Академија наука и умјетности Републике Српске

Академија наука и умјетности Републике Српске
Академија наука и умјетности Републике Српске
	Грб Академије наука и умјетности Републике Српске
Датум оснивања	11. октобра 1996.
Метод деловања	републичка организација
Локација	Република Српска
Седиште	1996-1999 Српско Сарајево; 1999- Бања Лука
Подручје деловања	највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској
Службени језици	српски
Председник	Драгољуб Мирјанић
Главни орган	Председништво Академије
Веб-сајт	www.anurs.org

Зграда Академије наука и умјетности Републике Српске

Академија наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) је највиша научна, културна, радна и репрезентативна установа у Републици Српској. Задатак ове академске институције је да развија, унапређује и подстиче научну и умјетничку дјелатност. Академија је установа од посебног националног интереса за Републику Српску.^[1]

Председник Академије је академик Драгољуб Мирјанић, потпредседници су академици Миливоје Унковић и Душко Вулић, а генерални секретар је академик Есад Јакуповић. Поред наведених, председништво Академије чине и академик Рајко Кузмановић, академик Бранко Шкундрић. Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научника. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске се налази на Тргу српских владара 2/II, у Бањалуци.

Историја

Оснивање

Народна скупштина Републике Српске је 1993. године донијела Закон о Академији наука и умјетности Републике Српске, али Академија није конституисана све до 1996. године. Оснивачка скупштина одржана је 11. октобра 1996. године на планини Јахорини, у хотелу „Бистрица“, на којој је присуствовало 65 угледних научних радника — академика. Међу присутнима су били: академик Александар Деспић, председник САНУ, академик Драгутин Вукотић, председник ЦАНУ, академик Чедомир Попов, предсједник Огранка САНУ из Новог Сада. Први председник Академије је био академик Петар Мандић. Сједиште Академије наука и умјетности Републике Српске је до 1999. године било у Српском Сарајеву.

Руководство Академије од оснивања

Председници Академије

Академик Петар Мандић председник Академије од 11. октобра 1996. до 26. јуна 1999. године
Академик Славко Леовац председник Академије од 4. маја 2000. до 5. септембра 2000. године
Академик Веселин Перић председник Академије
Академик Милан Васић председник Академије од 4. јула 2003. до 26. децембра 2003. године
Академик Рајко Кузмановић председник Академије од 18. октобра 2004. до 4. јуна 2025. године
Академик Драгољуб Мирјанић председник Академије од 4. јуна 2025. године

Потпредседници Академије

Академик Славко Леовац потпредседник Академије од 11. октобра 1996. године
Академик Веселин Перић потпредседник Академије
Академик Бориша Старовић потпредседник Академије од 4. јула 2004. до 16. маја 2005. године
Академик Рајко Кузмановић потпредседник Академије
Академик Љубомир Зуковић потпредседник Академије од 21. јуна 2004. године

Генерални секретари Академије

Академик Војин Комадина генерални секретар Академије 11. октобра 1996. до 9. фебруара 1997. године
Академик Бориша Старовић генерални секретар Академије од 27. марта 1998. до 4. маја 2000. године
Академик Драгољуб Мирјанић генерални секретар Академије

Организација Академије наука и умјетности Републике Српске

Органи управљања Академијом

Скупштина Академије
- Статут Академије
Председништво Академије

председник
два потпредседника
генерални секретар
један члан Председништва
секретари одјељења

Председник Академије
Извршни одбор Председништва Академије

председник
два потпредседника
генерални секретар

Организација Академије

Чланови Академије наука и умјетности Републике Српске распоређени су у четири Одељења:

Одјељење друштвених наука, секретар академик Драго Бранковић

Одбор за историјске науке
Одбор за правне науке
Одбор за филозофско-педагошке науке
Одбор за економске науке

Одјељење за књижевност и умјетност, секретар академик Слободан Реметић

Одбор за књижевност
Одбор за језик
Одбор за умјетност

Одјељење природно-математичких и техничких наука, секретар академик Бранко Шкундрић

Одбор за биотехничке науке
Одбор за геонауке

Одјељење медицинских наука, секретар академик Дренка Шећеров-Зечевић

Одбор за кардиоваскуларну патологију
Одбор за хируршке дисциплине
Одбор за репродуктивно здравље и демографију

Одбори и комисије

Одбор за издавачку дјелатност
Одбор за међународну сарадњу
Одбор за координацију научне дјелатности
Одбор за библиотеку и документацију

Институти

Институт за историју
Институт за друштвена истраживања
Институт за језик и књижевност

Чланови Академије

Академија у свом саставу има четири главна одјељења, одборе, центре и институте у којима ради око 150 научних радника, универзитетских професора, истраживача и других стручњака. Од тога је 35 чланова Академије (редовни, дописни и инострани чланови).

Академици

Научни скупови

Република Српска — 15 година опстанка и развоја, 26–27. јуна 2007. године у Бањалуци
Република Српска — десет година Дејтонског мировног споразума, 12–13. мај 2005. године у Бањалуци