Раша Плаовић

Радомир Раша Плаовић
Радомир Раша Плаовић
Лични подаци
Пуно име	Радомир Плаовић
Датум рођења	20. фебруар 1899.
Место рођења	Уб, Краљевина Србија
Датум смрти	29. октобар 1977. (78 год.)
Место смрти	Београд, СФРЈ
	Веза до IMDb-а

Радомир Раша Плаовић (Уб, 20. фебруар 1899 — Београд, 29. октобар 1977) био је српски глумац, позоришни редитељ, писац позоришних текстова, теоретичар и позоришни педагог.

Биографија

Рођен у Убу 7. фебруара 1899. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Филозофском и Грађевинском факултету у Београду. Рано је почео да се бави глумом (још као студент био је ангажован у Народном позоришту) и то је определило његов живот без обзира на његово образовање.

Радомир Раша Плаовић је био позоришни глумац. На сцени Народног позоришта се први пут појавио у улози Првог момка у Драгашевићевом комаду Хајдук Вељко 1. фебруара 1921. године, а стални члан Националног театра постао је 1922. године. Раша Плаовић је важио за изванредно надареног глумца, једног од најистакнутијих домаћих позоришних уметника који је снажно утицао на развој позоришта у Србији. Првак Драме, редитељ, а једно време и директор Драме, представама је приступао с дубоким емоционалним, психолошким и интелектуалним понирањем у ликове које је играо. У његове најважније улоге убрајају се Хамлет, Антонио у Јулију Цезару, Јаго у Отелу, Хенрик IV, Леоне у Господи Глембајевима, Митке у Коштани и др.

Једно време био је професор на Факултету драмских уметности у Београду. Његови најпознатији ученици били су Љуба Тадић и Петар Банићевић. Поред педагошког рада на Факултету драмских уметности у Београду, педагогијом се бавио и на Музичкој академији у Београду. Објавио је више драма као и неколико књига посвећених глуми режији и рецитовању. Драме су му извођене у позориштима у Београду, Нишу, Новом Саду, Панчеву, Призрену, Вршцу, Крагујевцу, Сремској Митровици, Зрењанину, Прокупљу, Сомбору, Крушевцу, Приштини, Врању, Зајечару и Суботици у периоду од 1938. до 1961. године.

Преминуо је у Београду 29. октобра 1977. године.

Признања

Данас његово име носи сцена Народног позоришта у Београду,
Аматерско позориште у Убу, и
награда Раша Плаовић намењена најбољем позоришном глумцу у Србији, која се додељује сваке године.

Библиографија

Драме:

1935. "Вода са планине" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
1939. "Растанак на мосту" (написао заједно са Миланом Ђоковићем),
1940. "Када је среда петак је",
1961. "Цар Давид",

Есеји:

1948. "О пажњи",
1948. "О радњи-збивању",
1948. "О машти",
1948. "О специфичним елементима глуме",
1950. "Елементи глуме",
1950. "Обрада драмске улоге",
1951. "О рецитацији",
1953. "Режија и глума",

Филмографија

Био је позоришни глумац, а у своју уметничку биографију уписао је и неколико филмова.

Год.	Назив	Улога
1950.-те
1951.	Његош (кратки филм)
1953.	Циганка	Митке
1953.	Општинско дете	Владика
1955.	Лажни цар	Кнез
1957.	Крвава кошуља
1958.	Случај у трамвају (ТВ)	Инжењер
1960.-те
1966.	Балада о повратку (ТВ)
1967.	Седам Хамлета (серија)
1969.	Умукли дефови (ТВ)
1970.-те
1972.	Стефан Дечански (ТВ)
1975.	Сведоци оптужбе (ТВ)

Види још

Литература

Стојковић, Боривоје С. (1983). „Раша Плаовић”. Великани српског позоришта (на језику: (језик: српски)). YU-Београд - Ваљево. стр. 276—303страна.
Волк, Петар (2005). Раша Плаовић (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Народно позориште. ISBN 978-86-84897-06-2.
Волк, Петар (1995). Писци националног театра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Музеј позоришне уметности Србије.
Плаовић, Радомир-Раша (2011). Наша кућа гледана изнутра (на језику: (језик: српски)). YU-Београд.
Драгутиновић, Бранко (1968). Један век Народног позоришта у Београду: 1968-1968. (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 644страница.
уред Бошков, Живојин (1972). Лексикон писаца Југославије Том 2. (на језику: (језик: српски)). YU-Нови Сад: Матица српска.