области пољопривредних наука - воћарство, виноградарство и хортикултура.

Институт за ратарство и повртарство, Бања Лука, чији је оснивач Пољопривредни факултет. Истраживачко-развојни институт Ужа делатност института је: истраживање у области пољопривредних наука - ратарство и повртарство.

Институт за економику пољопривреде, Бања Лука, чији је оснивач Пољопривредни факултет. Истраживачко-развојни институт Ужа делатност института је: истраживање у области пољопривредних наука – економика пољопривреде.

Институт природних и математичких наука, Бања Лука, чији је оснивач: Природно-математички факултет у Бањој Луци. Научноистраживачки институт. Ужа делатност института је: истраживање у области природних наука - математика.

Институт економских наука Економског факултета у Бањој Луци, оснивач: Економски факултет. Научноистраживачки институт Ужа делатност института је: истраживање у области друштвених наука - економија.

Истраживачко-развојни институт за информационо-комуникационе технологије, Бања Лука, чији је оснивач Електротехнички факултет. Ужа делатност института је: истраживање у области инжењерства и технологије – информационе и комуникационе технологије.

Истраживачко-развојни институт за електротехнику, Бања Лука, чијни је оснивач Електротехнички факултет. Ужа делатност института је: истраживање у области инжењерства и технологије - електротехника

Институт за генетичке ресурсе, Бања Лука, Универзитетски град, чији је оснивач Универзитет у Бањој Луци Научноистраживачки институт. Ужа делатност института је: истраживање у области пољопривредних наука - биљни генетички ресурси

Универзитет у Источном Сарајеву

Истраживачко-развојни институт Технолошког факултета у Зворнику, Зворник чије је оснивач: Технолошки факултет. Ужа делатност института је: истраживање - процесна индустрија

Научно-истраживачко-развојних института у приватном власништву (привредна друштва)

Мећу овом институима којих има укупно пет, три су из области инжењерства и технологије, један из области мултидисциплинарних наука и један из области друштвених наука:

Економски институт, а.д. Бања Лука, је научноистраживачки институт,чија је ужа делатност: истраживање у области друштвених наука - економски и социјални развој.
Институт за грађевинарство ИГ, Бања Лука, чији је оснивач ДОО Интеграл – Инжењеринг. Његова ужа делатност јеистраживање у области инжењерства и технологије - грађевинарство, енергетика, рударство и екологија.
Институт за примењену геологију и водоинжењеринг ИПИН, Бијељина, чији је оснивач: ДОО ИПИН, Бијељина. Ужа делатност ин ститута је истраживање у области инжењерства и технологије - примењена геологија, хидрогеологија, инжењерска геологија, геофизика, истраживање лежишта и водоинжењеринг.
УНИС Институт за екологију, заштиту на раду и заштиту од пожара, Источно Сарајево, чији је оснивач: ДОО Унис 2006. године. Ужа делатност института је истраживање у ултидисциплинарним наукама - хемија, рударство и екологија.
Технички институт д.о.о. Бијељина, чија је ужа делатност: истраживање у области инжењерства и технологије - геологије и рударства, грађевински материјал и заштите животне средине.

Виртуелни институт из области природних наука. (1 институт)

International mathematical VIRTUAL institute – Уговорни институт Научног друштва математичара и Електротехничког факултета у Бањој Луци, чија је ужа делатност: истраживање у области природних наука - математика и математичко образовање.